Марџ Пирси

Mardž Pirsi
Лични подаци
Пуно име	Marge Pierci
Датум рођења	(1936-03-31)31. март 1936.
Место рођења	Detroit, SAD
Образовање	Université du Michigan, université Northwestern
Књижевни рад
Најважнија дела	Žena na ivici vremena, On, ona i ono, Otišli u vojnike
Званични веб-сајт
margepiercy.com

Марџ Пирси (енгл. Марге Пиерци, Детроит, 31. март 1936) је америчка песникиња, списатељица и друштвена активисткиња. Аутор је књига: Жена на ивици времена; Он, она и оно, која је награђена наградом Артхур C. Цларке 1993 и књиге Отишли у војнике, која је уврштен на листу најпродаванијих дела са листе „Њујорк тајмса“ и представља историјски роман,чија радња се одиграва током Другог светског рата.

Живот и каријера

Рођена је у Детроиту, у савезној држави Сједињених Америчких Држава, Мичиген, у породици која је, као и многе друге, била погођена великом кризом, од оца Роберт Доуглас Пирсија пореклом из радничке класе и презбитеријанске породице из града рудника угља у Пенсилванији, мајстора који је инсталирао је и поправио тешке машине за Вестингхаусу, и мајке Берт Бернице Буннин из јеврејске породице пореклом из радничке класе у Кливеланду, која је завршила само десет разреда основног образовања. Кад је Пирси била мала, преселили су се у малу кућу у радничкој четврти у Детроиту, која је била од црно-белих блокова. У тој четврти заједно са старијим братом Грантом, мајчиним сином из претходног брака, Марџи је одрастала у суседству са радничком класом обележеном расним напетостима.

Пирси описује своју мајку као емотивну, маштовиту жену пуну необичних знања и празновјерја. Прождрљиво је читала и охрабрила своју кћер да о она то учини. Изузетно знатижељна, наговарала је своју кћер да оштро посматра и сећа се онога што је запазила. Сећајући се своје мајке као дубоко интуитивне и маштовите особе, Пирси својој мајци Берти приписује заслуге са данашњи позив песникиње. Како је Пирси одрастала и постајала независнији, борилиа се жестоко са својом мајком, иако је била много ближа мајци него оцу који је умро 1985. године. Коначно, Пирси је напустила дом у седамнаестој години јер она и њезина мајка нису биле у постојаној хармонији све до врло касног живота њене мајке, која је преминула 1981. године.

Пирси се присећа да је имала релативно сретно рано детињство. Међутим, на половини основне школе скоро је умрла од немачких оспица, а затимсе разболела од реуматске грознице, која је од лепог и здравог детета постала скелетно биће с плавом кожом која је ћесто губило свест. У беди и болести, приклонила се књигама. Ишла је у јавну школу и средњу школу у Детроиту. Са едамнаест година, након што је добила стипендију за Универзитет у Мичигану, и постала прва особа у њеној породици која је отишла на факултет.Била је успешна у полагању испита и снажно мотивиаана за учење. Међутим, други аспекти факултетског живота били су болни.

Није одговарала ниједној слици о томе какве би жене требале бити. Фројдизам који је педесетих година прожимао образоване вриједности означио ју је несавјесном због своје сексуалности и амбиција. Међутим, за своја књижевна дела освајала је разне награде, међу којом и награду Хопwоод (1957), Драматурга Аверy Хопwоод-а, писсца сексуалних фарси, који је оставио богатство Универзитету у Мичигану како би га искористили за потстицање доброг и оригиналног писања студената. која јој је пуна значила у старијим годинама, јер Пирси није морала радити да би се издржава. Хопwоод награда јој је такође омогућила да оде у Француску након завршетка студија. Магистрирала је на Универзитету Нортхwестерн.

Њена прва књига песама, Бреакинг Цамп, објављена је 1968. године.

Као јако добар ђак и студент, још од раних година, Пирси је показивала љубав према књигама. На то је највише утицао живот у предшколским годинама, током кога је боловала од реуматске грознице због које није могла пуно ходатаии радити, али је зато могла пуно читати Значај тог периода на њен буудући књижевни рад Персијева је овако описла:

Литература ме је научила да постоји другачији свет, да постоје сви ти хоризонти који су се јако разликовали од онога што сам могла видјети.

Пирси је времено постала значајан феминистички глас и у Новој левици и у групи под називом Студенти за демократско друштво.

Пирси је такођер написала неколико драма, неколико томова публицистичке литературе, мемоаре и уредила антологију Рано сазревање: Америчка женска поезија данас (1988).

Била је уредница поезије у часопису Тиккун. 1971.

Пирси се преселила и данас живи на Рту Код, (енглески: Цапе Цод, преведено Рт бакалара) великом полуострву на североисточној обали Сједињених Америчких Држава који дубоко задире у Атлански океан, у америчкој савезној држави Масачусетс. Заједно са супругом, романописцем Ира Wоод, воде Леапфрог Пресс.

Књижевно дело

Пирси је аутор више од седамнаест свезака песама, укључујући:

• Месец је увек женски (1980., сматра се феминистичком класиком )
• Уметност благосиљања дана (1999),
• Петнаест романа, представа (Посљедња бела класа, коауторица са својим трећим и садашњим супругом Иром Wоодом), двије збирке есеја (Блокови за јорган у боји Парти и Мој живот, моје тело ), нефиктивна књига и мемоари.Доприносила је поглављима названим "Велики кули проклети" и "Песма сјебане патке" 1970. године у антологији Сестринство је моћно: Антологија списа Женског покрета за ослобођење, уредник Робин Морган.

Њени романи и песме углавном се фокусирају на феминистичке аспекте или друштвене проблеме, које Пирси обрађујекроз врло широк спектар тема и наративних структура. За разлику од других дела, њено књижевно дело

Тело од стакла (објављено у Сједињеним Америчким Државама под називом Он, она и оно), је роман из области научне фантастике, за који је Пирси добила награду Артхур C. Цларке. Она у њему гради радњу између дистопијске будућности и града Прага, из 17. века.

Радња романа Град светлости одвија се у потпуности током Француске револуције . Жена на рубу времена такође мења садашњост и донекле задире у будућност.

Остали њении романи, попут Летњих људи и Чежње жена су реалнистички романи чија радња се одвијаја нешто другојаћије и разликују од данашњих дана. Све њене књиге желе нагласити фокус на живот водећих жена.

Подстакнута идејама другог таласа феминизма, Марџ Пирси пише Жена на ивици времена (1976) у којој меша причу о путовању кроз време са питањима социјалне правде, феминизма и лечења ментално оболелих. У овом делу на практичан начин покушава да примени теоријске поставке својих претходница и савременица. Овај се роман сматра класиком "спекулативне" утопијске научне фантастике, као и делом феминистичке класике. Подстакнута идејама другог таласа феминизма, Марџ Пирси пише Жену на ивици времена, у којој на практичан начин покушава да примени теоријске поставке својих претходница и савременица.

Тело од стакла (Он, она и оно) (1991) пројектује свет чије је окружење уништено, а у њему владају смањене и доминирајуће мултинационалке, које омогућавају ширење мега-градова пуних насиља и социјалних сукоба, уз доношење футуристичке верзије тада новонасталог интернета, кроз који Пирси тка елементе јеврејске мистике и легенде о Голему, иако је једна од главних линија радње главни лик који покушава повратити старатељство над својим сином.

Многи Пирсијини романи причају своје приче с гледишта различитих ликова, било у првом или у трећем лицу. О Другом свјетском рату говори у повијесном роману Отишли у војнике (1987), кроз животе девет главних ликова у Сједињеним Државама, Европи и Азији. Прва особа која нам говори било шта о Гоне то Солдиерс је тинејџерица Јацqуелине Левy-Монот, кроз свој француски дневник, након чега слиједи поглавље из трећег лица које говори шта се догађа након што су је ухватили нацисти.

За Пирси је поезија врло лична, злоупотребљавајући слободни стих и, често водећи тему песама истим бригама о феминизму и социјалним питањима. Њен рад показује преданост сну о друштвеним променама (оно што се на хебрејском може назвати тиккун олам или поправак целог света), укоријењеном у историји, у јеврејским симболима и у разним пејзажима и дефиницијама.

За аутобиографске елеменате у својој поезији, Пирци је једном прилико рекла...

...да иако се мој главни опус у аутобиографији одиграо у песмама, а не у романима, никада нисам правила разлику у развоју властитог искуства и искуства туђих људи. Претпостављам да говорим у бирачком кругу, живом и мртвом, и дајем енергију, искуство, увид, речи које проистичу из многих живота. Одувек сам желела да моје песме раде за друге. "Да бих био од користи" наслов је једне од мојих најдражих песама и једне од мојих најпознатијих књига.

Библиографија

Новеле

• Гоинг Доwн Фаст, 1969
• Данце Тхе Еагле То Слееп, 1970
• Смалл Цхангес, 1973
• Wоман он тхе Едге оф Тиме, 1976
• Тхе Хигх Цост оф Ливинг, 1978
• Вида, 1979 Браидед Ливес, 1982
• Флy Аwаy Хоме, 1985 Гоне То Солдиерс, 1988
• Суммер Пеопле, 1989 Хе, Схе Анд Ит (ака Бодy оф Гласс), 1991
• Тхе Лонгингс оф Wомен, 1994
• Цитy оф Даркнесс, Цитy оф Лигхт, 1996
• Сторм Тиде, 1998 (wитх Ира Wоод) Тхрее Wомен, 1999
• Тхе Тхирд Цхилд, 2003 Сеx Wарс, 2005

Кратке приче

• Тхе Цост оф Лунцх, Етц., 2014

Збирке поезије

• Бреакинг Цамп, 1968
• Хард Ловинг, 1969
• "Барбие Долл", 1973
• 4-Теллинг (wитх Емметт Јарретт, Дицк Лоурие, Роберт Херсхон), 1971
• То Бе оф Усе, 1973 Ливинг ин тхе Опен, 1976
• Тхе Тwелве-Спокед Wхеел Фласхинг, 1978
• Тхе Моон ис Алwаyс Фемале, 1980
• Цирцлес он тхе Wатер, Селецтед Поемс, 1982
• Стоне, Папер, Книфе, 1983 Мy Мотхер'с Бодy, 1985 Аваилабле Лигхт, 1988
• Еарлy Рипенинг: Америцан Wомен'с Поетрy Ноw (ед.), 1988; 1993
• Марс анд хер Цхилдрен, 1992
• Wхат аре Биг Гирлс Маде Оф, 1997
• Еарлy Грррл, 1999.
• Тхе Арт оф Блессинг тхе Даy: Поемс Wитх а Јеwисх Тхеме, 1999
• Цолоурс Пассинг Тхроугх Ус, 2003
• Тхе Хунгер Моон: Неw анд Селецтед Поемс, 1980-2010, 2012
• Маде ин Детроит, 2015 Он тхе Wаy Оут, Турн Офф тхе Лигхт, 2020

Остала дела

• "Тхе Гранд Цоолие Дамн" анд "Сонг оф тхе фуцкед дуцк" ин Систерхоод ис Поwерфул: Ан Антхологy оф Wритингс Фром Тхе Wомен'с Либератион Мовемент, 1970, едитед бy Робин Морган
• Тхе Ласт Wхите Цласс, (плаy цо-аутхоред wитх Ира Wоод), 1979
• Парти-Цолоред Блоцкс Фор а Qуилт, (ессаyс), 1982
• Тхе Еартх Схинес Сецретлy: А боок оф Даyс, (даyбоок цалендар), 1990 Со Yоу Wант то Wрите, (нон-фицтион), 2001
• Слеепинг wитх Цатс, (мемоир), 2002
• Мy Лифе, Мy Бодy (Оутспокен Аутхорс), (ессаyс, поемс & мемоир), 2015

Награде и признања

• Артхур C. Цларке Аwард, Награда за научну фантастику, 1992.
• Брадлеy Аwард, Неw Енгланд Поетрy Цлуб, 1992[8] Брит ха-Дорот Аwард, Схалом Центер, 1992.]
• Маy Сартон Аwард, Неw Енгланд Поетрy Цлуб, 1991.
• Голден Росе Поетрy Призе, Неw Енгланд Поетрy Цлуб, 1990.
• Царолyн Кизер Поетрy Призе, 1986, 1990[8] Натионал Ендоwмент фор тхе Артс аwард, 1978
• Хонорарy Доцтор оф Хумане Леттерс дегрее фром тхе Хебреw Унион Цоллеге, Цинциннати, Охио, 2004.

Литература

• Цуцинелла, Цатхерине, ед. Цонтемпорарy Америцан wомен поетс: ан А-то-З гуиде. Греенwоод Публисхинг Гроуп, 2002.
• Андерсон, Гарy L., анд Катхрyн Херр Г., едс. Енцyцлопедиа оф ацтивисм анд социал јустице. Саге Публицатионс, 2007.
• Аттеберy, Бриан. Децодинг Гендер ин Сциенце Фицтион. Неw Yорк: Роутледге, 2002.
• Атwоод, Маргарет. Ин Отхер Wорлдс. Ст. Ивес: Вираго, 2012.
• Бугарски, Ранко. Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја, 2003.
• Царролл, Јохн Б. Лангуаге Тхоугхт анд Реалитy: Селецтед Wритингс оф Бењамин Лее Wхорф. Цамбридге: МИТ Пресс, 1956.
• Де Бовоар, Симон. Други пол. Београд: Београдско издавачко-графички завод, 1982.
• Пиерцy, Марге. Мy Лифе, Мy Бодy. Оакланд: ПМ Пресс, 2015.
• Пиерцy, Марге. Wоман он тхе Едге оф Тиме. Неw Yорк: Баллантине Боокс, 2016.
• Реид, Робин Анне. Wомен ин Сциенце Фицтион анд Фантасy. Wестпорт: Греенwоод Пресс, 2009.
• Робертс, Адам. Тхе Хисторy оф Сциенце Фицтион. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан, 2006.
• Фирестоне, Схуламитх. Тхе Диалецтиц оф Сеx: Тхе Цасе фор Феминист Револутион. Неw Yорк: Wиллиам Морроw & Цо, 1970.
• Wагнер-Лаwлор, Јеннифер А. Постмодерн Утопиас анд Феминист Фицтионс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2013.
• Wиллиамс, Раyмонд. “Утопиа анд Сциенце Фицтион”, Сциенце Фицтион Студиес. Вол. 5. Новембер 1978.

Спољашње везе

• 0 Друштво једнаких у роману Жена на ивици времена Марџ Пирси