Мери де Гарис

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери де Гарис
Пуно имеМарy Цлементина Де Гарис
Датум рођења16. децембар 1881
Место рођењаЧарлтон, Аустралија
Датум смрти18. новембар 1963
Место смртиЏилонг, Аустралија

Др Мери де Гарис (Др. Марy Цлементина Де Гарис, Чарлтон, 1881 — Џилонг, 1963) аустралијанска лекарка и акушерка, друга жена у Викторији са дипломом медицине, учесница кампање у Великом рату, борац за женска права и добробит деце.[1][2][3]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је у Чарлтон, на северу Викторије, 1881. године, заједно са својом сестром близнакињом, од оца Елисхи Де Гарис, методистичког свештеника, предузетник који се бавио наводњавањем, трговином некретнинаи сушеним воћем у Милдури, и мајке Елизабетх Бунцле, медицинска сестра и бабица. Она и њена сестра близанка биле су најстарије од шестеро деце.[4] 

Заједно са сестром близнакињом похађала је Методистички женски колеџ у Мелбурну, у којој је гдје је Мери де Гарис дипломирала 1898. године. Студије медицине, као једна од ретких жена, уписала је 1900. на Универзитету у Мелбурну. Жене медицинира међу којима је била и Мери биле ус ментори једна другој; а Де Гарис је помогла у формирању Викторијанског ћенског медицинског удружења (Вицториан Wомен'с Медицал Социетy 'с Социетy). Дипломирала је 1905. године, а 1907. била је друга жена у Викторији која је стекла звање доктора медицине.[4]

Са одличним резултатима добила је резидентну позицију у болници у Мелбурну, из које је након ове године, 1907. године, отпутовала у болницу Муттабурра у Qуеенсланду, у којоје је била једини хирург 14 месеци. Затим је боравила у Великој Британији, Европи и САД како би завршила постдипломске курсеве.[4]

Вратила се у Мелбоурн 1910. године, на место резидентног хирург у болници Тибообурра у Новом Јужном Велсу. Током овог периода живота упознала је Цолина Тхомсона, фармера, и они су се верили у јулу 1914. године, само две седмице пре него што је Британија објавила рат Немачкој. Њен вереник се, одмах пријавио као добровољац у Британској војсци, и као њен припадник ратовао у Египту, Галипољу и Француској. Када се Де Гарис самостално одлучио на путовање у Лондон, прво што је дочекало у овом граду била је вест да је 4. августа 1916. године њен вереник Цолин Тхомсон погинуо у Бици на гребену Позиерес.

Као и њен вереник и Де Гарис је по избијању Великог рата, понудила своје лекарске услуге аустралској војсци, која је одбацила њен захтев — јер је Политика у аустралијској и британској војсци у том периоду рата била да да не прихвата жене докторе, већ само медицинске сестре. 

Након тога, видно разочарана, Де Гарис се придружила Болници шкотских жена за службу у иностранстсву, организацији која је оснивала и нудила женске медицинске јединице савезницима. 

Болница у Острову у којојоје је у Великом рату Мери де Гарис радила 12 месеци (1917/18)

Као чланица Јединица „Америка” отпутовала је на Солунски фронт и у Грчкој и Македонији учествовала у раду Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Острову, под непосредном командом српске војске. Де Гарис је била главни медицински службеник болнице у Острову, са 200 кревета под шаторима скоро 12 месеци (1917—1918). Услови у којима је радила за време рата на Солунском фронту били су јако тешки, не само због великог прилива рањеника и болесника већ и због зиме која је била јако хладна са много снега, и велике врућине ткком лета, што је у овом енедмском подручју за маларију погодовало ширењу заразних болести. Њен стил руковођења био је самоиницијативан и ауторитативан, па су га неки критиковали, и замерали што нерадо консутује друге, на шта би она одговарала...

...да јој не треба саветодавни одбор и да осећа велику одговорност за своје особље.

У септембру 1918. године, након смрти мајке, Де Гарис је поднела оставку у Јединица „Америка”.

У Мелбурн се вратила фебруара 1919. године, и у локалној болници радила је као прва жена лекар до априла 1919. године. Када је након рата обновљена болница у Џилонгу 1920-их, Де Гарис је радила у породилишту седам година. Међутим како администрција болнице није видели потребу за акушеом, јер су се жене средње класе порађале у приватним породилиштима, а сиромашне код својих кућа након што би позвале бабицу, Де Гарис је скраја 1920-тих напустила болницу.[4]

Када је 1931. године у Џилонгу, граду у Аустралији у савезној држави Викторија основано породилиште, Де Гарис је посталас шеф једне од јединица. Како је у претходне три године, било високих стопа смртности мајки и дојенчади у држави Викторија, својим радом и залагањем Де Гарис је поставила сопствени рекорд од 1.000 успечно обављених порођаја до 1938. године, без губитка мајки, што је био изванредан резултат њеног рада.

Непрестаним залагање успела је да побољшала здравље мајки и беба промовишући побољшан начин дијете. Неке од њених интервенција за труднице су тадфа биле револуционарне и касније су као такве постале саставни део праксе.[5]

Била је једини женски доктор у Џилонгу до 1941. године и један од најцењенијих опстетричар међу бројним генерацијама жена у Џилонгу, све до пензионисања 1958. године. Године 1954, Џилонг болница њој у част назвалаје је једну зграду у болници „Де Гарис Хоусе”.

Преминула је 1963. у Џилонгу, у 81 години живота.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Де Гарис је за живота објавила око 2.000 рукописа и објавила неколико књига мешу којима и књигу „Теорија опстетриције" (1930.).[6]
  • Аутор је још две књиге, и 48 радова објављених у медицинским часописима.[7]
  • Редовно се објављивала радове на конференцијама Британског медицинског удружења.
  • Аутор је многих писама уредницима о друштвеним и економским питањима.

Признања[уреди | уреди извор]

За ратну службу у Великом рату добила је од:[1]

  • Српске владе орден Светог Саве, III реда,
  • Британска владе две медаље за учешче у рату.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мелбоурне, Тхе Университy оф. „Де Гарис, Марy Цлементина - Wоман - Тхе Енцyцлопедиа оф Wомен анд Леадерсхип ин Тwентиетх-Центурy Аустралиа”. www.wоменаустралиа.инфо (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 09. 2022. г. Приступљено 2021-02-04. 
  2. ^ Мелбоурне, Натионал Фоундатион фор Аустралиан Wомен анд Тхе Университy оф. „Де Гарис, Марy Цлементина - Wоман - Тхе Аустралиан Wомен'с Регистер”. www.wоменаустралиа.инфо (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  3. ^ Де Гарис, M. C, Цлиницал Нотес анд Дедуцтионс оф а Перипатетиц, Беинг Фадс анд Фанциес оф а Генерал Працтитионер, Баиллиèре, Тиндалл анд Цоx, Лондон, Енгланд, 1926. Детаилс
  4. ^ а б в г Рутх Лее Др Марy Цлементина Де Гарис (1881—1963)
  5. ^ Ленеман, Леах, Ин тхе Сервице оф Лифе: Тхе Сторy оф Елсие Инглис анд тхе Сцоттисх Wомен'с Хоспиталс, Мерцат, Единбургх, Сцотланд, 1994.
  6. ^ Де Гарис, M. C, Тхе Тхеорy оф Обстетрицс, Тиндалл анд Цоx, Лондон, Енгланд, 1930. Детаилс
  7. ^ Де Гарис, M. C, Цлиницал Нотес анд Дедуцтионс оф а Перипатетиц, Беинг Фадс анд Фанциес оф а Генерал Працтитионер, Баиллиèре, Тиндалл анд Цоx, Лондон, Енгланд, 1926. Детаилс

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Meri_de_Garis&oldid=27484456”