Агнес Бенет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Агнес Бенет
Scottish Women's Hospital - Ostrovo - Dr. Agnes Bennett.png
др Агнес Бенет на солунском фронту
Пуно имеAgnes Elizabeth Lloyd Bennett
Датум рођења(1872-06-24)24. јун 1872.
Место рођењаСиднеј
  Аустралија
Датум смрти27. новембар 1960.(1960-11-27) (88 год.)

Агнес Бенет (dr Agnes Elizabeth Lloyd Bennett, Сиднеј, 24.јун 1872 – 27. новембар 1960) била је аустралијанкска, лекарка, са дипломом шкотског универзитета, и непрестаном жељом за ширим научним сазнањима. Истакла се као лекарка пионирском улогом на Новом Зеланду, и великом храброшћу у хуманитарним мисијама лекара на фронтовима Европе у Првом светском рату. Значајно је допринила побољшању здравствене неге мајки и деце на Новом Зеланду. Била је и велики борац за женска права, и непрестано се залагала за унапређења статуса жена у свету. Утом својству била је учесница на светској конференцији Интернационалне федерације универзитетски образованих жена, у Кракову, 1936. године, и многим другим манифестацијама у свету. Носилац је Одликовања Британске империје, Ордена Светог Саве, Медаље српског Црвеног крста и добитник бројних награда и признања.[1][2][3]

Живот и каријера[уреди]

Рођена је 24.јун 1872. године у Сиднеју, Нови Јужни Велс, Аустралија,[4] као шесто дете мајке Агнес Амелије девојачко Хајс и оца Вилијема Бенета (William Christopher Bennett, 1824–1889), инжењера ирског порекла, који је у Новом Јужном Велсу радио као Начелник за путеве и мостове у време формирања аустралијске државе. Основно и средње школовање завршила је у Сиденју, у школу за девојчице (Cheltenham Ladies' College, Dulwich Girls' High School and Abbotsleigh).

Након што је добила стипендију за даље школовање 1890. године започела је студије на Универзитету у Сиднеју и истовремено била је секретарица и учитељица ноћних школа Удружење жена, касније Универзитетског женског насеља (енгл. University Women's Settlement). Као јако надарена студенткињама на универзитету постала је друга жена из Аустралије са академским звањем у природним гранама науке (геологије и биологије, 1894).

Како након дипломирања није била у стању да одмах нађе посао медицинара, неко време радила је као наставник и гувернанта. Недзадовољна својим статусом и жељна нових знања из медицине, напустила је Аустралију 1895. године да би студирање наставила на Единбуршком медицинском факултету за жене, који је основала др Елси Инглис (1889–1890) и њен отац Џон Инглис. Дипломирала је на Универзитету у Единбургу 1899. године.

Вратила се у Сиднеј 1901. и основала приватну праксу на Darlinghurst Road-у и најчешће давала бесплатне медицинске савете. Потом је накратко радила у Callan Park-у, болници за душевно поремећене. Убрзо је била је приморана да се одрекне лекарске праксе због тада уобичајених предрасуда према женама лекарима у Аустралији, и 1905. године преузела лекарску праксу жене доктора у Велинхгтону на Новом Зеланду. Овога пут је била задовоњна праксом лекара и непрестано се усавршавала у струци. Од 1910 до 1911. године радила је у Болницу за мајку и дете (St Helen’s Maternity Hospital), а била ји на дужност прве лекарка у једној државној болници.[5]

Године 1911. завршила је докторат у Единбургу.

Учесница Првог светског рата[уреди]

Када је започео Први светски рат као једина жена хирург, радила је у болници у Каиру, у мисији спашавања бројних рањеника са Галипоља. Када је посао завршила, отпловила је за Енглеску, не знајући шта даље. Скоро одмах се срела са др Елси Инглис из Лондона, која ју је замолила да се укључи у рад Болнице шкотских жена. Др Агнес је предлог др Елси Инглис одмах прихватила и 2. августа 1916. са Америчком јединицом Болнице шкотских жена, на њеном челу, заједно са још четрдесетак шкотских жена, након одговарајућих припрема из Соутамптона кренула болничким бродом Dunluce Castle за Солун.

Након ђто је њен брод је стигао у Салони 13. августа, добила је задатак да на солунском фронту, као руководилац Америчке јединице, оснује Болницу шкотских жена у Острову на обалама Островског језера у Егејској Македонији.

У периоду од 1916 до 1917, године, као активни припадник Треће српске армије, са својим сарадницима била је учесник свих већих битака на солунском фронту — пре свега оних на Горничеву и Кајмакчалану.

Агнеса у познијим годинама[уреди]

Агнес Бенет је по окончању Првог светског рата и повратка на Нови Зеланд, 1923. године постала први председник Велингтонске филијале Међународне федерације универзитетских жена. Као представница жена са Новог Зеланда учествовала је на Светској конференцији у Кракову, у Пољској, 1936. године.

Једно време боравила је у родној Аустралији у којој је 1938/39. радила као руководилац болници у Буркектауну. Вратила се у Велингтон и 1939. помогла да се формира Помоћна ратна служба за жене (Women's War Service Auxiliary), непосредно пред почетак Другог свестког рата.

За време Другог светског рата, од 1940. до 1942. радила је у енглеским болницама. По повратку на Нови Зеланд, држала је предавања женама о венеричним болестима и контроли рађања.

Године 1948. на дан краљевог рођендан, додељено јој је Одликовања Британске империје за лекарску службу у Велингтону.

Др Агнес Бенет јенеколико година пред њену смрт постала и велики донатор. Након што је 1955. и 1956. поклонила 10.000 фунти за аеронаутичка истраживања Универзитету у Сиднеју, после њене смрти овај универзитет је наследио и остатке њеног имања, у Новом Јужном Велсу, које је процењено на суму од ондашњих 26.490 фунти.[6]

Преминула је у Велингтону 27. новембра 1960. године. Кремирана је по својој жељи по презбитеријанским обредима.[7]

Извори[уреди]

  1. ^ C. and C. Bennett, Doctor Agnes Bennett (Lond, 1960), and for bibliography
  2. ^ Sydney Morning Herald, 26 Dec 1917, 20 May 1939, 12 Dec 1954, 10 Apr 1956, 7 Aug, 2 Dec 1960
  3. ^ W. C. Bennett papers (State Library of New South Wales).
  4. ^ Hughes, Beryl. Agnes Elizabeth Lloyd Bennett. 3b28. 
  5. ^ Lloyd, Bennett, Agnes Elizabeth (1911). „Some observations on early lactation in the women of New Zealand” (на језику: енглески). 
  6. ^ Curthoys, Ann. „Bennett, Agnes Elizabeth (1872–1960)”. This article was published in Australian Dictionary of Biography, Volume 7, (MUP), 1979. Приступљено 18. 1. 2019. 
  7. ^ „Agnes Bennett — Australians working with the Scottish Women’s Hospitals”. debbierobson researching and writing an historical novel. Приступљено 24. 1. 2019. 

Литература[уреди]

  • Manson, Cecil and Celia (1960) Doctor Agnes Bennett Michael Joseph, London
  • Leneman, Leah (1994) In the Service of Life: Story of Elsie Inglis and the Scottish Women's Hospitals Mercat Press.
  • Hutton, I Emslie (1928) With a woman's unit in Serbia, Salonika and Sebastopol Williams and Norgate, London

Спољашње везе[уреди]