Метаболит
Метаболити су интермедијери и продукти метаболизма. Термин метаболит је обично ограничен на мале молекуле. Примарни метаболити директно учествују у нормалном расту, развоју, и репродукцији.[1][2] Секундарни метаболити нису директно обухваћени тим процесима, али обично имају важну еколошку функцију. Примери таквих метаболита су антибиотици и пигменти.
Метаболом формира велике мреже метаболичких реакција, где производи једне ензимске хемијске реакције постају супстрати других хемијских реакција.[3]
Метаболити хемијских једињења, било да су наследни или фармацеутски, се формирају као део природног биохемијског процеса деградације и елиминације једињења. Брзина деградације једињења је важна одредница дуготрајности и интензитета његовог дејства. Профилисање метаболита фармацеутских једињења, метаболизам лекова, је важан део процеса пролажења лекова, који омогућава потпуније разумевање непожељних споредних ефеката
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Оливер СГ, Wинсон МК, Келл ДБ, Баганз Ф (1998). „Сyстематиц фунцтионал аналyсис оф тхе yеаст геноме”. Трендс ин Биотецхнологy. 16 (9): 373—8. ПМИД 9744112. дои:10.1016/С0167-7799(98)01214-1.
- ^ Гриффин ЈЛ, Видал-Пуиг А (2008). „Цуррент цхалленгес ин метаболомицс фор диабетес ресеарцх: а витал фунцтионал геномиц тоол ор јуст а плоy фор гаининг фундинг?”. Пхyсиол. Геномицс. 34 (1): 1—5. ПМИД 18413782. дои:10.1152/пхyсиолгеномицс.00009.2008.
- ^ Пеарсон Х (2007). „Меет тхе хуман метаболоме”. Натуре. 446 (7131): 8. ПМИД 17330009. дои:10.1038/446008а.
Види још
[уреди | уреди извор]- Секундарни метаболити
- Антиметаболити
- Анализа метаболичке контроле
- Метаболом
- Метаболомика – студија глобалних профила метаболита у систему (ћелији, ткиву, организму) под одређеним условима.
