Миленко Божић

Миленко Божић (рођен 1958. године у Шапцу) је истакнути српски естрадно-музички уметник, познат по свом дугогодишњем раду на очувању националне културе и традиције.

2023. године је добио највише признање националног естрадно-музичког уметника Србије, које додељује Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС).

Рани рад и утицаји

Божић је већ са шеснаест година започео професионалну музичку каријеру, а прве веће успехе постигао је са осамнаест година снимајући трајне снимке за Радио Београд.

Осамдесетих година прошлог века га је Веља Милошевић, значајна фигура у Божићевој каријери, позвао на аудицију у РТС-у. Тада је, међу 400 хармоникаша, музички уредник Доца Иванковић изабрао Божића. Ови снимци су имали за циљ очување српске културе и традиције.

Тако је добио прилику да ради са једним од најбољих тонских сниматеља бивше Југославије, Александром Радојичићем, са којим ће наставити сарадњу кроз читаву каријеру.

Професионална каријера

Божић је сарађивао са многим познатим музичарима као инструменталиста, композитор, аранжер и продуцент. Иза себе има преко две хиљаде снимљених носача звука и хиљаде концерата широм Србије, Европе и Америке.

Као инструменталиста је пратио бројне извођаче, међу којима се истичу Бора Спужић Квака, Предраг Гојковић Цуне, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Драган Којић Кеба, Мерима Његомир, Шабан Шаулић, Љуба Аличић и Синан Сакић. Заједно са Зораном Старчевићем, Драгишом Стојановићем, Николом Стефановим Кољом и Александром Радојичићем је био део екипе, која је снимила неке од највећих хитова домаће народне музике деведесетих и двехиљадитих.

Почетком двехиљадитих, био је члан Морава Ривер Бенда, заједно са Ивицом Митом.

Као композитор се бавио и филмском музиком. У Паризу је 1984. године компоновао музику за ТВ серију и филм  ‚‚Цхатеау Валлон” за француску телевизију ‚‚Социете Телфранце”.

У време буђења националне свести српског народа 1989. године, снима неколико касета са тада забрањеним српским песмама и химнама. На једној од тих касета се нашао и снимак химне - Боже Правде, данашње званичне химне Републике Србије, и то је први пут да се та песма нашла на носачу звука након другог светског рата.

Ове касете су продаване у милионским тиражима, а Божић се хонорара одрекао у корист изградње храма Светог Саве на Врачару, за шта је добио одликовање од патријарха Германа.

Кроз каријеру је сарађивао са културним установама, као што су РТС, Радио Београд, Народни оркестар радио Београда, Радио Шабац, Глас Подриња, ТВ АС, Радио Владимирци, као и разним културним и туристичким организацијама.

Већ више од 35 година, Божић је председник Естрадно-уметничког удружења Шабац. Такође је био потпредседник Савеза естрадно-музичких уметника Србије и Самосталног синдиката естрадних уметника и извођача Србије. Био је један од оснивача Синдиката заједно са Драгишом Голубовићем.

Награде и одликовања

Као композитор и аранжер, учествовао је и освајао награде на бројним фестивалима, као што су:

• Распевана Јесен
• Први Глас Србије
• Млава Пева Јулу
• Таково Пева
• Колубарско Посело
• Сабор Народне Музике

2023. године је одликован признањем за Естрадно-музичког уметника од националног значаја, које додељује Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС).

Педагошки рад

Поред промоције националне културе, Божић је посвећен едукацији младих талената. Кроз његову приватну школу прошло је више од 3.000 ученика, од којих су многи данас ангажовани у уметности, раде као професори или су постали универзитетски професори након завршетка докторских студија.

Студио АМБ

Од деведесетих година, Божић води свој студио, где компонује, аранжира, продуцира и свира музику за популарне певаче.

Раних двехиљадитих му се, након праксе у радио Београду, у овом послу придружује и његов син - Александар.