Mimas tiliae
| Мимас тилиае | |
|---|---|
| |
| Липин љиљак | |
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Породица: | Спхингидае |
| Род: | Мимас |
| Врста: | M. тилиае
|
| Биномно име | |
| Мимас тилиае | |
| Синоними | |
| |
Mimas tiliae, липин љиљак, ноћни је лептир широког распрострањења из породица љиљака (Sphingidae). Присутан је широм Европе и у умереним подручјима Азије.[2]
Станиште[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да је липин љиљак релативно честа врста, станишта укључује шумска рубове и чистине, паркове, баште, пољопривредне површине са присутним листопадним стаблима и слично.[3] I латински и српски назив врсте упућују на биљку хранитељку, липу, при чему је највећи број налаза са сребрне липе (Тилиа томентоса). Поред тога, бележене су и брест (род Улмус), бреза (род Бетула) и јова (род Алнус).[4]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Морфологија и животни циклус[уреди | уреди извор]
Јаја су сферична, сјајна и светло зелена и полажу се појединачно или у пару на наличје листа биљке хранитељке.[5] Гусенице је могуће пронаћи од јуна до септембра, а врста генерално има једну генерацију, са могућношћу друге под одређеним климатским условима и у зависности од географског подручја. Тек излегле гусенице су зелене и каракстеристичан рог или трнолика структура на репном крају тела је веома дуг. Тело младих гусеница је прошарано белим трансверзалним маркацијама и глава је веома истакнута и зашиљена. Зрелије гусенице добијају интензивније маркације жуте боје и додатне супраспиракуларне тачкасте маркације црвенкастог обојења. Рог је такође црвенкаст. Када гусеница достигне пуну величину, престаје са храњењем и креће у потрагу за местом за улуткавање. Ово је уједно и период када се гусенице најчешће срећу. Ово прати и промена боје, читав интегумент је недефинисане боје меса, а рог постаје интензивно плав. Улуткавање се врши унутар коре дрвета, у шумској стељи, или плитко под земљом. Стадијум у ком врста презимљава је лутка, крупна, тамна, са заоштреним врхом и грубе текстуре. Еклозија се дешава у мају и јуну. Адулти показују полни диморфизам, при чему је распон крила у опсегу од 60--80мм. Мужјак је мањи али интензивније маркиран од женке. Боје зависе од температурних услова у којима је живела лутка, па тако постоји више форми. Као и остали припадници трибуса Смеринтхини, адулти врсте Мимас тилиае имају специфичан облик крила и зелену као основну боју.[6]
Екологија адулта[уреди | уреди извор]
По еклозији, адулти суше крила просечно сат времена одмарајући се на вегетацији. Исте вечери у сумрак мужјаци лете у потрази за женкама. Оне не лете пре парења.[7] Генерално су ноћни летачи, али их привлачи и вештачко осветљење. Не хране се. Копулација траје до 20 сати, при чему пар виси тако што је мужјак испод женке.[8]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ЦАТЕ Цреатинг а Таxономиц еСциенце - Спхингидае”. Цате-спхингидае.орг. Архивирано из оригинала 2012-12-20. г. Приступљено 2011-11-01.
- ^ „Мимас тилиае”. Фауна Еуропаеа.
- ^ „Мимас тилиае”. Лепифорум.
- ^ Цоцкаyне, Е. А. (2009-04-02). „А ТWО-ХОРНЕД ЛАРВА ОФ МИМАС ТИЛИАЕ L. (ЛЕПИДОПТЕРА)”. Процеедингс оф тхе Роyал Ентомологицал Социетy оф Лондон. Сериес А, Генерал Ентомологy. 18 (10-12): 88—88. ИССН 0375-0418. дои:10.1111/ј.1365-3032.1943.тб00524.x.
- ^ Паyне, А.П (2020). „Евиденце фор бреединг лиме хаwкмотх (Мимас тилиае) ин Гласгоw, Сцотланд”. Тхе Гласгоw Натуралист. 27 (2): 73—74. дои:10.37208/тгн27217.
- ^ Каммер, Анн Е. (1970-03-01). „А цомпаративе студy оф мотор паттернс дуринг пре-флигхт wарм-уп ин хаwкмотхс”. Зеитсцхрифт фüр верглеицхенде Пхyсиологие (на језику: енглески). 70 (1): 45—56. ИССН 1432-1351. дои:10.1007/БФ00299536.
- ^ Хаwк Мотхс (Лепидоптера: Спхингидае), Спрингер-Верлаг, Приступљено 2020-11-17
- ^ 11. Хост-Плант Усе, Диверсифицатион, Анд Цоеволутион: Инсигхтс Фром Ремоте Оцеаниц Исландс, Университy оф Цалифорниа Пресс, 2019-12-31, стр. 151—161, ИСБН 978-0-520-93382-8, Приступљено 2020-11-17
Литература[уреди | уреди извор]
- Цхинерy, Мицхаел Цоллинс Гуиде то тхе Инсецтс оф Бритаин анд Wестерн Еуропе 1986 (Репринтед 1991)
- Скиннер, Бернард Цолоур Идентифицатион Гуиде то Мотхс оф тхе Бритисх Ислес 1984
- Питтаwаy, А. Р. (2018). „Мимас Хüбнер, [1819]”. Спхингидае оф тхе Wестерн Палаеарцтиц. Приступљено 12. 12. 2018.
