Modra vodendevojčica

Модра водендевојчица
	мужјак
	женка
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Породица:	Цоенагрионидае
Род:	Цоенагрион
Врста:	C. пуелла
Биномно име
	Цоенагрион пуелла; (Линнаеус, 1758)

Модра водендевојчица^[1] или Потковичаста плава девица^[2] (лат. Coenagrion puella) је врста водене девице из породице Цоенагрионидае која је широко распрострањена у Европи. Најупечатљивија карактеристика јесу упечатљиве црне и плаве маркације на телу мужјака.

Опис[уреди | уреди извор]

Дужина тела овог вилинског коњица варира од 33-35 мм, док је дужина задњег крила око 20 мм. Имају веома издужен и танак абдомен. Мужјаци су светло плави, са уским али потпуним антехумералним пругама, "У" знаком на С2 абдоминлном сегменту и црним прстеновима на С3-5 сегментима из којих полазе црни трнови латерално. Карактеристичне женке су зелене основе са абдоменом црне боје, дорзално.^[3] Младе јединке оба пола могу бити светлољубичасте. Код ове врсте плава/зелена линија на горњој страни груди није прекинута. Крила су провидна са малом, светлом птеростигмом. Слична је са C. пулцхеллум. Ово је најчешћа врста из рода Цоенагрион у Србији^[4].

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Coenagrion puella је присутна у већем делу централне и јужне Европе, а честа је и у централној Азији.^[5] Ова врста је присутна у следећим државама: Албанија; Алжир; Андора; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Кипар; Чешка; Данска; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Мађарска; Ирска; Италија; Казахстан; Латвија; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Малта; Молдавија; Монако; Монголија; Мароко; Холандија; Норвешка; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Словачка; Словенија; Србија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Тунис; Турска; Туркменистан.^[6]

Насељавају баре и језера различите величине.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

После парења мужјак и женка у тандему полажу јаја. Женка их полаже убушивањем у потопљену или пливајућу водену вегетацију. По завршетку ларвеног развића еклодирају и остављају егзувију на приобалној вегетацији.

Сезона летења[уреди | уреди извор]

Сезона летења траје од априла до септембра.

Биологија[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке форрмирају копуле на земљи или околној вегетацији. Женке јаја полажу док су у тандему са мужјаком. Ларвални развој траје једну до две године.

Тенерал и егзувија
Копула
Полагање јаја у тандему
Полагање јаја у тандему
Размножавање
Деформитет
Лалиначка слатина

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 5.
^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
^ Фиелд Гуиде то тхе драгонфлиес оф Бритаинд анд Еуропе
^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
^ Фауна еуропаеа
^ ИУЦН
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.
^ [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 5.

[2] Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.

[aramel-3] Фиелд Гуиде то тхе драгонфлиес оф Бритаинд анд Еуропе

[4] Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.

[5] Фауна еуропаеа

[6] ИУЦН

[7] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.

[8] [1]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]