Modra vodendevojčica

Modra vodendevojčica
	mužjak
	ženka
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Odonata
Породица:	Coenagrionidae
Род:	Coenagrion
Врста:	C. puella
Биномно име
	Coenagrion puella; (Linnaeus, 1758)

Modra vodendevojčica^[1] ili Potkovičasta plava devica^[2] (lat. Coenagrion puella) je vrsta vodene device iz porodice Coenagrionidae koja je široko rasprostranjena u Evropi. Najupečatljivija karakteristika jesu upečatljive crne i plave markacije na telu mužjaka.

Opis[uredi | uredi izvor]

Dužina tela ovog vilinskog konjica varira od 33-35 mm, dok je dužina zadnjeg krila oko 20 mm. Imaju veoma izdužen i tanak abdomen. Mužjaci su svetlo plavi, sa uskim ali potpunim antehumeralnim prugama, "U" znakom na S2 abdominlnom segmentu i crnim prstenovima na S3-5 segmentima iz kojih polaze crni trnovi lateralno. Karakteristične ženke su zelene osnove sa abdomenom crne boje, dorzalno.^[3] Mlade jedinke oba pola mogu biti svetloljubičaste. Kod ove vrste plava/zelena linija na gornjoj strani grudi nije prekinuta. Krila su providna sa malom, svetlom pterostigmom. Slična je sa C. pulchellum. Ovo je najčešća vrsta iz roda Coenagrion u Srbiji^[4].

Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]

Coenagrion puella je prisutna u većem delu centralne i južne Evrope, a česta je i u centralnoj Aziji.^[5] Ova vrsta je prisutna u sledećim državama: Albanija; Alžir; Andora; Jermenija; Austrija; Azerbejdžan; Belorusija; Belgija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Kipar; Češka; Danska; Finska; Francuska; Gruzija; Nemačka; Grčka; Mađarska; Irska; Italija; Kazahstan; Latvija; Litvanija; Luksemburg; Makedonija, Bivša Jugoslovenska Republika; Malta; Moldavija; Monako; Mongolija; Maroko; Holandija; Norveška; Poljska; Portugal; Rumunija; Ruska Federacija; Slovačka; Slovenija; Srbija; Španija; Švedska; Švajcarska; Tunis; Turska; Turkmenistan.^[6]

Naseljavaju bare i jezera različite veličine.

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Posle parenja mužjak i ženka u tandemu polažu jaja. Ženka ih polaže ubušivanjem u potopljenu ili plivajuću vodenu vegetaciju. Po završetku larvenog razvića eklodiraju i ostavljaju egzuviju na priobalnoj vegetaciji.

Sezona letenja[uredi | uredi izvor]

Sezona letenja traje od aprila do septembra.

Biologija[uredi | uredi izvor]

Odrasle jedinke forrmiraju kopule na zemlji ili okolnoj vegetaciji. Ženke jaja polažu dok su u tandemu sa mužjakom. Larvalni razvoj traje jednu do dve godine.

Teneral i egzuvija
Kopula
Polaganje jaja u tandemu
Polaganje jaja u tandemu
Razmnožavanje
Deformitet
Lalinačka slatina

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Crvena lista zaštićene flore i faune Republike Srpske” (PDF). стр. 5.
^ Jović, M. (2013). A proposal of Serbian names for dragonfly species (Insecta: Odonata) of the Balkan Peninsula, with the checklist of Odonata of Serbia. Acta entomologica serbica, 18(1/2), 1-10.
^ Field Guide to the dragonflies of Britaind and Europe
^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.
^ Fauna europaea
^ IUCN
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.
^ [1]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] „Crvena lista zaštićene flore i faune Republike Srpske” (PDF). стр. 5.

[2] Jović, M. (2013). A proposal of Serbian names for dragonfly species (Insecta: Odonata) of the Balkan Peninsula, with the checklist of Odonata of Serbia. Acta entomologica serbica, 18(1/2), 1-10.

[aramel-3] Field Guide to the dragonflies of Britaind and Europe

[4] Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.

[5] Fauna europaea

[6] IUCN

[7] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.

[8] [1]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]