Монументално гробље

С Википедије, слободне енциклопедије
Монументално гробље

Цампосанто Монументале ("монументално гробље") је историјски објекат на северној ивици Поља цуда у Пизи, Италија. "Кампо санто" може се дословно превести као "свето поље", јер се говори да је изграђено на светој земљи са Голготе, донесеној у Пизу из Четвртог крсташког рата од стране Убалдо де 'Ланфранхи, архиепископа Пизе у 12. веку. Легенда каже да тела закопана у ову земљу иструну за само 24 сата. Гробље се налази на рушевинама старе крстионице цркве "Санта Репарата". Црква је некада стајала на месту на ком сада стоји катедрала. Термин "монументално" служи због разликовања од касније успостављеног градског гробља у Пизи. Оно се зове "Кампосанто векио" ("старо гробље"). Изградња овог великог, дугуљастог Готичког гробља је почело у 1278. од стране архитекта Ђовани Ди Симоне. Умро је у Пизи 1284, када је Пиза претрпела пораз у поморској бици код Мелориа против Ђенове. Гробље је заврсено 1464. Чини се да зграда није требало да буде гробље, већ црква Сантисима Тринита (Свете Тројице), али је пројекат промењен током изградње. Међутим, ми знамо да је оригинални део био западни и да је он бар неко време био поменута црква, а да је источни део последњи изграђен.

Грађевина[уреди | уреди извор]

Спољни зид се састоји од 43 лука. Постоје два улаза. Један са десне стране је крунисан елегантном готичком богомољом. На њој је приказана Девица Марија са дететом, окружена са четири светитеља. То је урадио у другој половини 14. века следбеник Ђованиа Писано. Ово су у оригиналу била улазна врата. Већина гробница су под аркадама, мада мало њих је на централном травњаку.

Гробље има три капеле. Најстарије су Капела Аманати (1360) и добила је име од гроба Лига Аманати, професора на Универзитету у Пизи, а капела Аула где је олтар који је направио Ђовани делла Робиа 1518. У овој капели мозе се видети оригинална лампа коју је Галилео Галилеј видео, у своје време, унутар катедрале и која је убрзо замењена већом. Последња капела је Дел Посо по наруџбини архиепископа Пизе Карла Антонија Дел Посо 1594, има олтар посвећен Светом Џерому са малом куполом. У овој капели у 2009. су пресељене реликвије Катедрале: у реликвије између осталих спаде једанаест од дванаест апостола, два фрагмента Исусовог крста, трн из Круна Христа и мали комад хаљине Богородице.

Саркофази[уреди | уреди извор]

"Кампо санто" садржи огромну колекцију римских саркофага, али има само 84 у колекцији са римским и етрурским урнама и скулптурама сада у Музеју катедрале. Саркофази су у почетку били сви око катедрале, често спојени са зградом све док гробље није изграђено. Карло Ласинио, годинама је био кустос. "Кампо санто" је прикупљао многе друге древне реликвије које су распрострањене у Пизи да би направио неку врсту археолошког музеја у гробљу. Данас су саркофази у галерији, близу зидова.

Фреске[уреди | уреди извор]

Зидови гробља су некада били прекривени фрескама, прва је насликана 1360, последња око три века касније. Прва је била "Распеће Франческе Траини", на југозападној страни. Онда, даље, на јужној страни, "Страшни суд", "Пакао", "Тријумф смрти" и "Анакорети Нела Тебајде", које се обично приписују Буонамику Буфалмакоу. Циклус фресака наставља приче Старог завета од Болка Гоцоли (15. век), док су на јужној аркади биле приче "Писан светих", Андреа Болаиутиа, Антонија Белезиана и Спинелла Аретино (између 1377. и 1391.) и "Приче о послу", од Тадеа Гади (крај 14. века). У исто време, на северу галерије су биле приче о "Постању" од Пјера ди Пусио.

Дана 27. јула 1944, део бомбе из савезничких напада започео је пожар. I поред свих цистерни за воду, ватра није могла на време да се стави под контролу и спаљене су дрвене греде и истопљено олово од крова. Уништавање крова тешко је оштетило све унутар гробља, уништавајући највећи део скулптура и саркофага као I фрески. После Другог светског рата, су почели рестаураторски радови. Кров је обновљен што је могуће сличније свом предратном изгледу, а фреске су одвојена од зидова да би се поставиле на друга места. Након што су фреске уклоњене, и прелиминарни цртежи, који се зову синопие такође су уклоњени. Ови под-цртежи су одвојени користећи исте технике које се користе на фрескама и сада су у Музеју Синопие, на супротној страни трга. Обновљене фреске које су сачуване до данас се постепено враћају на оригиналне локације на гробљу да би се обновило "Цампо сантов" изглед пре рата.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]