Пређи на садржај

Мрко масно ткиво

С Википедије, слободне енциклопедије
Мрко масно ткиво
Мрко масно ткиво код жене приказано помоћу PET/CT прегледа
Детаљи
Латинскиtextus adiposus fuscus
Показатељи
ТХХ2.00.03.4.00004
ФМА20118
Анатомска терминологија

Мрко масно ткиво је ткиво чија боја варира од светле до тамно мрке боје.[1] Боја потиче од концентрације цитрохрома у кристама многобројних митохондрија, са једне стране, и од великог боја капилара који прожимају мрко масно ткиво, са друге стране.

Класификација мрког масног ткива се односи на две дистинктне ћелијске популације са сличним функцијама. Прва има заједничко ембриолошко порекло са мишићним ћелијама, и присутна је у већим „класичним“ депозитима. Друга се развија из белих адипоцита који су стимулисани посредством симпатичког нервног система. Ти адипоцити су присутни у белом адипозном ткиву.[2][3][4]

Мрко масно ткиво

Ћелије су полиедричне, нешто мање од ћелије белог масног ткива. У ћелијама је више цитоплазме и бројне су липидне капи различите величине- мултилокуларне ћелије. Велике, сферичне митохондрије захватају већи део цитоплазме и имају многобројне друге кристе. Једро је сферичног облика, централно постављено, може бити и ексцентрично али никада периферно као код белог масног ткива.

Мрко масно ткиво је изразито лобуларне грађе и богато васкуларизовано. У везивним преградама између лобуса, поред крвних судова се налазе мастоцити, еозинофилни гранулоцити, као и бројни завршеци симпатичких нервара који су у директном контакту са ћелијама мрког масног ткива. Ћелије мултилокуларног масног ткива су густо збијене, слично епителима. Ћелије су у контакту са капиларима, те подсећају на ендокрине жлезде. Због сличности мрког масног ткива са ендокриним жлезадама као и чињенице да је ово ткиво каратеристично за презимаре, за мултилокуларано масно ткиво се користи и назив хибернална жлезда.

Формирање

[уреди | уреди извор]

За разлику од белог масног ткива које се може формирати у растреситом везивном ткиву и у постнаталном периоду у било ком делу тела, мрко масно ткиво се јавља у току ембрионалног ражвића у строго одређеним пределима. После рођења ово ткиво се више не ствара. Код пацова и много других сисара, претежно презимара, ово ткиво се јавља обично у пределу раменог појаса измедљу скапула, око већих крвних судова врата и у хилусу бубрега.

Занимљивост

[уреди | уреди извор]

Мрко масно ткиво је карактеристично за презимаре. Представља главни извор топлотне енергије презимара за време зимског мировања. За човека и уопште за примате, мрко масно ткиво није карактеристично. Мале количине овог ткива се налазе на неколико места у телу ембриона и новорођенчади човека. Сматра се да је функција овог ткива значајна првих неколико месеци постнаталног живота пошто производи топлоту и штити новорођенчад од расхлађивања. Код одраслих, ово ткиво се готово сасвим губи и његова функција је недовољно позната.

Липобласти мрког масног ткива

[уреди | уреди извор]

Липобласти мрког масног ткива се, међутим, разликују од липобласта белог масног ткива. Одликује их полихедрична форма и, будући да су сконцентрисани један уз други, образују групације које имају епителоидни изглед. У њима долази до поступног нагомилавања липидних тела која се не уједињују у једно великих димензија.[5]

До скора се сматрало како се мезенхимске ћелије, од којих настају адипоцити мрког масног ткива, морају разликовати од оних од којих настају адипоцити белог масног ткива будући да постоји различита локализација ових двеју форми масног ткива. Међутим, показало се да тако наглашена раздвојеност између њих изгледа да не постоји. Код мишева и пацова гајених на температурама нижим од уобичајених у маси белог масног ткива, наиме, констатовано је постојање не малог броја ћелија које по морфолошким одликама и биохемијским параметрима одговарају адипоцитима мрког масног ткива. Ове ћелије, наиме, поседују већи број липидних тела, а у нивоу унутрашње митохондријске мембране присутан је УЦП-1 протеин. Сличан феномен је констатован и у људи у патолошким условима. Занимљиво је да се у мрком масном ткиву неких јединки Примата које су добро храњене, привремено и повратно може уочити појава адипоцита који по својим мопрфолошким одликама подсећају на адипоците белог масног ткива – липидна тела се постепено уједињују у једно једино које потискује нуклеус на периферију ћелије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цинти С (2005). „Тхе адипосе орган”. Простагландинс Леукот Ессент Фаттy Ацидс. 73 (1): 9—15. ПМИД 15936182. дои:10.1016/ј.плефа.2005.04.010. 
  2. ^ С, Енербäцк (2009). „Тхе оригинс оф броwн адипосе тиссуе”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 360 (19): 2021—2023. ПМИД 19420373. дои:10.1056/НЕЈМцибр0809610. Архивирано из оригинала 11. 05. 2009. г. Приступљено 19. 05. 2017. 
  3. ^ Петровиц Н, Wалден ТБ, Схабалина ИГ, Тиммонс ЈА, Цаннон Б, Недергаард Ј (2010). „Цхрониц пероxисоме пролифератор-ацтиватед рецептор гамма (ППАРгамма) ацтиватион оф епидидyмаллy деривед wхите адипоцyте цултурес ревеалс а популатион оф тхермогеницаллy цомпетент, УЦП1-цонтаининг адипоцyтес молецуларлy дистинцт фром цлассиц броwн адипоцyтес.”. Ј Биол Цхем. 285 (10): 7153—64. ПМЦ 2844165Слободан приступ. ПМИД 20028987. дои:10.1074/јбц.М109.053942. 
  4. ^ Wу Ј, Бострöм П, Спаркс ЛМ, Yе L, Цхои ЈХ, Гианг АХ, Кхандекар M, Виртанен КА, Нуутила П, Сцхаарт Г, Хуанг К, Ту Х, ван Маркен Лицхтенбелт WД, Хоекс Ј, Енербäцк С, Сцхрауwен П, Спиегелман БМ (2012). „Беиге адипоцyтес аре а дистинцт тyпе оф тхермогениц фат целл ин моусе анд хуман.”. Целл. 150 (2): 366—76. ПМЦ 3402601Слободан приступ. ПМИД 22796012. дои:10.1016/ј.целл.2012.05.016. 
  5. ^ Масно ткиво[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Полексић.V, Богојевић. Ј, Марковић. З, Дулић. З:’’ Зологија’’ Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, стр.120-121, 2003

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]