Музички спот

С Википедије, слободне енциклопедије

Музички спот, или само спот, промотивни је кратки филм за песме у популарној музици. Музички спотови почели су да се нашироко пуштају на телевизији почетком 80-их година 20. века.[1] Многе истоимене песме истих извођача имају два, три или више различитих спотова.

Музички спотови користе широк спектар стилова и савремених техника снимања видео записа, укључујући анимацију, акцију уживо, документарне и ненаративне приступе, попут апстрактног филма. Неки музички спотови комбинују различите стилове са музиком, попут анимације и акције уживо. Комбиновање ових стилова и техника постало је популарније због разноликости коју нуде публици. Многи музички спотови тумаче слике и сцене из текста песме, док други имају тематски приступ. Постоје и музички спотови који немају никакав концепт, јер су само снимљена верзија концертног наступа песме уживо.[2]

Историја и развој[уреди | уреди извор]

Године 1894, издавачи нотних записа Едвард Б. Маркс и Џо Стерн унајмили су електричара Џорџа Томаса и разне уметнике ради промовисања продају њихове песме „The Little Lost Child”.[3] Користећи магични фењер, Томас је пројектовао низ статичних слика на екрану истовремено са наступима уживо. Ово је постао популаран облик забаве познат као илустрована песма, што је први корак ка музичком споту.[3]

1926–1959: Кратки филмови[уреди | уреди извор]

Средином 1940-их, музичар Луис Џордан је снимио кратке филмове за своје песме, од којих су неки спојени у дугометражни филм Lookout Sister. Ови филмови су, према историчару музике Доналду Кларку, били „преци” музичког спота.[4]

Мјузикли 1950-их довели су до кратких музичких спотова.

Музички филмови били су још један важан претходник музичког спота, а неколико познатих музичких спотова имитирало је стил класичних холивудских мјузикла од 1930-их до 1950-их. Један од најпознатијих примера је Мадонин спот из 1985. године за „Material Girl” (режија Мари Ламберт)[5] који је блиско моделован по узору на поставку Џека Кола „Diamonds Are a Girl's Best Friend” из филма Gentlemen Prefer Blondes. Неколико видео записа Мајкла Џексона приказује непогрешив утицај плесних секвенци у класичним холивудским мјузиклима, укључујући и преломно дело „Тхриллер”, и „Бад” у режији Мартина Скорсеза, на који су утицале стилизоване плесне „борбе” у филмској верзији West Side Story.[6] Према пројекту интернетске прецизности, ДЈ/певач Џ. П. „The Big Bopper” Ричардсон први је сковао израз „музички видео”, 1959.[7]

У својој аутобиографији, Тони Бенет тврди да је створио „... први музички видео” када је снимљен како хода дуж Серпентина у Хајд Парку у Лондону 1956. године, при чему је резултирајући клип био постављен на његов снимак песме „Странгер ин Парадисе”.[8] Снимак је послат на британске и америчке телевизијске станице и емитован у емисијама, укључујући Дик Кларкову емисију American Bandstand.[9]

Могуће је да је најстарији пример промотивног музичког спота сличног са апстрактнијим, модерним видео записима чехословачки „Dáme si do bytu” („Хајдемо у стан”) настао 1958. године у режији Ладислава Ричмана.[10][11]

Спот као модерна и постмодерна[уреди | уреди извор]

Према аутору Мајклу Шору (Mikael Shore), музички спот симболизује продужетак културних ставова и модерне уметности везане за 20. век.[12] Модерна уметност и култура је преобликовала, заобилазила или уништавала успостављене традиције и конвенције наративне логике и сликовног представљања.[12] Истицање слике и монтаже над нарацијом и ликом је асимилација ове модерне традиције. По њему, музички спот је популарни, а не езотерични медиј који је пренео авангардне ставове и технике у мејнстрим.[12]

Према Енциклопедији Британика, музички спот је у својој суштини реклама, и попут ње суштински постмодерна уметничка форма: хибридна, паразитска, присвојна, често компромитована због рекламног призвука или потцењена због уметничких претензија.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „music video”. Encyclopedia Britannica, 2008. Encyclopedia Britannica Online. Dictionary.com. Pristupljeno 02. 8. 2010.  (језик: енглески)
  2. ^ Cutietta, Robert (1985). „Using Rock Music Videos to Your Advantage”. Music Educators Journal. 71 (6): 47—49. JSTOR 3396475. S2CID 143833289. doi:10.2307/3396475. 
  3. ^ а б „Music Video 1900 Style”. PBS. 2004. Архивирано из оригинала 4. 1. 2010. г. 
  4. ^ Clarke, стр. 39
  5. ^ „Music Video Database - "Material Girl"”. Mvdbase.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2013. 
  6. ^ „Film Encyclopedia - "Dance: From Musicals To Music Videos"”. Filmreference.com. Приступљено 13. 6. 2013. 
  7. ^ „J. P. "The Big Bopper" Richardson”. Internet Accuracy Project. Приступљено 21. 1. 2007. 
  8. ^ Cole, Clay (1. 10. 2009). Sh-Boom!: The Explosion of Rock 'n' Roll (1953-1968). Morgan James Publishing. стр. 238. ISBN 9781600377686. Приступљено 8. 6. 2014. 
  9. ^ Bennett, Tony (7. 12. 2010). The Good Life: The Autobiography Of Tony Bennett. Simon and Schuster. ISBN 978-1416573661. 
  10. ^ „History of Czechoslovak music clips before 1989”. ceskatelevize.cz. 
  11. ^ „The best of duets”. ceskatelevize.cz. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 08. 09. 2021. 
  12. ^ а б в Shore, Mikael (1985). „Music Video”. The Rolling stone book of Rockvideo. www.zx.nu. Pristupljeno 02. 8. 2010.  (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Muzički spot на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzički_spot&oldid=27556841”