Пређи на садржај

Најџел Слејтер

С Википедије, слободне енциклопедије
Најџел Слејтер
Датум рођења(1956-04-09)9. април 1956. (68 год.)
Место рођењаВулверхемптон
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеЛондон, Уједињено Краљевство
Занимањекулинар, тв водитељ, писац кувара

Најџел Слејтер (9. април 1956) је енглески кулинар и тв водитељ. [1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Најџел Слејтер је рођен 9. априла 1956. године у Вулверхемптону, тада у Стафордширу. Био је најмлађи од два сина рођена од власника фабрике Сирила "Тонија" Слејтера и домаћице Кетлин Слејтер (рођене Галимор). Ово је био други брак његовог оца. Његова мајка је умрла од астме 1965. године. Године 1971. његов отац се поново оженио Дороти Перенс и умро је 1973. године.

Слејтер је похађао школу у свом родног граду. Преселио се у Вустершир као тинејџер и похађао средњу школу где је уживао у писању есеја и био је један од само двојице дечака који су кулинарство полагали као предмет О-нивоа.[3]

Слејтер у својој аутобиографији тврди да је користио храну да се такмичи са својом маћехом за очеву пажњу. Њихова највећа битка била је око пите од лимуна – омиљене његовог оца. Она је одбила да открије свој рецепт, па је Слејтер прибегао подметањима како би показао своју верзију. „Пребројао бих љуске у канти, да видим колико је јаја потрошила и записао их. Улазио сам у кухињу у различито време, када сам знао да то прави само како бих је ухватио. Када је правила питу, градила је тај рецепт полако током неколико месеци, ако не и година."[4]

Он је 1976. године стекао диплому из угоститељства на Техничком колеџу у Ворчестеру, и радио је у ресторанима и хотелима широм земље пре него што је постао новинар кулинарских чланака за часопис Марие Цлаире 1988. године. Постао је познат по некомпликованим, удобним рецептима за храну које је представио у раним књигама као што су Тхе 30-Минуте Цоок (1994) и Реал Цоокинг, као и по својим мемоарским колумнама за Тхе Обсервер које је започео 1993.

Телевизија и радио

[уреди | уреди извор]

Године 1998, Слејтер је био домаћин емисије О правој храни Најџела Слејтера на каналу Цханнел 4. Вратио се на ТВ 2006. да би водио емисију за ћаскање/храну А Тасте оф Ми Лифе за ББЦ Оне и ББЦ Тwо. Године 2009. представио је шестоделну серију Симпле Супперс на ББЦ Оне и другу сезону исте емисије следеће године.

Појавио се као гост у емисији Десерт Исланд Дисцс на ББЦ Радију 4 у јуну 2005. године.

У новембру 2013. појавио се заједно са фармером Адамом Хенсоном у ББЦ-јевом филму Нигел анд Адам'с Фарм Китцхен, који је смештен на радној фарми у Котсволдсу и покрива различите аспекте производње и припреме хране.[5]

Писање

[уреди | уреди извор]

Слејтерова књига, Еатинг фор Енгланд: Тхе Делигхтс & Еццентрицитиес оф тхе Бритисх ат Табле (Фоуртх Естате), посвећена је британској храни и кулинарству. Објављена је у октобру 2007. и описана је као „нека врста одабраних кулинарских залогаја која ће лепо пасти за време на путовању возом“ у часопису Тхе Сундаy Тимес. Његова књига Тендер је прича о његовом повртњаку, како је настао и шта у њему расте. Књига је објављена у два тома; прва је о поврћу, која је објављена крајем 2009. и друга о воћу, која је објављена 2010. Тендер је описан као мемоар, студија о педесетак омиљених поврћа, воћа и орашастих плодова и збирка од преко пет стотину рецепата.

Слејтер је постао познат широј публици објављивањем своје аутобиографије која се фокусирала на његову љубав према храни, детињство, породичне односе (његова мајка је умрла од астме када је имао девет година) и о његовој хомосексуалности.[6] Слејтер је то назвао „најинтимнијим мемоарима које је било која особа која се бави храном икада написала“. Књига је објављена у Британији у октобру 2004. и постала је бестселер након што је представљена.[7]

Његова аутобиографија је екранизована те је настао филм Тост 2010. године. [8] Такође се изводи представа по истом сценарију и по истом имену у театрима у Уједињеном Краљевству. [9]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Слејтер има два старија брата, Адријана (рођен 1944) и Џона. Слејтерови родитељи усвојили су Џона, комшијино дете, пре него што се Слејтер родио. Има и две полусестре, од којих је отуђен.[10]

Слејтер живи у области Хајбери у северном Лондону, где одржава башту која се често појављује у његовој колумни и у емисијама. Он је био отворен о својој сексуалности у својој аутобиографији која је заснована на његовом раном животу; књига је изнедрила и филм и представу којој је он допринео и сарађивао. [11]

У тв емисијама које је водио 2010-их година се видело да носи бурму те је био у браку у том периоду.[12] Врло држи до приватности када је у питању љубавни живот.

Публикације

[уреди | уреди извор]

Кувари

[уреди | уреди извор]
  • Тхе Марие Цлаире Цоокбоок, Хамлyн, (ISBN 0-7064-2573-1, 1992)
  • Реал Фаст Фоод, Мицхаел Јосепх, (ISBN 0-7181-3577-6, 1992) ор Пенгуин Боокс, (ISBN 0-14-046949-4, 1993)
  • Реал Фаст Пуддингс, Мицхаел Јосепх, (ISBN 0-7181-3577-6, 1992) ор Пенгуин Боокс, (ISBN 0-14-023283-4, 1994)
  • Тхе 30-Минуте Цоок, Мицхаел Јосепх, (ISBN 0-7181-3752-3, 1994)
  • Реал Гоод Фоод, Фоуртх Естате (ИСБН, 1995)
  • Реал Цоокинг, Мицхаел Јосепх, (ISBN 0-7181-4090-7, 1997) ор Пенгуин Боокс (ISBN 0-14-025277-0, 1999)
  • Реал Фоод, Фоуртх Естате, (ISBN 1-85702-971-2, 1998) ор (ISBN 1-84115-144-0, 2000)
  • Аппетите, Рандом Хоусе оф Цанада, (ISBN 0-679-31212-9, 2000) ор Фоуртх Естате (ISBN 1-84115-470-9, 2000)
  • Тхирст, Фоуртх Естате, (ISBN 1-84115-768-6, 2002)
  • Тхе Китцхен Диариес, Фоуртх Естате, (ISBN 0-00-719948-1, 2005) ор Готхам Боокс, публисхед бy Пенгуин (УСА), (ISBN 1-592-40234-8), Оцтобер 2006[13][14]
  • Тендер, Волуме Оне, Фоуртх Естате, Харпер Цоллинс (ISBN 978-0-00-724849-0) (2009)
  • Тендер, Волуме Тwо, Фоуртх Естате, Харпер Цоллинс (2010)
  • Тхе Китцхен Диариес II, Фоуртх Естате (2012)
  • еат: Тхе Литтле Боок оф Фаст Фоод, Фоуртх Естате (2013)
  • А Yеар оф Гоод Еатинг: Тхе Китцхен Диариес III, Фоуртх Естате (ISBN 978-0-00-753680-1) (2015)
  • Тхе Цхристмас Цхроницлес, Фоуртх Естате (2017)
  • Греенфеаст: Спринг, Суммер, Фоуртх Естате (ISBN 978-0008333355) (2019)
  • Греенфеаст: Аутумн, Wинтер, Фоуртх Естате (ISBN 978-0008213770) (2019)
  • А Цоок’с Боок, Фоуртх Естате (ISBN 978-0008213763) (2021)

Аутобиографије

[уреди | уреди извор]

Emisije

[уреди | уреди извор]
  • Nigel Slater’s Real Food Show (1998) – voditelj
  • A Taste of My Life (2006-2008, 31 episodes) – voditelj
  • Nigel Slater’s Simple Suppers (2009) – voditelj i scenarista
  • Nigel Slater’s Simple Cooking (2011, 8 episodes) – voditelj i scenarista
  • Nigel Slater: Life is Sweets (2012, one-off documentary) – voditelj i scenarista
  • Nigel Slater’s Dish of the Day (2012) – voditelj i scenarista
  • Nigel Slater’s Great British Biscuit (2013, one-off documentary) – voditelj i scenarista
  • Nigel and Adam’s Farm Kitchen (2013) – suvoditelj
  • Nigel Slater: Eating Together (2015, 4 episodes) – voditelj i scenarista
  • Nigel Slater's Middle East (2018, 3 episodes) - voditelj i scenarista

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nigel Slater recipes”. BBC Food (на језику: енглески). Приступљено 14. 12. 2021. 
  2. ^ „Slice of nostalgia: the making of Toast”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 14. 12. 2021. 
  3. ^ „Nigel Slater”. web.archive.org. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 04. 01. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  4. ^ „Competitive cooking: Why do we bother?”. BBC News. 22. 12. 2010. Приступљено 14. 12. 2021. 
  5. ^ „BBC One - Nigel and Adam's Farm Kitchen”. BBC. Приступљено 14. 12. 2021. 
  6. ^ Wareham, Jamie (8. 5. 2019). „Toast is the first play about a gay celebrity chef in West End: It's delicious treat”. Gay Star News. Архивирано из оригинала 14. 12. 2021. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  7. ^ „Richard & Judy”. web.archive.org. 12. 2. 2008. Архивирано из оригинала 12. 02. 2008. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  8. ^ „BBC - Press Office - Helena Bonham Carter and Freddie Highmore star in Toast”. www.bbc.co.uk. Приступљено 14. 12. 2021. 
  9. ^ „Nigel Slater's Toast to transfer to The Other Palace in London | WhatsOnStage”. www.whatsonstage.com. Приступљено 14. 12. 2021. 
  10. ^ „Katherine Butler: Don't spoil a good story with the truth”. The Independent (на језику: енглески). 11. 1. 2011. Приступљено 14. 12. 2021. 
  11. ^ „Is Nigel Slater Married? Wife, Partner.”. Famous Chefs. 11. 12. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  12. ^ „Nigel Slater Partner Or Husband, Is He Married? Is He Gay?”. Heightzone. 9. 7. 2021. Архивирано из оригинала 14. 12. 2021. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  13. ^ The Kitchen Diaries Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2013) Harper Collins
  14. ^ William Leith Not roquette science – Review: The Kitchen Diaries by Nigel Slater The Guardian, 29 October 2005
  15. ^ Lynne Truss Toast by Nigel Slater and My Autobiography by Antony Worrall Thompson Times Online, 5 October 2003 (потребна претплата)
  16. ^ Matthew Fort Slater's raw honesty has a delicious flavour – Review: Toast by Nigel Slater The Observer, 19 October 2003
[уреди | уреди извор]
Викицитат има цитате везане за чланак Najdžel Slejter.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Najdžel_Slejter&oldid=26773604”