Немалинска миопатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Немалинска миопатија
СинонимиНемалине мyопатхy

Немалинска миопатија (акроним НМ од енг. рећиНемалине мyопатхy) названа је тако по немалинским телешцима; од грчког немал = врпчаст) једна је из групе ретких болести која може настати аутосомно доминантна или рецесивна услед различитих мутација на различитим хромозомима.[1] Код одраслих се јавља спорадично између 20 и 50 године живота. Представљена је општом слабошћу, мијалгијом и брзим напредовањем. Неколико случајева је повезано са кардиомиопатијом, синдромом пада главе и захватањем дисајних путева. Биопсија мишића може открити упалне промене. Моноклонска гамопатија и парестезије могу бити маркер лоше прогнозе.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Немалинска телашца су идентификована1950-их и 1960-их у биопсијама мишића деце са хипотонијом.[3][4][5] Цонена и сарадници (1963) описали су појаву штапићастих структура у биопсији детета са хипотонијом као „миогрануле“ које би се сада описали као штапичаста телашца.[6]

Термин „немалинска миопатија“ предложили су Шај и сарадници у складу са грчком речи за нит, нема, јер није било јасно да ли су то одвојене структуре налик на штапиће или таласасте структуре налик на нити.

Телашца се боје у црвено модификованом Гомори трихром техником, али ће можда бити потребна електронска микроскопија да би се разликовали од митохондрија, које су такође обојене црвеном бојом, посебно у веома малим мишићним влакнима код новорођенчади.

Сматра се да су телашца изведени из З линија јер могу показати континуитет са З линијама и имају сличну структуру решетке и експримирају сличне протеине, укључујући а-актинин, актин, тропомиозин, миотилин, г-филамин, кофилин-2, телетонин и небулин. Десмин није присутан у самим телашцима, али се може приметити на њиховој периферији. Код неких влакана у биопсијама људских мишића и код неких животињских модела, структуре налик на штапиће могу се појавити као саставни део саркомера и као задебљале З линије у поређењу са нормалном ширином, која је обично фиксирана, према типу мишићног влакна.[7]

Још увек није јасно како се штапићи формирају, али се сматра да преуређење миофибрила доводи до неколико абнормалности З линија. Штапови могу бити секундарни одговор на метаболички стрес. Бројни штапићи су примећени код неколико пацијената са недостатком комплекса I (Ламонт ет ал. 2004) иу мишићним и немишићним ћелијама ин витро, они могу бити изазвани разним супстанцама које изазивају недостатак енергије, укључујући смањење АТП-а и топлоту. шок протеини.[8] Ова ин витро студија сугерише да се штапићи формирани у различитим условима разликују у погледу садржаја кофилина и а-актинина. Поред тога, специфичне АЦТА1 мутације су утицале на локализацију штапића (нуклеарне у односу на цитоплазматске).

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Немалинска миопатија (НМ) генетски је хетерогена конгенитална миопатија настала услед мутација у различитим генима који кодирају протеине ​​укључене у скупљање и функцију танких нити. Мутације у гену небулина (акроним НЕБ) се обично наслеђује аутосомно рецесивно. Мање често се ово стање наслеђује по аутосомно доминантном обрасцу. Мутације у најмање шест гена могу изазвати немалинску миопатију. Неки појединци са немалинском миопатијом немају идентификовану мутацију. Генетски узрок поремећаја није познат код ових особа.

Типична фенотипска промена код немалинске миопатије јест појава немалинских тјелешаца у мишићним влакнима. Варирају у броју по влакну и мишићу, али и по дистрибуцији унутар влакна. Нортх и сарадници (2014) наводе осам гена до данас препознатих као одговорних за ову врсту миопатије, а то су: АЦТА1, ЦФЛ2, НЕБ, ТПМ3, КЛХЛ40, КБТБД13, и да чак 40 – 50 посто немалинских миопатија је узроковано променама у гену небулину (НЕБ).[9]

Мутације је јако тешко препознати због величине овог гигантског гена, који се састоји од 183 егзона у распону од 249 кб геномске секвенце. Гену небулини кодира небулин, протеин од К 800 КДа. Иако прецизна функција небулина није у потпуности разјашњена, посматрањем након уклањања гена животиња указују на то да он има улогу у регулацији дужине танких нити и контракцији мишића.

Типична НМ везана за НЕБ је инфантилна и статичка или тек споро прогресивна, која утиче на аксијалне, фацијалне, булбарне и проксималне мишиће удова. Препознати су и блажи и тежи облици, укључујући презентације с дубоком мишићном слабошћу, артрогрипозом и чак неонаталном смрћу.

Презентације касног почетка са претежно дисталним захватом, као и језгра и шипке на биопсији мишића, пријављени су у ретким случајевима. Већина досад идентифицираних мутација НЕБ-а јединствена је, међутим, препозната је понављајућа унуттрашња делеција НЕБ- егзона 55, повезана с обликом НМ-а промењљиве тежине.

Секвенцирање читавог НЕБ-а је изазовно због његове велике величине и повезаности генотипа и фенотипа, тако да је тешко успоставити.

Немалинска миопатија у новорођенчади може бити:

Тешка, код које болесници имају слабост дисајне мускулатуре и поремећај дисања.

Умерена, која доводи до прогресивног слабљења мишића лица, врата, трупа и стопала. Код овог облика очекивано трајање живота може бити скоро нормално.

Блага, или слабо изражена болест која не напредује па је очекивано трајање живота нормално.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Немалинска миопатија је поремећај који првенствено погађа скелетне мишиће, мишиће које тело користи за кретање. Људи са немалином миопатијом имају слабост мишића (миопатију) по целом телу, али је типично најтежа у мишићима лица, врата и удова. Ова слабост се временом може погоршати.

Оболели појединци могу имати потешкоће при храњењу и гутању, деформитете стопала, абнормалну закривљеност кичме (сколиоза) и деформитете зглобова (контрактуре).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Промене у мишићима код НМ

За генетску дијагнозу урођених миопатија повезаних с мутацијама у великим генима, као што је НЕБ, развиљен је приступ следеће генерације (НГС), који укључује анализу броја копија за брисање и умножавање. Примјењујући овај приступ, откривене су сложене хетерозиготне мутације НЕБ-а код пацијента с неуобичајеним клиничко-патолошким карактеристикама, које су до сада измицале потпуном генетском раздвајању, применом конвенционалног приступа.

Генетска тестирања родитеља најчешће ће показати де ново мутацију (нити један од родитеља не носи мутацију у свом геному).

Фенотипска обележја типична за ову врсту конгениталне миопатије су:

  • слабост фацијалне мускулатуре (поготово доњег дела лица),
  • спуштено или издубљено стопало (песцавус),
  • слабост врата,
  • деформација прса,
  • сколиоза,
  • контрактуре великих зглобова (артрогрипоза)...

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Како у диференцијалној дијагнози може постојати клиничко преклапање између конгениталних миопатија и других неуромускуларних поремећаја, пре доношење дијагнозе треба укључити конгениталне мишићне дистрофије (ЦМД), конгениталну миотоничку дистрофију, конгениталне миастеничке синдроме (ЦМС), метаболичке миопатије укључујући Помпејеву болест, спиналну мишићну дистрофију, као и Прадер – Wиллијев синдром.[9] Наведени поремећаји јављају се у новорођеначком периоду са израженом слабости и/или хипотонијом, познатом као синдром млитавог одојчета. Тај је синдром карактеристичан по одсутности спонтане моторике, односно на необичним положајима екстремитета у односу на труп (положај жабе), затим изразитој хиперекстензибилности зглобова и смањеном отпору при извођењу пасивних покрета.[10] екстремитета у односу на труп (положај жабе), затим изразитој хиперекстензибилности зглобова те смањеном отпору при извођењу пасивних покрета.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сеwрy, Царолине А.; Лаитила, Јенни M.; Wаллгрен-Петтерссон, Царина (2019). „Немалине мyопатхиес: а цуррент виеw”. Јоурнал оф Мусцле Ресеарцх анд Целл Мотилитy. 40 (2): 111—126. ИССН 0142-4319. ПМЦ 6726674 Слободан приступ. ПМИД 31228046. дои:10.1007/с10974-019-09519-9. 
  2. ^ Yуен, Мицхаела; Сандарадура, Сарах А.; Доwлинг, Јамес Ј.; Костyукова, Алла С.; Мороз, Наталиа; Qуинлан, Кате Г.; Лехтокари, Вилма-Лотта; Равенсцрофт, Гианина; Тодд, Емилy Ј. (2014-11-03). "Леиомодин-3 дyсфунцтион ресултс ин тхин филамент дисорганизатион анд немалине мyопатхy". Тхе Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион. 124 (11): 4693–4708.
  3. ^ Цонен ПЕ, Мурпхy ЕГ, Донохуе WЛ. Лигхт анд елецтрон мицросцопиц студиес оф ‘мyогранулес’ ин а цхилд wитх хyпотониа анд мусцле wеакнесс. Цан Мед Ассоц Ј. 1963;89:983–986.
  4. ^ Схy ГМ, Енгел WК, Сомерс ЈЕ, Wанко Т. Немалине мyопатхy. А неw цонгенитал мyопатхy. Браин: Ј Неурол. 1963;86:793–810.
  5. ^ Сцхнелл, Цхристина; Кан, Алеx; Нортх, Катхрyн Н (2000). „‘Ан артефацт гоне аwрy’: Идентифицатион оф тхе фирст цасе оф немалине мyопатхy бy Др Р.D.К. Реyе”. Неуромусцулар Дисордерс. 10 (4-5): 307—312. ИССН 0960-8966. дои:10.1016/с0960-8966(99)00123-6. 
  6. ^ Цонен ПЕ, Мурпхy ЕГ, Донохуе WЛ. Лигхт анд елецтрон мицросцопиц студиес оф ‘мyогранулес’ ин а цхилд wитх хyпотониа анд мусцле wеакнесс. Цан Мед Ассоц Ј. 1963;89:983–986.
  7. ^ Лутхер, Прадееп К. (2009). „Тхе вертебрате мусцле З-дисц: сарцомере анцхор фор струцтуре анд сигналлинг”. Јоурнал оф Мусцле Ресеарцх анд Целл Мотилитy. 30 (5-6): 171—185. ИССН 0142-4319. дои:10.1007/с10974-009-9189-6. 
  8. ^ Вандеброуцк, Аурéлие; Домазетовска, Ана; Мокбел, Нанцy; Цоопер, Сандра Т.; Илковски, Биљана; Нортх, Катхрyн Н. (2010). „Ин Витро Аналyсис оф Род Цомпоситион анд Ацтин Дyнамицс ин Инхеритед Мyопатхиес”. Јоурнал оф Неуропатхологy & Еxпериментал Неурологy. 69 (5): 429—441. ИССН 0022-3069. дои:10.1097/нен.0б013е3181д892ц6. 
  9. ^ а б Нортх, Н.К., Цхинг, W.Х., Цларке, Н., Јунгблутх, Х., Ваинзоф, M., Доwлинг, Ј.Ј., Амбургеy, К., Qуијано – Роy, С., Беггс, А.Х., Сеwрy, C., Лаинг, Н.Г., Бöннеманн, C.Г. (2014). Аппроацх то тхедиагносис оф цонгенитал мyопатхиес. Неуромусцулар Дисордерс, 24: 97 – 116.
  10. ^ а б Баришић, Н. (2002). Синдром млохавог дојенчета. Паедиатриа Цроатица, 46 (1): 156 – 162.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nemalinska_miopatija&oldid=27448635”