Неураминска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC називс
(4S,5R,6R,7S,8R)-5-amino-4,6,7,8,9-
pentahidroksi-2-okso-nonanoinska kiselina | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| МеСХ | Неураминиц+Ацидс |
| |
| Својства | |
| C9H17NO8 | |
| Моларна маса | 267,233 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Неураминска киселина(5-амино-3,5-дидеокси-D-глицеро-D-галакто-нон-2-улосонска киселина) је моносахарид са девет угљеника, који је дериват кетононоза. Неураминска киселина се може приказати као производ алдолне кондензације пирувинске киселине и D-манозамина (2-амино-2-деокси-маноза). Неураминска киселина се не јавља у природи, али су многи од њених деривата широко заступљени у животињским ткивима и у бактеријама, посебно у гликопротеинима и ганглиозидима. N- или О-супституисани деривати неураминске киселине су колективно познати као сијалинске киселине. Предоминантна форма у ћелијама сисара је N-ацетилнеураминска киселина. Амино група носи било ацетил или гликолил групу. Хидроксилни супституенти могу знатно да варирају: ацетил, лактил, метил, сулфат и фосфатне групе су нађене.
Име "неураминска киселина" је увео немачки научник Е. Кленк 1941, док је описивао мождане липиде из којих се формира као производ разлагања.[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Klenk, E. 1941. Neuraminsäure, das Spaltprodukt eines neuen Gehirnlipoids. Zeitschr. f. Physiol. Chem. 1941; 268:50-58.
