Неутрализација (психологија)
Неутрализација је појам који је у психотерапијску литературу увео психоаналитичар Хајнц Хартман (1939, 1950). Под неутрализацијом је сматрао промену чисте, инстинктуалне енергије у облике енергије који су прикладнији за функционисање ега (неутрализоване енергије), то јест облике енергије које карактерише висок ниво контроле ега и капацитет за одлагање непосредног инстинктуалног задовољења.
Неутрализација је способност особе да буде разборита, да „стиша страсти“ и претвори „енергију страсти“ у „енергију разума“, енергију која је усмерена ка решавању проблема и адаптацију ка задовољењу потреба на разуман начин. То је способност за саморегулацију, регулатор психе. Када се енергија психе избалансира, особа је у стању да ментализује, да промисли, разуме своја стања и стања друге особе, и тек онда да делује.
Хартман је поделио его функције на примарне аутономне его функције[1], као што су когнитивне функције перцепције, интелигенција, мишљење, разумевање, језичке способности, способности учења и синтетичке функције ега, које су урођене карактеристике ега и слободне од конфликата (не развијају се из конфликата, нити су развојно повезане са конфликтима, али могу бити „ухваћене у конфликт“, што доводи до инхибиције тих активности) и на секундарне аутономне его функције[2]. Секундарне аутономне его функције су оне које су биле укључене у развојне конфликте (оралне, аналне, фаличке, едипалне), а онда се ослободиле као резултат разрешења тих конфликата кроз процес неутрализације[3]. На пример, дететова способност да јасно мисли може бити контаминирана конфликтима око сексуалности или агресије. Секундарна аутономија те функције резултује у јасном, недвосмисленом мишљењу које следи разрешење тих конфликата (Хартман, 1939). Када дође до трансформације енергије упетљане у конфликт у неутрализовану енергију, долази до промене у функцији. Функција постаје аутономна и аутоматизована (нпр. општа способност решавања проблема, планирања и организовања акције…). Недовољна секундарна аутономија чини особу неспособном да се носи са сопственим нагонима и подложном регресији (враћању на незрелије нивое функционисања).
У О.L.I. Интегративној Психодинамској Психотерапији способност за неутрализацију („регулатор психе“)[4] оснивач О.L.I. метода, Небојша Јовановић је уврстио у базичне емоционалне компетенције - способности за обраду и управљење емоцијама које су саставни делови сложених способности - способности за љубав и рад.
Види још[уреди | уреди извор]
- Психички процеси
- Психопатологија
- Ментализација
- Целовитост објекта
- Константност објекта
- Толеранција на амбиваленцију
- Толеранција на фрустрацију
- Иницијатива
- Емоционалне компетенције
- Способност за љубав и рад
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хеинз Хартманн, Его Псyцхологy анд тхе Проблем оф Адаптатион (Виенна, 1939)
- ^ Хеинтз Хартманн, Ессаyс он Его Псyцхологy (1964)
- ^ Хеинтз Хартманн, Цомментс он тхе псyцхо-аналyтиц тхеорy оф тхе его (1950)
- ^ Небојша Јовановић, Способност за љубав и рад - О.L.I. Психодинамска Интегративна Психотерапија Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014)(Београд, 2013)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хартманн'с "Его Псyцхологy анд тхе Проблем оф Адаптатион"
- Неутрализација и способност за љубав Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2014)
- Неутрализација и способност за рад Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2014)