Nezara viridula

Nezara viridula
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Hemiptera
Породица:	Pentatomidae
Род:	Nezara
Врста:	N. viridula
Биномно име
	Nezara viridula; (Linnaeus, 1758)
Синоними
	Cimex smaragdulus Fabricius, 1775; Cimex viridulus Linnaeus, 1758; Nezara approximata Reiche & Fairmaire, 1848; Nezara aurantiaca Costa, 1884;

Južna zelena smrdibuba (Nezara viridula), припада реду Hemiptera. Смрдибубе припадају породици Pentatomidae, одрасли се препознају по облику штита, петосегментним антенама и њиховом мирису. Јужна зелена смрдибуба је високо полифагна и напада многе важне усеве хране.

Опис[уреди | уреди извор]

Одрасла јединка је у облику штита, зелене боје. Очи су тамно црвене или црне. Мале црне тачке могу се наћи дуж бочних страна абдомена. Крила у потпуности покривају абдомен. Мужјаци су у просеку дуги 12 мм а женке 13,15 мм.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Копуилација може да траје неколико минута до неколико дана. Женке могу положити јаја три до четири недеље након достизања адулта. Просечна женка полаже једну масу јаја, али производња две јајне масе није необична. Женка мозе да положи више од 260 јаја током свог животног века. Јаја су чврсто причвршћена једна за друга као и за подлогу. Јаја су беле до светло жуте боје облика бурета за равним поклопцем у облику диска. Време инкубације је пет дана, за време лета, и две до три недеље у рано пролеће и касну јесен. Како се инкубација наставља, јаја постају ружичасте боје. ^[1]

Биологија[уреди | уреди извор]

Јужна зелена смрдибуба може завршити свој животни циклус у 65 до 70 дана. Најзаступљенији је током периода од октобра до децембра и поново у марту и априлу. Познато је да јужна зелена смрдибуба има четири генерације годишње у топлим климатским условима. Јужна зелена смрдибуба се као одрасла преко зиме крије у кори дрвећа, у листовима или на другим локацијама како би се заштитиле од времена. Како почињу топле пролећне температуре излазе ван зимских склониста и почињу да се хране. ^[1]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Сматра се да је порекло јужне зелене смрдибубе Етиопија. Њихова дистрибуција сада укључује тропске и суптропске регија Европе, Азије, Африке и Америке.

Штетност[уреди | уреди извор]

Јужна зелена смрдибуба има усни апарат за бодење и сисање. Уста се састоје од дуге структуре зване рострум. Стварају пљувачну течност која омекшава храну. Хране се на свим деловима биљке али преферирају изданке и плод у развоју. Оштећења на плодовима настала пробијањем помоћу рострума виде се као браон или црне пеге. Ова оштећења утичу на квалитет воћа и снижавају тржишну вредност. Код младих плодова јављају се сметње у развоју и плод често увене и отпадне са биљке. Поред тога што наноси визуелну штету може пренети бактериско обољење парадајза изазвано бактеријом Xантхомонас цампестрис.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Сqуитиер Ј.M. (1997, упдатед 2007) »Соутхерн греен стинк буг« Феатуред цреатурес, Университy оф Флорида Институте оф Фоод анд Агрицултурал сервицес.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Squitier-1] а ^б ^в Сqуитиер Ј.M. (1997, упдатед 2007) »Соутхерн греен стинк буг« Феатуред цреатурес, Университy оф Флорида Институте оф Фоод анд Агрицултурал сервицес.

[1]