Никлас Луман

С Википедије, слободне енциклопедије
Никлас Луман
Никлас Лухманн
Никлас Луман
Име по рођењуNiklas Luhmann
Датум рођења(1927-12-08)8. децембар 1927.
Место рођењаЛинебург
 Немачка
Датум смрти6. новембар 1998.(1998-11-06) (70 год.)
Место смртиЕрлингхаузен
 Немачка
ЗанимањеСоциолог, теоретичар социјалног система
ПослодавацУниверзитет у Билефелду
ДеловањеТеорија аутопоиетичних друштвених система
функционална диференцијација
Операциона конструктивистичка епистемологија
Двострука контингенција[1]

Никлас Луман (нем. Niklas Luhmann, 8. децембар 1927 – 6. новембар 1998) био је немачки социолог, експерт администрације, теоретичар социјалног система, као и један од најзапаженијих савремених мислилаца социолошке теорије система.[2]

Радови[уреди | уреди извор]

Луман је плодоносно писао, са више од 70 књига и готово 400 научних чланака објављених на различитим темама, укључујући право, економију, политику, уметност, религију, екологију, масовне медије и љубав. Иако његове теорије тек требају дати значајну оцену у америчкој социологији, његова теорија је тренутно добро позната и популарна у немачкој социологији,[3] а такође је прилично интензивно примљена у Јапану и Источној Европи, укључујући Русију. Његов релативно низак профил у преосталом делу света делимично је последица чињенице да је превођење његовог рада тежак задатак, јер његово писање представља изазов чак и за читаоце немачког језика, укључујући и многе социологе.[4]

Већи део Лумановог рада директно се бави операцијама правног система. Његова аутопоиетична теорија права се сматра једним од најутицајнијих доприноса социологији права и социо-правних студија.[5]

Теорија система[уреди | уреди извор]

Суштински елемент Луманове теорије је комуникација.[6] Социјални системи су системи комуникације и друштво је управо социјални систем у којем се сједињеност у комуникацији најбоље очитава. Полазећи од тога да социјални системи обухватају свеукупну комуникацију данашње друштво се може назвати светским друштвом. Систем је одређен границом између њега и околине која га раздваја од бескрајно комплексног, колоквијално речено, хаотичне спољашности. Према томе унутрашњост система је зона редуциране комплексности: комуникација која се дешава унутар система се заснива на селектирању искључивог ограничавања укупне количине информација које долазе споља. Овај процес је стога назван „редукцијом комплексности”. Критеријум према коме се врши селекција и процесирање информације је значење (на немачком - sinn). Социјални системи, психички као и персонални системи оперишу управо путем процесирања значења.

Публикације[уреди | уреди извор]

Луман је написао знатан број књига и чланака.

  • 1963: (wитх Франз Бецкер): Верwалтунгсфехлер унд Вертрауенссцхутз: Мöглицхкеитен гесетзлицхер Регелунг дер Рüцкнехмбаркеит вон Верwалтунгсактен, Берлин: Дунцкер & Хумблот
  • 1964: Функтионен унд Фолген формалер Органисатион, Берлин: Дунцкер & Хумблот
  • 1965: Öффентлицх-рецхтлицхе Ентсцхäдигунг рецхтсполитисцх бетрацхтет, Берлин: Дунцкер & Хумблот
  • 1965: Грундрецхте алс Институтион: Еин Беитраг зур политисцхен Созиологие, Берлин: Дунцкер & Хумблот
  • 1966: Рецхт унд Аутоматион ин дер öффентлицхен Верwалтунг: Еине верwалтунгсwиссенсцхафтлицхе Унтерсуцхунг, Берлин: Дунцкер & Хумблот
  • 1966: Тхеорие дер Верwалтунгсwиссенсцхафт: Бестандсауфнахме унд Ентwурф, Кöлн-Берлин
  • 1968: Вертрауен: Еин Мецханисмус дер Редуктион созиалер Комплеxитäт, Стуттгарт: Енке
    (Енглисх транслатион: Труст анд Поwер, Цхицхестер: Wилеy, 1979.)
  • 1968: Зwецкбегрифф унд Сyстемратионалитäт: Üбер дие Функтион вон Зwецкен ин созиален Сyстемен, Тüбинген: Ј.C.Б. Мохр, Паул Сиебецк
  • 1969: Легитиматион дурцх Верфахрен, Неуwиед/Берлин: Луцхтерханд
  • 1970: Созиологисцхе Ауфклäрунг: Ауфсäтзе зур Тхеорие созиалер Сyстеме, Кöлн/Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
    (Енглисх транслатион оф соме оф тхе артицлес:     Тхе Дифферентиатион оф Социетy, Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 1982)
  • 1971 (wитх Јüрген Хабермас): Тхеорие дер Геселлсцхафт одер Созиалтецхнологие - Wас леистет дие Сyстемфорсцхунг? Франкфурт: Сухркамп
  • 1971: Политисцхе Планунг: Ауфсäтзе зур Созиологие вон Политик унд Верwалтунг, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1972: Рецхтссозиологие, 2 волумес, Реинбек: Роwохлт
    (Енглисх транслатион: А Социологицал Тхеорy оф Лаw, Лондон: Роутледге, 1985)
  • 1973: (wитх Ренате Маyнтз): Персонал им öффентлицхен Диенст: Еинтритт унд Карриерен, Баден-Баден: Номос
  • 1974: Рецхтссyстем унд Рецхтсдогматик, Стуттгарт: Кохлхаммер
  • 1975: Мацхт, Стуттгарт: Енке
    (Енглисх транслатион: Труст анд Поwер, Цхицхестер: Wилеy, 1979.)
  • 1975: Созиологисцхе Ауфклäрунг 2: Ауфсäтзе зур Тхеорие дер Геселлсцхафт. . Opladen: Westdeutscher Verlag. ISBN 978-3-531-61281-2. 
    (Енглисх транслатион оф соме оф тхе артицлес:     Тхе Дифферентиатион оф Социетy, Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 1982)
  • 1977: Функтион дер Религион, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион оф пп. 72–181: Религиоус Догматицс анд тхе Еволутион оф Социетиес, Неw Yорк/Торонто: Едwин Меллен Пресс)
  • 1978: Органисатион унд Ентсцхеидунг (= Рхеинисцх-Wестфäлисцхе Академие дер Wиссенсцхафтен, Вортрäге Г 232), Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1979 (wитх Карл Еберхард Сцхорр): Рефлеxионспроблеме им Ерзиехунгссyстем, Стуттгарт: Клетт-Цотта
  • 1980: Геселлсцхафтсструктур унд Семантик: Студиен зур Wиссенссозиологие дер модернен Геселлсцхафт I, Франкфурт: Сухркамп
  • 1981: Политисцхе Тхеорие им Wохлфахртсстаат, Мüнцхен: Олзог
    (Енглисх транслатион wитх ессаyс фром Созиологисцхе Ауфклäрунг 4: Политицал Тхеорy ин тхе Wелфаре Стате, Берлин: де Груyтер, 1990)
  • 1981: Геселлсцхафтсструктур унд Семантик: Студиен зур Wиссенссозиологие дер модернен Геселлсцхафт II, Франкфурт: Сухркамп
  • 1981: Аусдифферензиерунг дес Рецхтс: Беитрäге зур Рецхтссозиологие унд Рецхтстхеорие, Франкфурт: Сухркамп
  • 1981: Созиологисцхе Ауфклäрунг 3: Созиалес Сyстем, Геселлсцхафт, Органисатион, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1982: Лиебе алс Пассион: Зур Цодиерунг вон Интимитäт, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион: . Лове ас Пассион: Тхе Цодифицатион оф Интимацy. Цамбридге: Политy Пресс. 1986. ИСБН 978-0-8047-3253-6. )
  • 1984: Созиале Сyстеме: Грундриß еинер аллгемеинен Тхеорие, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион: Социал Сyстемс, Станфорд: Станфорд Университy Пресс, 1995)
  • 1985: Канн дие модерне Геселлсцхафт сицх ауф öкологисцхе Гефäхрдунген еинстеллен? (= Рхеинисцх-Wестфäлисцхе Академие дер Wиссенсцхафтен, Вортрäге Г 278), Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1986: Дие созиологисцхе Беобацхтунг дес Рецхтс, Франкфурт: Метзнер
  • 1986: Öкологисцхе Коммуникатион: Канн дие модерне Геселлсцхафт сицх ауф öкологисцхе Гефäхрдунген еинстеллен? Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
    (Енглисх транслатион: Ецологицал цоммуницатион, Цамбридге: Политy Пресс, 1989)
  • 1987: Созиологисцхе Ауфклäрунг 4: Беитрäге зур функтионален Дифферензиерунг дер Геселлсцхафт, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1987 (едитед бy Дирк Баецкер анд Георг Станитзек): Арцхимедес унд wир: Интервиеwс, Берлин: Мерве
  • 1988: Дие Wиртсцхафт дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп
  • 1988: Еркеннтнис алс Конструктион, Берн: Бентели
  • 1989: Геселлсцхафтсструктур унд Семантик: Студиен зур Wиссенссозиологие дер модернен Геселлсцхафт 3, Франкфурт: Сухркамп
  • 1989 (wитх Петер Фуцхс): Реден унд Сцхwеиген, Франкфурт: Сухркамп
    (партиал Енглисх транслатион: "Спеакинг анд Силенце", Неw Герман Цритиqуе 61 (1994), пп. 25–37)
  • 1990: Рисико унд Гефахр (= Аулавортрäге 48), Ст. Галлен
  • 1990: Парадигм лост: Üбер дие етхисцхе Рефлеxион дер Морал, Франкфурт: Сухркамп
    (партиал Енглисх транслатион: "Парадигм Лост: Он тхе Етхицал Рефлецтион оф Моралитy: Спеецх он тхе Оццасион оф тхе Аwард оф тхе Хегел Призе 1988", Тхесис Елевен 29 (1991), пп. 82–94)
  • 1990: Ессаyс он Селф-Референце, Неw Yорк. . Columbia University Press. 
  • 1990: Созиологисцхе Ауфклäрунг 5: Конструктивистисцхе Перспективен, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1990: Дие Wиссенсцхафт дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион оф цхаптер 10: "Тхе Модернитy оф Сциенце", Неw Герман Цритиqуе 61 (1994), пп. 9–23)
  • 1991: Созиологие дес Рисикос, Берлин: де Груyтер
    (Енглисх транслатион: Риск: А Социологицал Тхеорy, Берлин: де Груyтер)
  • 1992 (wитх Раффаеле Де Гиорги): Теориа делла социетà, Милано: Францо Ангели
  • 1992: Беобацхтунген дер Модерне, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1992 (едитед бy Андрé Киесерлинг): Университäт алс Милиеу, Биелефелд: Хауx
  • 1993: Гибт ес ин унсерер Геселлсцхафт ноцх унверзицхтбаре Нормен?, Хеиделберг: C.Ф. Мüллер
  • 1993: Дас Рецхт дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион: . Лаw ас а Социал Сyстем. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. 2004. ИСБН 978-0-19-826238-1. )
  • 1994: Дие Аусдифферензиерунг дес Кунстсyстемс, Берн: Бентели
  • 1995: Дие Реалитäт дер Массенмедиен (= Нордрхеин-Wестфäлисцхен Академие дер Wиссенсцхафтен, Вортрäге Г 333), Опладен сецонд, еxтендед едитион 1996.)
    (Енглисх транслатион: . Тхе Реалитy оф тхе Масс Медиа. Станфорд: Станфорд Университy Пресс. 1995. ИСБН 978-0-8047-4077-7. )
  • 1995: Созиологисцхе Ауфклäрунг 6: Дие Созиологие унд дер Менсцх, Опладен: Wестдеутсцхер Верлаг
  • 1995: Геселлсцхафтсструктур унд Семантик: Студиен зур Wиссенссозиологие дер модернен Геселлсцхафт 4, Франкфурт: Сухркамп
  • 1995: Дие Кунст дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион: Арт ас а Социал Сyстем, Станфорд: Станфорд Университy Пресс, 2000.)
  • 1996: Дие неузеитлицхен Wиссенсцхафтен унд дие Пхäноменологие, Wиен: Пицус
  • 1996 (едитед бy Каи-Уwе Хеллманн: Протест: Сyстемтхеорие унд созиале Беwегунген, Франкфурт: Сухркамп
  • 1996: Модерн Социетy Схоцкед бy итс Рискс (= Университy оф Хонг Конг, Департмент оф Социологy Оццасионал Паперс 17), Хонг Конг, аваилабле виа ХКУ Сцхоларс ХУБ
  • 1997: Дие Геселлсцхафт дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп
    (Енглисх транслатион: Тхеорy оф Социетy, Станфорд: Станфорд Университy Пресс)
  • 1998: Дие Политик дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп (Хераусгегебен вон Андрé Киесерлинг, 2000)
  • 1998: Дие Религион дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп (Хераусгегебен вон Андрé Киесерлинг, 2000)
  • 1998: Дас Ерзиехунгссyстем дер Геселлсцхафт, Франкфурт: Сухркамп (Хераусгегебен вон Диетер Лензен, 2002)
  • 2006, "Сyстем ас Дифференце". Организатион, Волуме 13 (1) (Јануарy 2006), пп. 37–57

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Раф Вандерстраетен, "Парсонс, Лухманн анд тхе Тхеорем оф Доубле Цонтингенцy," Јоурнал оф Цлассицал Социологy 2(1), 2002.
  2. ^ Бецхманн анд Стехр, 'Тхе Легацy оф Никлас Лухманн' Социетy (2002).
  3. ^ Ротх, С. (2011) Лес деуx англетеррес ет ле цонтинент. Англопхоне социологy ас тхе гуардиан оф Олд Еуропеан семантицс, Јоурнал оф Социоцyбернетицс, Вол. 9, Но. 1-2, аваилабле фор доwнлоад ат ССРН
  4. ^ п. xxвии Социал Сyстемс 1995
  5. ^ Лухманн, Н, А Социологицал Тхеорy оф Лаw (1985) анд Лаw Ас а Социал Сyстем, транслатед бy Клаус А. Зиегерт (Оxфорд Университy Пресс, 2003)
  6. ^ Никлас Лухманн (1975), "Сyстемтхеорие, Еволутионстхеорие унд Коммуникатионстхеорие", ин: Созиологисцхе Гидс 22 3. пп. 154–168

Литература[уреди | уреди извор]

  • Детлеф Хорстер (1997), Никлас Лухманн, Мüнцхен.
  • Давид Сеидл анд Каи Хелге Бецкер: Никлас Лухманн анд Организатион Студиес. Цопенхаген Бусинесс Сцхоол Пресс, Цопенхаген. 2005. ISBN 978-87-630-0162-5..
  • Мицхеле Инфанте Теориа системица деи медиа. Лухманн е ла цомуницазионе, п. 1-262, Арацне Едитрице, Рома. 2012. ISBN 978-88-548-4723-1.
  • Мицхеле Инфанте (2013) : "Цодифицатион: сигнал, цанал, ноисе, енцодинг анд децодинг", ин Неw Атлантис. Натуре анд Хуман Сциенцес анд Цомплеxитy Јоурнал, Yеар 28тх - н° 2 - Јул/Дец. п. 57-60, ИССН 2281-9495. 2013. ISBN 978-88-548-6611-9.,. doi:10.4399/97888548661198 (неактивно 2023-09-24).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Michele Infante (2013), "Information", in New Atlantis, Nature and Human Sciences and Complexity Journal Year 28th - n° 2 - Jul / Dec 2013 p. 61-64, Aracne Editrice,. doi:10.4399/97888548661199 (неактивно 2023-09-24).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Michele Infante "Systemic Boundary" in New Atlantis, Nature and Human Sciences and Complexity Journal, Year 28th - n° 2 - Jul/Dec 2013, Aracne Editrice, ISSN 2281-9495. 2013. ISBN 978-88-548-6611-9. стр. 65-68.,. doi:10.4399/978885486611910 (неактивно 2023-09-24).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Michele Infante (2013). Media Construction of Fair and Social Risk in the Late-2000s Financial Crisis. NEW ATLANTIS, Nature and Human Sciences and Complexity Journal, Year 28th - n° 1- Dec/Jun 2013, Aracne Editrice vol. 1, p. 59-78, ISSN 2281-9495, doi:. doi:10.4399/97888548601559 (неактивно 2023-09-24).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Ilana Gershon (2005) "Seeing Like a System: Luhmann for Anthropologists." Anthropological Theory 5(2): 99-116.
  • Giorgio Manfré, "La società della società", QuattroVenti, Urbino, 2008.
  • Giorgio Manfré, "Eros e società-mondo. Luhmann/Marx Freud", QuattroVenti, Urbino, 2004.
  • Hans-Georg Moeller (2012). The Radical Luhmann, New York.
  • Javier Torres Nafarrete y Darío Rodríguez Mansilla (2008): Introducción a la Teoría de la Sociedad de Niklas Luhmann. México: Editorial Herder.
  • Oliver Jahraus, Armin Nassehi et al. (2012). Luhmann-Handbuch. Leben - Werk - Wirkung, Stuttgart.
  • Georg Kneer and Armin Nassehi (2004). Niklas Luhmann. Eine Einführung, München.
  • Alexander Riegler and Armin Scholl (eds.) (2012) Luhmann's Relation to and Relevance for Constructivist Approaches. Special issue. Constructivist Foundations 8(1): 1-116, freely available at the journal's web site
  • Magdalena Tzaneva (ed.), Nachtflug der Eule. Gedenkbuch zum 15. Todestag von Niklas Luhmann, Berlin 2013.
  • Cevolini, Alberto (2018). „Where Does Niklas Luhmann's Card Index Come From?”. Erudition and the Republic of Letters. 3 (4): 390—420. S2CID 149942238. doi:10.1163/24055069-00304002. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Niklas Luman na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Niklas_Luman&oldid=27675398”