Норвешка Народна Помоћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Норвешка Народна Помоћ
Основана07.12.1939. године
Датум оснивања07.12.1939. године
ТипМеђународна хуманитарна непрофитна организација
ЛокацијаОсло
Норвешка
Чланови14.000
Службени језициНорвешки
Веб-сајт[1]

Норвешка Народна Помоћ, међународно најпознатија под енглеским називом Норвегиан Пеопле'с Аид (НПА), је организација хуманитарне солидарности синдикалног покрета. Организацијом управљају чланови којих је приближно 14.000 чланова и има близу 2.200 запослених који раде у 33 земље[1] на деминирању, хуманитарној помоћи, промовисању демократизације; права аутохтоног народа, једнакост; и праведну расподелу земље и ресурса. НПА тренутно води активности деминирања у 20 ​​земаља и играла је централну улогу у Међународној кампањи за забрану мина и Конвенцији о забрани касетне муниције која је потписана у Ослу 2008. године. Генерални секретар Норвешке Народне Помоћи је Хенриет Кили Вестрин, а председник одбора је Герд Кристијансен. Норвешка Народна Помоћ је награђена ТВ кампањом 2011.

Визија Норвешке народне помоћи је: „Солидарност у пракси“. Рад организације је концентрисан на две кључне области, „правичну расподелу моћи и ресурса” и „заштиту живота и здравља”. У Норвешкој, Норвешка Народна Помоћ је укључена, између осталог, у превенцију несрећа, пружање прве помоћи и спасилачке службе, инклузију и борбу против расизма и рад центара за прихват азиланата. На међународном плану, организација ради на уклањању мина и експлозива, као и на пројектима који имају за циљ демократизацију, права аутохтоних народа, родну равноправност и праведну расподелу земље и ресурса.

Норвешка народна помоћ је активна у више од 30 земаља и ради на праведној расподели моћи и ресурса и заштити живота и здравља радећи на међународном плану са дугорочним развојним радом, са чишћењем експлозива и мина након рата и сукоба, и помаже тамо где постоји акутна потреба. Норвешка народна помоћ је радила на томе да постане једна од водећих светских организација у цивилном, хуманитарном чишћењу од мина, и активно је радила како у Норвешкој тако и на међународном плану на успостављању међународних забрана стварања и употребе нагазних мина и касетне муниције.

Локални рад је кључ одрживих пројеката и стога организација увек ради преко локалних партнера и локалних власти. Посвећеност организације је окупљена око две стратешке области:

  • Праведна расподела моћи и ресурса
  • Заштита живота и здравља

Четири главне активности Норвешке народне помоћи:[уреди | уреди извор]

  • Дугорочни развој и демократски рад
  • Хуманитарно разоружање
  • Санитарна и спасилачка служба
  • Избеглица, азил и интеграцијски рад

Историја[уреди | уреди извор]

Норвешка народна помоћ је формално основана 1939. године, као природан наставак рада који је тада спроводило неколико организација и акција; на међународном нивоу у Шпанији разореној грађанским ратом и у окупираној Финској преко Шпанског комитета и Финске помоћи, а на националном нивоу са радом на промоцији здравља кроз раднички санитаријат.

После Шпанског грађанског рата, Карл Еванг је у име Шпанске помоћи, покренуо иницијативу код Норвешке конфедерације синдиката да се оснује здравствена организација која би радила са здравственим радом у Норвешкој, а могла би да се умеша када становништву Норвешке или другим земљама прети нека невоља. Секретаријат Норвешке конфедерације синдиката одобрио је оснивање Норвешке народне помоћи у јесен 1939. Оснивачки састанак је био заказан за фебруар 1940, али када је избио Фински рат у новембру 1939, оснивање је убрзано, тако да је 7. децембра 1939. званично основана Норвешка Народна Помоћ.

Норвешка Народна Помоћ у 30-им[уреди | уреди извор]

У Европи је превладао фашизам, са грађанским ратом између републиканаца и фашиста у Шпанији и светским ратом у септембру 1939, док је у новембру 1939. године, Финску напао Совјетски Савез и избио је Зимски рат. У том контексту, Норвешка Народна Помоћ основана је 7 децембра 1939. и активно је учествовала у подршци шпанском и финском народу.

Током зиме 1939-1940, Норвешка Народна Помоћ прикупила је 1,7 милиона норвешких круна за финску помоћ.

Норвешка Народна Помоћ у 40-им[уреди | уреди извор]

Деца су се окупила у празничној колонији Норвешке Народне Помоћи Сиверуд 1947. године. Фото: Леиф Орнелунд, Осло Мусеум

Током рата, Норвешка Народна Помоћ је радила на санирању санитарних радове широм земље. Здравство радника обезбедило је 14.000 прве помоћи. Министарство унутрашњих послова је 5. августа 1941. обавестило све гувернера округа у Норвешкој да „општине немају право да дају доприносе у било ком облику за активности Норвешке народне помоћи“.[2] Немци су забранили рад Норвешке народне помоћи и у септембру 1941. су морали привремено да затворе посао у Норвешкој, затим се селе у егзил где су наставили да раде из Шведске.

После Другог светског рата, Норвешка Народна Помоћ је активно учествовала у обнови Норвешке, посебно у здравству. Између осталог, тражили су оснивање јавних сауна у Норвешкој и покренули одмор за уморне домаћице. Године 1940. 160 деце и 72 домаћице добило је 14-дневни боравак у Сормарки. Организација је такође стајала иза оснивања здравствених станица и служби медицине рада широм земље.

Стручно предузеће А/С Миллимек основано је због запошљавање инвалида и рехабилитованих особа.

На међународном плану, посебно су учествовали у хуманитарној помоћи избеглицама. У сарадњи са Црвеним крстом, 1946. године рад је проширен на целу Европу у виду европске помоћи.

Норвешка Народна Помоћ у 50-им[уреди | уреди извор]

Здравствени рад долази у фокус чак и више него раније. Организују се домаћи одмори и кампови за децу .

Европска помоћ је обустављена и успостављен је Норвешки савет за избеглице. Организација је била сарадња између Норвешке Народне Помоћи, Црвеног крста и Норвешке црквене помоћи.

Норвешка Народна Помоћ у 60-им[уреди | уреди извор]

Особама са инвалидитетом се нуди посао у Лорену у Ослу, где Норвешка Народна Помоћ отвара индустријске зграде и спаваонице за особе са инвалидитетом, којима се такође нуди путовање на одмор. Прве акције против несрећа утопљеника и кућних незгода одржавају се, да би касније постале годишње појаве и то траје све до данас.

Организација је 1963. године отворила старачки дом за епилептичаре. Исте године организација је организовала рад на помоћи након земљотреса у Скопљу.

Санитетски и омладински комитет основан је касних 60-их година како би се што више младих људи привукло. Такође су позајмљивали медицинску опрему за инвалиде.

Норвешка Народна Помоћ у 70-им[уреди | уреди извор]

Основан је Информативни центар против несрећа утопљеника. Број чланова Норвешке народне помоћи премашио је две хиљаде, а активности за припреме за Ускрс у планинама порасла је. 1972. године. Санитет Норвешке Народне Помоћи је по први пут преузео одговорност за теренску болницу и санитарну приправност за Куп Норвешке, рад је настављен до дан данас.

Крајем 1970-их, затражено је од Норвешке Народне Помоћи да преузме задатак повећања свог међународног учешћа у радничком покрету. Норвешка Народна Помоћ је добила свој међународни огранак и укључила се у ослобађање Зимбабвеа, Јужне Африке и Намибије. Такође је упућена помоћ жртвама земљотреса у Југославији.

Норвешка Народна Помоћ у 80-им[уреди | уреди извор]

Телевизијска колекција из 1983. - "Акција Људско достојанство" - дала је нови подстицај међународном раду Норвешке народне помоћи, уз појачане напоре првенствено у Јужној Африци и Латинској Америци. Кампања је углавном била фокусирана на информисање уместо на гладну децу.

1.200 тона хране је прикупљено и послато у Пољску током кризе у земљи. Почели су да раде на Блиском истоку и Јужном Судану. У Норвешкој, Норвешка Народна Помоћ основала је свој први прихватни центар за азиланте. Пријем је основан у Клеметсруду 1988. године.

Норвешка Народна Помоћ у 90-им[уреди | уреди извор]

Развој догађаја у источној Европи поставио је Норвешкој народној помоћи нове задатке. У Јужној Африци, Норвешка Народна Помоћ је била једна од првих страних организација. 1992. године су почели са деминирањем у име УН-а, у Камбоџи и Мозамбику.

Добили су један нови велики задатак за унапређење и очување спољне средине. Норвешка Народна Помоћ је одговорила на овај изазов, између осталог, оснивањем група за спремност за животну средину и учешћем у Агенцији за заштиту животне средине.

Напори из 1990-их такође укључују рад на смањењу јаза између генерација и поновној изградњи мрежа социјалне заштите у локалној заједници. Појачан је рад за старије, а младима су понуђене активности и обука у здравом окружењу. Основани су волонтерски центри широм земље.

„Заједничка акција против расизма“ основана је средином 90-их у сарадњи са ЛО. Норвешка народна помоћ је такође успоставила шему старатељства за малолетне тражиоце азила без пратње.

Норвешка Народна Помоћ данас[уреди | уреди извор]

Норвешка Народна Помоћ тренутно обавља деминирање неексплодираних експлозивних средстава у 23 земље. Организација је активно учествовала у међународној забрани касетне муниције која је потписана 3. децембра 2008. године.

Норвешка народна помоћ је представљена у одбору ИЦАН-а, који је 2017. године добио награду за мир за свој рад на успостављању забране нуклеарног оружја.

Од других међународних пројеката, Норвешка Народна Помоћ данас је такође укључена у борбу за аутохтоне народе, права и равноправност жена, демократизацију и право на земљу и ресурсе. Организација има запослене у преко 30 земаља.

У марту 2019, Норвешка народна помоћ затворила је свој последњи прихватни центар за азил, али су наставили да се баве антирасизмом.

Норвешке народне помоћи такође води прву помоћ, добровољне службе спасавања и добровољне службе хитне помоћи. Организација такође спроводи превентивни рад у случају незгода. Санитарно особље Норвешке народне помоћи било је присутно у летњем кампу АУФ-а на Утоји током терористичког напада 22. јула 2011. Они су пружили прву помоћ повређеним младим људима и организовали уточиште за укупно 47 људи у учионици на острву. Ханне Анетте Балцх Фјалестад из Норвешке Народне Помоћи убијена је током напада.

Норвешка Народна помоћ и дан данас ради на деминирању контаминираног подручја, тако да је од када је почела са тим послом од 1992. гудине у Камбоџи па до сада уклонила преко 2 милиона мина, касетне муниције и других неексплодираних убојних средстава, тако ослобађајући преко 1 милијарду квадратних метара претходно контаминираног земљишта у више од 40 земаља и територија. Тренутно НПА има програме деминирања у више од 20 земаља и територија.

Норвешка Народна Помоћ и њихов рад у Босни и Херцеговини[уреди | уреди извор]

Мисија Норвешке народне помоћи у Босни и Херцеговини[3] почела је још 1993. године, а током тих година помагали су избеглицама, обнови насеља, развоју цивилног друштва и медија те хуманитарном деминирању. Они су обновили или изградили 3.022 различита објекта у ратом погођеним подручјима чиме је осигуран смештај за више хиљада породица.

Регионални програм развоја цивилног друштва и медија Норвешке народне помоћи за југоисточну Европу деловао је кроз подршку медијима, јачање улоге жена у политици и решавање друштвених конфликата те успостављање веза и дијалога у Босни и Херцеговини.

Кроз програм Норвешке народне помоћи деминирано је 34,72 квадратних километара у 98 угрожених насељених места што је значајно допринело постконфликтном опоравку и развоју Босне Херцеговине. У БиХ се континуирано имплементирају пројекти ослобађања земљишта загађеног минама и касетном муницијом, а активности су усмерене на средње и високо угрожене заједнице.

Норвешка народна помоћ у БиХ проводи активности нетехничког истраживања, техничког извиђања и чишћење мина, трајног обележавања минско сумњивих подручја, уништавања експлозивних средстава, упозоравања на опасност од мина, процене ризика и утицаја на угрожене заједнице.

У партнерству с Центром за уклањање мина у БиХ и Деминерским батаљоном Оружаних снага БиХ, тимови за нетехничко извиђање заврши ће целовиту процену минске ситуације у БиХ, тако да се ускоро очекује и завршетак пројекта "Општа процена минске ситуације у БиХ" који у финансира Европска унија.

С Центром за уклањање мина у БиХ, Оружаним снагама БиХ и Федералном управом цивилне заштите Норвешка народна помоћ у БиХ планира довршити процес извиђања и ослобађања преосталог подручја загађеног касетном муницијом, што ће омогућити испуњавање међународних обвеза БиХ у складу с Конвенцијом о забрани касетне муниције.

Тим Норвешке народне помоћи изврши ће процене ризика за три насељена места у близини перспективних складишта муниције и минско-експлозивних средстава и пружити улазне податке Министарству одбране БиХ за планирање превентивних мера и управљање последицама у случају непланираних експлозија складишта.

Противминским активностима Норвешке народне помоћи у БиХ у 2020. години су се осигурали услови за реконструкцију инфраструктуре, сигурну употребу пољопривредног земљишта и смањење опасности од мина и експлозивних остатака из рата за локално становништво. Такођер, тиме ће се допринијети испуњењу обавеза БиХ према Конвенцији о забрани употребе, стварања залиха, производње и преноса противпешадијских мина и њиховог уништавања и Конвенције о забрани касетне муниције.

У 2020. године било је планирано да од неексплодираних убојитих средстава очисте приближно четри квадратна километра. За имплементацију пројеката Норвешке народне помоћи корисре се средства донатора као што су Швајцарска агенција за развој и сарадњу, Влада Савезне Републике Немачке, Европска унија, организације ЦООП Норге СА из Норвешке, а највећи део средства дала је Влада Норвешке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ фолкехјелп.но: Ом Норск Фолкехјелп Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2009)
  2. ^ А-0155, архива за финансије, фасцикла 2327/1941, архива 2327/1941, Берген
  3. ^ Норвешка народна помоћ БиХ помаже од 1993. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Norveška_Narodna_Pomoć&oldid=26775140”