Пређи на садржај

Очна розацеа

С Википедије, слободне енциклопедије
Очна розацеа
Очна розацеа
Специјалностиофталмологија

Очна розацеа или офталмичка розацеа је болест повезана са честим запаљенским променама које захватају кожу лица и груди. Тачан узрок розацее није познат, али се ово стање може повезати са наследним предиспозицијама и факторима срединее, попут превеликог излагања сунцу и хладноћи. Иако се болест јавља чешће код жена, она има лакшу форми, док код мушкарца болест има већу вероватноћу да се развије у озбиљнију форму болести.[1][2]

Дефиниција розацее[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Розацеа

Розацеа је хронично обољење које захвата конвекситете лица, а главне карактеристике овог обољења јесу папуле, папулопустуле и телангиектазије на еритематозној основи у централним деловима лица. Касније долази до хиперплазије везивног ткива са проширењем себацеалних жлезда.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Розацеу је први детаљно описао енглески дерматолог, Роберт Wиллиан (1757 – 1812). али је тај опис објављен након годину дана од његове смрти, у публикацији о класификацији кожних болести 1813. године, под називом „ацне росацеа“ . Тако је на основу овог описа розацеа уведен у медицинску литературу, као дерматоза која се разликује у односу на вулгарне акне, али ипак дели неке сличности са тим поремећајем. Wиллиан је изабрао појам „ацне росацеа“ како би описао сличност са акнама, али такође и да нагласи друге карактеристике овог поремећаја (упечатљив црвени изглед лица који се по изгкледу разликује од вулгарних акни).[2]

Ову разлику је додатно разграничио Ерасмус Wилсон (1809 — 1884), 1842 године када је предложио теорију о заједничком патогенетском процесу за акне росацее и акне вулгарис. У то време акне росацеа су сматране за стање коже које је веома блиско повезано са акнама вулгарис, и њиховом клиничком сликом и патогенезом. У прилог овог размишљања, велики француски дерматолог Јеан-Лоуис Алиберт (1768 - 1837) навео је обдукцијску студију његовог колеге Алпхонсе Девергие (1798 – 1879) из болнице Саинт Лоуис у Паризу. Овај дерматолог је изнео податке о патолошким променама код пацијената са „гутатном розацеом“ и то да код розацее патогенетски процес захвата себацеалне жлезде. Алиберт је проучавајући болест, розацеу сврстао у групу дерматоза са патолошким промена у лојним жлездама (која укључује и акне вулгарис).

Почетком 20. века, Радцлифф-Цроцкер (1845 – 1909) и неки други енглески дерматолози изнели су став да је појам „ацне росацеа“, за розацеу неприкладан, на основу чињеници

да црвенило код розацее није последица инфламације пилосебацеалних жлезда или њихових фоликула, већ највероватније абнормалне дилатације крвних судова лица. На основу овог става они су препоручили да се префикс „ацне“ изостави и да се ово стање означава једноставно само као „росацеа“, како би се недвосмислено означило да је овај поремећај у сваком случају другачији у односу на акне вулгарис.

У том смислу они су вероватно препознали и подтипове које ми сада познајемо као еритемотелангиектатичну розацеу (ЕТТР), очну розацеу и неке друге форма, као и чињеницу да се многи пацијенти са розацеом жале на интолеранцију на топлоту и имају тенденцију ка флусхинг-у.

Радцлифф-Цроцкер и његове колеге сматрали су да розацеа настаје због хиперреактивности крвних судова што се манифестује флусхинг-ом. Заправо мислили су да је понављајућа дилатација крвних судова лица у почетку праћена констрикцијом, а да касније долази до трајног проширења крвних судова са последичном хроничном конгестијом (телангиектазије). Они су претпостављали да се процес шири и на зидове крвних судова што успорава протоком крви и да тако течност доспева у периваскуларно ткиво дерма. Тако доспела течност изазива реактивну инфламацију у кожи око крвних судова, што доводи до лезија код папулопустуларне розацее (ППР). Они су заправо сматрали да је стање хроничне конгестије (ПР) заправо „задњи стадијум розацее“.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Појава розацее на очима није необичајена појава, мада нема прецизних података о томе колико болесника са розацеом може има проблема са очима или очним капцима када им се дијагностикује ова кожна болест.[4]

I док се сама розацеа јавља у 1 до 10% укупне популације, неке студије су показале да би број оболелих од розацее који имају симптоме на очима могао бити већи да се крећу до 60%. Штавише код 20% пацијената са розацеом, налаз на очима може бити прва манифестација код неких пацијената, а пре појаве кожних манифестација.[5]

Скорије студије показале су да се код 6 до18% пацијената са дијагнозом „ацне росацеа“ (која је назив добила због своје сличности са акнама) очни симптоми, су заправо једна од најчешћих екстракутаних манифестација розаце који се јављају у 6 до 50% пацијената са розацеом.[6]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом очна розацее, доминирају ови сим птоми и знаци:[7]

  • црвенило очију праћено осјећајем боцкања
  • црвенила лица и очних капака
  • папуларне и пустулозне бубуљице
  • ситни крвни судови
  • код мушкараца долази до повећања везивног ткива у кожи што резултује повећаним, квргавим носом (ринофима)
  • отицање лица
  • суве очи
  • конјуктивитис и блефаритис
  • у тежим случајевима улкус (чир) рожњаче.[8][9]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамензе, историје болести, објективног прегледа и клиничких дерматолошких налаза. Лабораторијске студије нису индициране. У случајевима неоваскуларизације и атипичне презентације треба искључити очну неоплазију.[2]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

У диференцијалној дијагностици треба имати у воду следеће болести:[10]

  • Адултни блефаритис
  • Алергијски конјунктивитис
  • Атопијски дерматитис у ургентној медицини
  • Атопијски кератоконјунктивитис
  • Бактеријски конјунктивитис (црно или плаво око)
  • Бактеријски кератитис
  • Централну стерилна улцерација рожњаче
  • Халацион
  • Хламидију (хламидијом изазвану генитоуринарну инфекцију)
  • Корнеални улкус
  • Суво око (Кератоконјунктивитис сика)
  • Еписцлеритис
  • Рекурентна ерозија рожњаче
  • Вирусни конјунктивитис.[11]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење розацее захтева мотивисаног пацијента спремног да посвети време које је потребно да се ово стање стави под контролу. терапија очна розацеа, обично се састоји од хигијене капака са свакодневним испирањем. То се може спровести навлаженим штапићима за очи којима се уклањању евентуалне створене наслаг масних излучевина, и оштећене коже.[12]

Неки офталмолози препоручују чишћење са разблаженим беби шампоном, док други верују да је најбоље користити само чисту воду. Често се препоручују и антибиотици у комбинацији са стероидним масти у различитим периодима трајања, у зависности од одговора на третман. Као један од успешнијих лекова показао се тетрациклини, не само због свог антибиотичког својства, већ и зато што смањује вискозност природног секрета и тиме смањује зачепљење лојних жлезда до ког долази код ове болести.[13][11][14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Берг M, Лиден С. Ан епидемиологицал студy оф росацеа. Ацта Дерм Венереол. 1989. 69(5):419-23.
  2. ^ а б в Дхолакиа-Кхарод, Бхаирави. „Оцулар Росацеа”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 21. 12. 2018. 
  3. ^ Берг M, Лиден С. Ан епидемиологицал студy оф росацеа. Ацта Дерм Венереол. 1989. 69(5):419-23.
  4. ^ Буецхнер СА. Росацеа: ан упдате. Дерматологy. 2005. 210(2):100-8.
  5. ^ Абрам К, Силм Х, Оона M. Преваленце оф росацеа ин ан Естониан wоркинг популатион усинг а стандард цлассифицатион. Ацта Дерм Венереол. 2010 Маy. 90(3):269-73.
  6. ^ Кноx CM, Смолин Г. Росацеа. Инт Опхтхалмол Цлин. 1997 Спринг. 37(2):29-40.
  7. ^ Броwнинг ДЈ, Проиа АД. Оцулар росацеа. Сурв Опхтхалмол. 1986 Нов-Дец. 31(3):145-58
  8. ^ Поwелл ФЦ. Цлиницал працтице. Росацеа. Н Енгл Ј Мед. 2005 Феб 24. 352(8):793-803.
  9. ^ Акпек ЕК, Мерцхант А, Пинар V, Фостер ЦС. Оцулар росацеа: патиент цхарацтеристицс анд фоллоw-уп. Опхтхалмологy. 1997 Нов. 104(11):1863-7.
  10. ^ Оцулар Росацеа Дифферентиал Диагносес У: Бхаирави Кхарод-Дхолакиа, Оцулар Росацеа, емедицине.медсцапе.цом Приступљено 21.12.2018.
  11. ^ а б Тангхетти Е, Дел Россо ЈQ, Тхибоутот D, Галло Р, Wебстер Г, Еицхенфиелд ЛФ, ет ал. Цонсенсус рецоммендатионс фром тхе Америцан Ацне & Росацеа Социетy он тхе манагемент оф росацеа, парт 4: а статус репорт он пхyсицал модалитиес анд девицес. Цутис. 2014 Феб. 93(2):71-6.
  12. ^ Wилкин ЈК. Росацеа. Патхопхyсиологy анд треатмент. Арцх Дерматол. 1994 Мар. 130(3):359-62.
  13. ^ Wхитфелд M, Гунасингам Н, Леоw Љ, Схирато К, Преда V. Стапхyлоцоццус епидермидис: а поссибле роле ин тхе пустулес оф росацеа. Ј Ам Ацад Дерматол. 2011 Јан. 64(1):49-52.
  14. ^ Торресани C. Цларитхромyцин: а неw перспецтиве ин росацеа треатмент. Инт Ј Дерматол. 1998 Маy. 37(5):347-9.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бхаргава Р, Цхандра M, Бансал У, Сингх D, Рањан С, Схарма С. А Рандомизед Цонтроллед Триал оф Омега 3 Фаттy Ацидс ин Росацеа Патиентс wитх Дрy Еyе Сyмптомс. Цурр Еyе Рес. 2016;41(10):1274-1280
  • Гханем ВЦ, Мехра Н, Wонг С, Маннис МЈ. Тхе преваленце оф оцулар сигнс ин ацне росацеа: цомпаринг патиентс фром опхтхалмологy анд дерматологy цлиницс. Цорнеа. 2003;22(3):230-3
  • Сцхаллер M, Алмеида ЛМ, Беwлеy А, Црибиер Б, Длова НЦ, Каутз Г, Маннис M, Оон ХХ, Рајагопалан M, Стеинхофф M, Тхибоутот D, Троиелли П, Wебстер Г, Wу Y, ван Зуурен Е, Тан Ј. Росацеа треатмент упдате: рецоммендатионс фром тхе глобал РОСацеа ЦОнсенсус (РОСЦО) панел. Бр Ј Дерматол. 2017;176(2):465-471
  • Соболеwска Б, Доyцхева D, Деутер C, Пфеффер I, Сцхаллер M, Зиерхут M. Треатмент оф оцулар росацеа wитх онце-даилy лоw-досе доxyцyцлине. Цорнеа. 2014;33(3):257-60
  • Стоне ДУ, Цходосх Ј. Орал тетрацyцлинес фор оцулар росацеа: ан евиденце-басед ревиеw оф тхе литературе. Цорнеа. 2004;23(1):106-9
  • Тан Ј, Алмеида ЛМ, Беwлеy А, Црибиер Б, Длова НЦ, Галло Р, Каутз Г, Маннис M, Оон ХХ, Рајагопалан M, Стеинхофф M, Тхибоутот D, Троиелли П, Wебстер Г, Wу Y, ван Зуурен ЕЈ, Сцхаллер M. Упдатинг тхе диагносис, цлассифицатион анд ассессмент оф росацеа: рецоммендатионс фром тхе глобал РОСацеа ЦОнсенсус (РОСЦО) панел. Бр Ј Дерматол.2017;176(2):431-438
  • Виеира АЦ, Маннис МЈ. Оцулар росацеа: цоммон анд цоммонлy миссед. Ј Ам Ацад Дерматол. 2013;69(6 Суппл 1):С36-41
  • ван Зуурен ЕЈ, Федороwицз З, Цартер Б, ван дер Линден MM, Цхарланд L. Интервентионс фор росацеа. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2015;4:ЦД003262

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Očna_rozacea&oldid=27448268”