Обрнути транспорт холестерола

С Википедије, слободне енциклопедије

Обрнути транспорт холестерола (RCT) (енгл. reverse cholesterol transport) је природни процес у организму који се описује као уклањање акумулираног HDL холестерол из атеросклеротских плакова локализованих у зиду артерија. Холестерол уклоњен из плака преноси се на честицама ХДЛ у јетру где се преко жучи излучује из тела. Новостворене ХДЛ честице су равне и празне и имају важну функцију посредовања у обрнутом транспорту холестерола. Главни састојци укључени у процес RCT су липопротеин високе густоће (ХДЛ) и аполипопротеина А1 (апоА-1), ензимии као што су; лецитин холестерол ацилтрансферасе (ЛЦАТ), фосфолипиди преносиоци протеина (ПЛТП), јетрена липаза (ХЛ) и холестерол естар трансфер протеина (ЦЕТП).[1][2]

Обрнути транспорт холестерола заједно са излучивањем холестерола игра важну улогу у борби против атерогенезе. Модификација ових процеса може осигурати нове терапијски приступе у лечењу кардиоваскуларних болести, у чему се оглада значај изучавања ових процеса. Зато су оправдана наредна истраживања о, новим недовољно истраженим, факторима РЦТ и метаболизма холестерола.

Полазне основе[уреди | уреди извор]

Током последњих неколико деценија, наша сазнања о темељним механизама процеса атеросклерозе, значајно су напредовала. Важна улога запаљења у свим фазама ове болести данас су позната, укључујући и изазиваче, посреднике и крајње ефекте. Многи недавно изнети ставови сажели су след догађања у атерогенези.[3][4][5][6][7] Ниво холестерола у плазми и његова регулација важани су фактори у атеросклерози, а регулација његовог нивоа сложен процес, који укључује следеће механизме:[8][9][10][11]

  • унос холестерола,
  • биосинтезу холестерола,
  • транспорт холестерола (где спада и РЦТ),
  • метаболизам холестерола,
  • излучивање холестерола.

У регулацију нивоа холестерола укључен је и обрнути транспорт холестерола, као пут којим се транспортује холестеролол из екстрахепатичких (вањетрених) ћелија и ткива у јетру и црева одакле се врши његово излучивање. Смањењем накупљање холестерола у зиду артерије, може спријечити развој атеросклерозе у чему RCT има важну улогу. Излучивање холестерола, као део RCT процеса, један је од главних механизама којим макрофаг унутар крвног суда лучи холестерол изван ћелија. Остали важни фактори укључују; липопротеин високе густине (ХДЛ), субфракциони људски липопротеин плазме аполипопротеином А1 (апоА-1) као главни аполипопротеин. Ниво ХДЛ може одредити резултате RCT и истицање холестерола.

У овом тексту биће приказани главни механизми транспорта холестерола, и описана најновија сазнања у обрнутом транспорту холестерола (РЦТ) и истицању холестерола, процесима који значајно утичу на развој атеросклерозе.

Механизми у процесу RCT[уреди | уреди извор]

Обрнути транспорт холестерола RCT:
Обрнути транспорт холестерола (РЦТ) омогућава да холестерол из макрофага и других ћелија доспе у јетру или црева, одакле се излучује.
Главни чиниоци укључени у RCT су рецептори као што су; липопротеини велике густине (ХДЛ) и аполипопротеин А1 (апоА-1), и ензими као што су; лецитин холестерол ацилтранфераза (ЛЦАТ), фосфолипидни преносилац протеина (ПЛТП), јетрена липаза (ХЛ) и холестеролски протеински естар (ЦЕТП), који сви скупа регулишу транспорт холестерола.
На крају холестерол, који је доспео у јетру, преко Б1 рецептора (СР-Б-1), претвара се у жучне соли и елиминише кроз гастроинтестинални тракт.
Холестерински естри (ЦЕ) могу се транспортовати до јетре и преко рецептора ниске густине (ЛДЛ-Р).
ндХДЛ, је омотач дискоидног липопротеина високе густине.

Липопротеини велике густине (ХДЛ) имају способност да инхибирају миграцију моноцита у одговору на оксидоване ЛДЛ. Постоји више механизама путем којих се може оксидисани липопротеини мале густине (ОxЛДЛ) уклонити из субендотелног простора. Неки од тих механизама су:

  • фагоцитоза уз помоћ скавангер рецептора на макрофагима,
  • појачани обрнути транспорт холестерола посредством липопротеина велике густине (ХДЛ-а).

Осим тога, доказано је да и ХДЛ и његов главни аполипопротеински конституенс, аполипопротеин А-1 (апоА-1 Милано) спречавају оксидацију ЛДЛ честица. Осим појачаног обрнутог транспорта холестерола, ХДЛ и апоА-1 показују своје корисне ефекте тако што одстрањују реактивне форме кисеоника из ЛДЛ, спречавајући тако оксидацију ЛДЛ и последичну активацију инфламаторних медијатора. Осим apoA-1, ХДЛ садржи неколико ензима који могу спречити формирање оксидисаних фосфолипида у OxLDL koji izaziva zapaljenjski odgovor. Ovi enzimi su paraoksanaza, acetilhidrolaza faktora aktivacije trombocita (PAF-AH) и лецитин холестрол ацилтрансфераза (LCAT).[12]

Тако је за одређивање ризика од атеросклерозе важан не само ниво ХДЛ него и његова функција.[13] На пример, у току акутног фазног одговора HDL може бити конвертован из свог антиинфламаторног у проинфламаторно стање. Ван Лентен је изучавао људски ХДЛ пре и после елективне хирургије. Пре хирургије ХДЛ је био способан да инхибира оксидацију ЛДЛ и хемотактичку активност моноцита коју ЛДЛ индукују. Три дана после хирургије, у пику акутног фазног одговора, ХДЛ је стимулисао оксидацију ЛДЛ и хемотаксичку активност моноцита. ХДЛ се вратио у своје антиинфламаторно стање након једне недеље. Тако у акутној фази ХДЛ може бити проинфламаторан, а активност његових антиинфламаторних компоненти, apoA-1 и параоксоназе повезане са ХДЛ, смањена је у току одговора у акутној фази.

Зато је циљ савременог лечења атериосклерозе заснован на стимулацији обрнутог повратног транспорта холестерола, новосинтетисаним HDL за уклањање холестерола из плака у артеријама. Накнадна регресија атеросклерозе терапијском продукцијом ApoA-1 Милано једина је технологија која је данас најуспешнија у уклањању и регресији атеросклеротичног плака у ризичитих болесника са кардиоваскуларним болестима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) АПОА-I, ХДЛ анд реверсе цхолестерол транспорт. Приступљено 19. 9. 2013.
  2. ^ Талл, АР (Фебруарy 1998). "Ан овервиеw оф реверсе цхолестерол транспорт.". Еуропеан Хеарт Јоурнал. 19 Суппл А: А31–5.
  3. ^ Росс, Р. (1999). „Атхеросцлеросис--ан инфламматорy дисеасе”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 340 (2): 115—26. ПМИД 9887164. дои:10.1056/НЕЈМ199901143400207. .
  4. ^ Либбy, П. (2002). „Инфламматион ин атхеросцлеросис”. Натуре. 420 (6917): 868—74. Бибцоде:2002Натур.420..868Л. ПМИД 12490960. С2ЦИД 407449. дои:10.1038/натуре01323. .
  5. ^ Ханссон, Г. К. (2005). „Инфламматион, атхеросцлеросис, анд цоронарy артерy дисеасе”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 352 (16): 1685—95. ПМИД 15843671. С2ЦИД 19539065. дои:10.1056/НЕЈМра043430. .
  6. ^ Лусис, А. Ј.; Фогелман, А. M.; Фонароw, Г. C. (2004). „Генетиц басис оф атхеросцлеросис: Парт I: Неw генес анд патхwаyс”. Цирцулатион. 110 (13): 1868—73. ПМИД 15451808. С2ЦИД 9826036. дои:10.1161/01.ЦИР.0000143041.58692.CC. .
  7. ^ Лусис, Алдонс Ј.; Фогелман, Алан M.; Фонароw, Грегг C. (2004). „Генетиц Басис оф Атхеросцлеросис: Парт ИИ”. Цирцулатион. 110 (14): 2066—71. ПМИД 15466657. С2ЦИД 1763002. дои:10.1161/01.ЦИР.0000143098.98869.Ф8. 
  8. ^ Орy, D. С. (2004). „Нуцлеар рецептор сигналинг ин тхе цонтрол оф цхолестерол хомеостасис: Хаве тхе орпханс фоунд а хоме?”. Цирц Рес. 95 (7): 660—70. ПМИД 15459087. дои:10.1161/01.РЕС.0000143422.83209.бе. .
  9. ^ Паyне, Анита Х.; Халес, Дале Б. (2004-12-01). „Овервиеw оф Стероидогениц Ензyмес ин тхе Патхwаy фром Цхолестерол то Ацтиве Стероид Хормонес”. Ендоцрине Ревиеwс. 25 (6): 947—970. ИССН 0163-769X. дои:10.1210/ер.2003-0030. 
  10. ^ Паyне, Анита Х.; Халес, Дале Б. (2004-12-01). „Овервиеw оф Стероидогениц Ензyмес ин тхе Патхwаy фром Цхолестерол то Ацтиве Стероид Хормонес”. Ендоцрине Ревиеwс. 25 (6): 947—970. ИССН 0163-769X. дои:10.1210/ер.2003-0030. 
  11. ^ Мартин, С.; Партон, Р. Г. (2005). „Цавеолин, цхолестерол, анд липид бодиес”. Сем Целл Дев Биол. 16 (2): 163—74. ПМИД 15797827. дои:10.1016/ј.семцдб.2005.01.007. .
  12. ^ Yамасхита С, Сакаи Н, Хирано К, Исхигами M, Маруyама Т, Накајима Н, Матсузаwа Y. Ролес оф пласма липид трансфер протеинс ин реверсе цхолестерол транспорт. Фронт Биосци. 2001 Мар 1; 6:Д366-87.
  13. ^ Наваб, M.; Реддy, С. Т.; Ван Лентен, Б. Ј.; Фогелман, А. M. (2011). „ХДЛ анд цардиовасцулар дисеасе: Атхерогениц анд атхеропротецтиве мецханисмс”. Нат Рев Цардиол. 8 (4): 222—32. ПМИД 21304474. С2ЦИД 23014714. дои:10.1038/нрцардио.2010.222. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Obrnuti_transport_holesterola&oldid=26775997”