Одговор у акутној фази

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Одговор у акутној фази, реакција акутне фазе или акутни фазни одговор јесте урођена одбрана тела која се види током акутних болести и укључује повећану производњу одређених протеина крви који се називају протеини акутне фазе.[1] Као одговор на упалу концентрација протеина у акутној фази реакције у крвној плазми се или повећава (тада се гоовори о позитивним протеинима акутне фазе) или смањују (када се говори о негативним протеинима акутне фазе).[2] Термини протеин акутне фазе и реактант акутне фазе се често користе као синоними, иако су неки протеини акутне фазе (строго говорећи) полипептиди, а не протеини.[3]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Трауме и многе болести су праћене низом ћелијских и молекуларних репаративних реакција познатих као одговор акутне фазе. Рани, или локални, део одговора акутне фазе иницира се ослобађањем проинфламаторних цитокина на месту-местима повреде ткива и некрозе ћелија, и појачава се формирањем хемотактичких пептида (хемокина) који изазивају инфилтрацију леукоцита. Касни, системски, део одговора акутне фазе карактерише други талас производње цитокина који покреће ћелијске и цитокинске каскаде које привремено мењају метаболизам у скоро свим системима органа тела.[4] Инфламаторни цитокини произведени током урођеног имунитета путују кроз крв и стимулишу хепатоците у јетри да синтетишу и луче протеине акутне фазе. Овај одговор који се назива реакција акутне фазе карактеристично укључује грозницу, убрзање периферних леукоцита, циркулишуће неутрофиле и њихове прекурсоре.[5]

Ако су повреда ткива и некроза ћелија масивне или рекурентне, долази до хроничне упале, са ремоделирањем ткива и фиброзом који се само шири.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Активирани макрофаги и други леукоцити ослобађају инфламаторне цитокине као што су фактор некрозе тумора-алфа (ТНФ-алфа), интерлеукин-1 (ИЛ-1)[6] и интерлеукин-6 (ИЛ-6)[7] када се њихови рецептори за препознавање узорака (PRRs) вежу за патоген повезани молекуларни образац или PAMPs - молекуларне компоненте повезане са микроорганизмима, који се не налазе као део еукариотских ћелија. То укључује бактеријске молекуле као што су:[8]

Постоје и молекули за препознавање узорака за вирусну дволанчану РНК (dsRNA) и компоненте ћелијских зидова гљивица као што су липотеихоична киселина, гликолипиди, манан и зимозан.[9]

Ови цитокини путују кроз крв и стимулишу хепатоците у јетри да синтетишу и луче протеине акутне фазе. Овај одговор обезбеђује рану одбрану и омогућава телу да рано препозна стране супстанце у процесу инфекције пре потпуне активације и спровођења имунолошких одговора.

Два важна протеина акутне фазе су Ц-реактивни протеин и протеин који везује манозу. Они функционишу као растворљиви рецептори за препознавање образаца.[10]

Ц-реактивни протеин (ЦРП) се везује за фосфорилхолински део теихоичне киселине и липополисахарида на ћелијским зидовима бактерија и гљивица. Такође се везује за фосфохолин који се налази на површини оштећених или мртвих људских ћелија. ЦРП функционише као опсонин, лепећи микроорганизам за фагоците, и активира класични пут комплемента везујући C1q, прву компоненту у том путу.[11][12][13][14]

Манан-везујући лектин (МВЛ) – такође познат као протеин који везује манан или МБП – везује се за гликане богате манозом (кратки ланци угљених хидрата са шећером манозом или фруктозом као завршним шећером). Они су уобичајени код микробних гликопротеина и гликолипида, али су ретки код људи. Функционише као опсонин, лепи микроорганизам за фагоците и активира лектински пут.[15]

Производи путева комплемента, заузврат, подстичу упалу, везују микробе за фагоците, изазивају цитолизу МАЦ-а и хемотактички привлаче фагоците у заражено подручје.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baumann, Heinz; Gauldie, Jack (1994). „The acute phase response”. Immunology Today. 15 (2): 74—80. ISSN 0167-5699. doi:10.1016/0167-5699(94)90137-6. 
  2. ^ Ceciliani, Fabrizio; Giordano, Alessia; Spagnolo, Valentina (2002-06-01). „The Systemic Reaction During Inflammation: The Acute-Phase Proteins”. Protein & Peptide Letters. 9 (3): 211—223. ISSN 0929-8665. doi:10.2174/0929866023408779. 
  3. ^ Kushner, Irving; Mackiewicz, Andrzej (2020-07-24), The Acute Phase Response: An Overview, CRC Press, стр. 3—19, Приступљено 2023-11-05 
  4. ^ Abbott, Joel D.; Ball, Gene, ур. (2004), Acute phase response (на језику: енглески), Springer, стр. 20—21, ISBN 978-3-540-29662-1, doi:10.1007/3-540-29662-x_54, Приступљено 2024-01-21 
  5. ^ Jain, Sachin; Gautam, Vidhi; Naseem, Sania (2011). „Acute-phase proteins: As diagnostic tool”. Journal of Pharmacy And Bioallied Sciences (на језику: енглески). 3 (1): 118. ISSN 0975-7406. doi:10.4103/0975-7406.76489. 
  6. ^ Dinarello, CA (1991-04-15). „Interleukin-1 and interleukin-1 antagonism”. Blood. 77 (8): 1627—1652. ISSN 0006-4971. doi:10.1182/blood.v77.8.1627.1627. 
  7. ^ May, L.T.; Viguet, H; Kenney, J.S.; Ida, N; Allison, A.C.; Sehgal, P.B. (1992). „High levels of “complexed” interleukin-6 in human blood.”. Journal of Biological Chemistry. 267 (27): 19698—19704. ISSN 0021-9258. doi:10.1016/s0021-9258(18)41831-5. 
  8. ^ Suffredini, Anthony F.; Fantuzzi, Giamila; Badolato, Raffaele; Oppenheim, Joost J.; O'Grady, Naomi P. (1999). „New insights into the biology of the acute phase response.”. Journal of Clinical Immunology. 19 (4): 203—214. ISSN 0271-9142. doi:10.1023/a:1020563913045. 
  9. ^ „11.3J: The Acute Phase Response”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2016-03-15. Приступљено 2023-11-05. 
  10. ^ Gabay, Cem; Kushner, Irving (1999-02-11). „Acute-Phase Proteins and Other Systemic Responses to Inflammation”. New England Journal of Medicine. 340 (6): 448—454. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm199902113400607. 
  11. ^ Thompson D, Pepys MB, Wood SP (1999). „The physiological structure of human C-reactive protein and its complex with phosphocholine”. Structure. 7 (2): 169—77. PMID 10368284. doi:10.1016/S0969-2126(99)80023-9. 
  12. ^ Pepys MB, Hirschfield GM (2003). „C-reactive protein: a critical update”. J. Clin. Invest. 111 (12): 1805—12. PMC 161431 Слободан приступ. PMID 12813013. doi:10.1172/JCI18921. 
  13. ^ Lau DC, Dhillon B, Yan H, Szmitko PE, Verma S (2005). „Adipokines: molecular links between obesity and atheroslcerosis”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 288 (5): H2031—41. PMID 15653761. doi:10.1152/ajpheart.01058.2004. 
  14. ^ Mantovani A, Garlanda C, Doni A, Bottazzi B (2008). „Pentraxins in innate immunity: from C-reactive protein to the long pentraxin PTX3”. J. Clin. Immunol. 28 (1): 1—13. PMID 17828584. doi:10.1007/s10875-007-9126-7. 
  15. ^ Thiel, S., Vorup-Jensen, T., Stover, C.M., Schwaeble, W., Laursen, S.B., Poulsen, K., Willis, A.C., Eggleton, P., Hansen, S., Holmskov, U., Reid, K.B. and Jensenius, J.C. (1997). „A second serine protease associated with mannan-binding lectin that activates complement”. Nature. 386: 506—510. PMID 9087411.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одговор_у_акутној_фази&oldid=27442810”