Октаазакубан
| |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
| Својства | |
| N8 | |
| Моларна маса | 112,054 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Октаазакубан /ˌɒктəˌеɪзəˈкјуːбеɪн/ је хипотетички експлозивни алотроп азота са формулом Н8, чији молекули имају осам атома азома распоређених у коцку. (Поређења ради, азот се обично јавља као двоатомски молекул Н2.) Може се сматрати кластером кубанског типа, где су свих осам углова атоми азота повезани дуж ивица.[1] Предвиђено је да је то метастабилан молекул, у коме упркос термодинамичкој нестабилности изазваној деформацијом везе и високој енергији једноструких Н–Н веза, молекул остаје кинетички стабилан због орбиталне симетрије.[2]
Октаазакубан је такође и хемијско једињење, које има молекулску масу од 112,054 Da.
Експлозив и гориво[уреди | уреди извор]
Предвиђено је да октаазакубан има густину енергије (под претпоставком разлагања у Н2) од 22,9 МЈ/кг,[3] што је преко 5 пута више од стандардне вредности ТНТ-а. Стога је предложен (заједно са другим егзотичним алотропима азота) као експлозив и као компонента ракетног горива високих перформанси. Предвиђа се да ће његова брзина детонације бити 15.000 м/с, што је (48,5%) више од октанитрокубана, најбржег познатог ненуклеарног експлозива.[4]
Предвиђање за кубну густину енергије азота у гауцхеу је 33 МЈ/кг, што премашује октаазакубан за 44%,[5] иако је новије 10,22 МЈ/кг, што га чини мањим од половине октаазакубана.[6]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 8 |
| Број донора водоника | 0 |
| Број ротационих веза | 0 |
| Партициони коефицијент[7] (ALogP) | 0,0 |
| Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) | 10,0 |
| Поларна површина[9] (PSA, Å2) | 25,9 |
Види још[уреди | уреди извор]
- Тетранитроген (алотроп азота са формулом Н4)
- Хексазин (алотроп азота са формулом Н6)
- Азидопентазол (алотроп азота са хемијском формулом Н8)
- Биспентазол (алотроп азота са хемијском формулом Н10)
- Бис(пентазолил)диазен (алотроп азота са хемијском формулом Н12)
- Еикосаазадодекаедран (алотроп азота са хемијском формулом Н20)
- Хексаконтаазабукминстерфулерен (алотроп азота са хемијском формулом Н60)
- Пентазол
- 1,1′-Азобис-1,2,3-триазол
- 1-диазидокарбамоил-5-азидотетразол
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Б. Муир. „Цубане”(Сее ундер "фуртхер топицс" сецтион.)
- ^ Патил, Ујwала Н.; Дхумал, Нилесх Р.; Гејји, Схридхар П. (2004). „Тхеоретицал студиес он тхе молецулар елецтрон денситиес анд елецтростатиц потентиалс ин азацубанес”. Тхеоретицал Цхемистрy Аццоунтс: Тхеорy, Цомпутатион, анд Моделинг. 112: 27—32. С2ЦИД 97322279. дои:10.1007/с00214-004-0551-2.
- ^ Глукховтсев, Микхаил Н.; Јиао, Хаијун; Сцхлеyер, Паул вон Рагуé (1996). „Бесидес Н2, Wхат Ис тхе Мост Стабле Молецуле Цомпосед Онлy оф Нитроген Атомс?”. Инорганиц Цхемистрy. 35 (24): 7124—7133. ПМИД 11666896. дои:10.1021/иц9606237.
- ^ Аграwал, Јаи Пракасх (2010). „2.3 Футуре Сцопе фор Ресеарцх”. Хигх Енергy Материалс: Пропеллантс, Еxплосивес анд Пyротецхницс. Wилеy-ВЦХ. стр. 147. ИСБН 978-3-527-62880-3.
- ^ Yоо, Цхоонг-Схик (фебруар 2003). „Новел Фунцтионал Еxтендед Солидс ат Еxтреме Цондитионс” (ПДФ). ДТИЦ. стр. 11. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 10. 2015.
- ^ Бондарцхук, Сергеy V.; Минаев, Борис Ф. (2017). „Супер хигх-енергy денситy сингле-бондед тригонал нитроген аллотропе—а цхемицал тwин оф тхе цубиц гауцхе форм оф нитроген”. Пхyсицал Цхемистрy Цхемицал Пхyсицс. Тхе Роyал Социетy оф Цхемистрy. 19 (9): 6698—6706. Бибцоде:2017ПЦЦП...19.6698Б. ПМИД 28210733. дои:10.1039/Ц6ЦП08723Ј.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
