Ортомолекуларна медицина

С Википедије, слободне енциклопедије
Ortomolekularna medicina
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD009974
Биолошки базирање алтернативе
и комплементарна терапија
- edit
NCCAM класификације
  1. Алтернативни медицински системи
  2. Интервенције ума и тела
  3. Биолошки базирана терапија
  4. Манипулативне методе
  5. Енергетска терапија
Види још

Ортхомолецулар медицине[1][2] је форма комплементарне и алтернативне медицине која тежи ка одржавању здравља, и спречавању или третирању болести путем оптимизације нутриционог уноса и/или прописивања суплемената.[3][4] Овај приступ се понекад назива мегавитаминска терапија,[1][2] јер је ова пракса еволуирала из, и у неким случајевима још увек користи, дозе витамина и минерала које су много веће од препорученог референтног дијетарног уноса. Ортомолекуларни практиканти могу да инкорпорирају варијетет других третмантских модалитета у своје приступе, међу којима су дијетарна рестрикција, мегадозе невитаминских нутријената, и регуларни лекови.[1][5] Пропоненти овог приступа верују да нивои појединих супстанци који нису оптимални могу да узрокују здравствене проблеме далекосежније од једноставне дефицијенције, и виде њихово балансирање као интегрални део здравља.[6]

Термин „ортомолекуларан“ је сковао Лајнус Полинг. Он значи „прави молекули у правим количинама“" (orto је грчки термин за "прави").[7] Фокус ортомолекуларне медицине је на употреби неопходних нутриционих молекула у одговарајућим количинама за дату особу. Пропоненти[8] тврде да су третмани базирани на индивидуалним биохемијама пацијената.[9]

Критичари описују неке аспекте ортомолекуларне медицине као прехрамбену моду или надрилекарство.[10][11][12] Постоје резултати истраживања који сугерирају да су поједини нутрициони суплементи штетни,[13][14][15] при чему је неколико специфичних витаминских терапија везано за повећани ризик развоја канцера, срчане болести, и смрти.[16][17][18]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Саул, АW; Хоффер А (2008). Ортхомолецулар Медицине Фор Еверyоне: Мегавитамин Тхерапеутицс фор Фамилиес анд Пхyсицианс. Лагуна Беацх, Цалифорниа: Басиц Хеалтх Публицатионс. ИСБН 978-1-59120-226-4. ОЦЛЦ 232131968. ОЛ 16944688М. 
  2. ^ а б МцМицхаел АЈ (1981). „Ортхомолецулар медицине анд мегавитамин тхерапy”. Мед. Ј. Ауст. 1 (1): 6—8. ПМИД 7207301. 
  3. ^ Хоффер А, Wалкер M (2000). Смарт Нутриентс. Аверy. ИСБН 978-0-89529-562-0. 
  4. ^ Скиннер Патрициа (2004). „Гале енцyцлопедиа оф алтернативе медицине: холистиц медицине”. Тхомсон Гале. Архивирано из оригинала 03. 07. 2009. г. Приступљено 20. 02. 2012. 
  5. ^ Браверман Ериц (1979). „Ортхомолецулар Медицине анд Мегавитамин Тхерапy: Футуре анд Пхилосопхy” (ПДФ). Јоурнал оф Ортхомолецулар Медицине. 8 (4): 265. 
  6. ^ Сингх С, Едзард Е (2008). Трицк ор Треатмент: Тхе Ундениабле Фацтс Абоут Алтернативе Медицине. W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 320. ИСБН 0393066616 Проверите вредност параметра |исбн=: цхецксум (помоћ).  Текст „Нортон ” игнорисан (помоћ)
  7. ^ Паулинг L (1968). „Ортхомолецулар псyцхиатрy. Варyинг тхе цонцентратионс оф субстанцес нормаллy пресент ин тхе хуман бодy маy цонтрол ментал дисеасе”. Сциенце. 160 (3825): 265—71. Бибцоде:1968Сци...160..265П. ПМИД 5641253. дои:10.1126/сциенце.160.3825.265. 
  8. ^ Сyд, Баумел (2000). Деалинг wитх депрессион натураллy : цомплементарy анд алтернативе тхерапиес фор ресторинг емотионал хеалтх (2нд изд.). Лос Ангелес: МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-658-00291-5. ОЦЛЦ 43641423. 
  9. ^ Wиллиамс, РЈ (1998). Биоцхемицал индивидуалитy: тхе басис фор тхе генетотропхиц цонцепт (2нд изд.). Неw Цанаан, Цоннецтицут: Кеатс. ИСБН 978-0-87983-893-5. ОЦЛЦ 38239195. 
  10. ^ Јарвис WТ (1983). „Фоод фаддисм, цултисм, анд qуацкерy”. Анну Рев Нутр. 3 (1): 35—52. ПМИД 6315036. дои:10.1146/аннурев.ну.03.070183.000343. 
  11. ^ Јукес, ТХ (1990). „Нутритион сциенце фром витаминс то молецулар биологy”. Аннуал Ревиеw оф Нутритион. 10 (1): 1—20. ПМИД 2200458. дои:10.1146/аннурев.ну.10.070190.000245.  A short summary is in the journal's preface Архивирано 2012-12-20 на сајту Archive.today.
  12. ^ Браганза СФ, Озуах ПО (2005). „Фад тхерапиес”. Педиатрицс ин Ревиеw. 26 (10): 371—376. ПМИД 16199591. дои:10.1542/пир.26-10-371. 
  13. ^ „НИХ стате-оф-тхе-сциенце цонференце статемент он мултивитамин/минерал супплементс анд цхрониц дисеасе превентион”. НИХ Цонсенс Стате Сци Статементс. 23 (2): 1—30. 2006. ПМИД 17332802. 
  14. ^ Хуанг, ХY; Цабаллеро Б; Цханг С; et al. (2006). „Тхе еффицацy анд сафетy оф мултивитамин анд минерал супплемент усе то превент цанцер анд цхрониц дисеасе ин адултс: а сyстематиц ревиеw фор а Натионал Институтес оф Хеалтх стате-оф-тхе-сциенце цонференце”. Анн Интерн Мед. 145 (5): 372—85. ПМИД 16880453. дои:10.1001/арцхинте.145.2.372. 
  15. ^ Бјелаковиц Г, Николова D, Глууд ЛЛ, Симонетти РГ, Глууд C (2008). Бјелаковиц Г, ур. „Антиоxидант супплементс фор превентион оф морталитy ин хеалтхy партиципантс анд патиентс wитх вариоус дисеасес”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (2): ЦД007176. ПМИД 18425980. дои:10.1002/14651858.ЦД007176. 
  16. ^ Сатиа ЈА, Литтман А, Слаторе ЦГ, Галанко ЈА, Wхите Е (2009). „Лонг-терм Усе оф β-Царотене, Ретинол, Лyцопене, анд Лутеин Супплементс анд Лунг Цанцер Риск: Ресултс Фром тхе ВИТаминс Анд Лифестyле (ВИТАЛ) Студy”. Ам. Ј. Епидемиол. 169 (7): 815—28. ПМЦ 2842198Слободан приступ. ПМИД 19208726. дои:10.1093/аје/кwн409. 
  17. ^ Бродy, Јане (23. 3. 2009). „Еxтра Витамин Е: Но Бенефит, Маyбе Харм”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 24. 3. 2009. 
  18. ^ „Хигх досе витамин Е деатх wарнинг”. ББЦ. 11. 11. 2004. Приступљено 24. 3. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Подршка[уреди | уреди извор]

Критика[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]