Оснивање организација цивилног друштва (ОЦД) у Србији
Оснивање организација цивилног друштва (ОЦД) у Србији представља добровољно и формално удруживање грађана у циљу остваривања интереса групе коју заступају.
Цивилно друштво чине организовани грађани који својим деловањем и акцијама настоје да у своју заједницу (место, град, општину, државу) унесу квалитативне промене, које су од општег интереса за грађане и грађанке.
Организације цивилног друштва (ОЦД) јесу добровољни облици организовања грађана који настају приватним или правним документом – уговором о оснивању, чији је циљ заштита интереса одређене групе грађана или друштва у целини и које нису део структурне власти.
Представљају један од механизама надзора над радом институција и делују као посредници између јавних органа власти и грађана.
За постојање организација цивилног друштва неопходна је правно дефинисана и заштићена слобода удруживања грађана.
Постојање снажног цивилног друштва претпоставља слободу удруживања грађана без надзора или туторства државе над њиховим активностима.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
Типови и врсте организација цивилног друштва[уреди | уреди извор]
ОЦД укључују учеснике тржишта рада, тј. социјалне партнере, социјалне и економске учеснике који нису социјални партнери, невладине организације, хуманитарне организације, организације из локалне заједнице, као и верске организације.
Организације цивилног друштва заузимају простор између државе, економије и приватне сфере, а њихово постојање важно је за:
- развијање културе грађанског активизма и учешћа у друштвеним и јавним политикама;
- вршење притисака на институције зарад заступања интереса различитих група;
- развијање доброчинства, филантропских вредности и принципа кроз активности и удружења и других организација цивилног друштва у раду са маргинализованим друштвеним групама.[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
У Организације цивилног друштва спадају:
- удружења;
- други облици: фондације, задужбине, синдикати, струковна удружења, верске организације, спортска удружења, неформалне групе, друштвени покрети, итд.
Удружења грађана су добровољне непрофитне организације, засноване на слободи удруживања више физичких или правних лица, основане зарад остваривања заједничког или општег интереса. Удружења се могу удруживати у савезе и друге асоцијације у земљи и иностранству који није забрањен Уставом или Законом.[3]
Фондација је правно лице без чланова и основне имовине које је основано ради доброчиног остваривања општекорисног циља који није забрањен Уставом или Законом.[1]
Задужбина је правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или Законом.
Синдикат је правно лице којим се управља у складу са демократским принципима. То је организација запослених радника основана са циљем да преговара са послодавцем и избори бољи статус и заштиту права запослених, односно да унапреди животни стандард радника.[2]
Спортска удружења су добровољне непрофитне организације, засноване на слободи удруживања више физичких или правних лица, базиране на статуту ради остваривања заједничког циља у спорту.
Домаћи прописи који уређују оснивање и рад ОЦД[уреди | уреди извор]
Основни законски акт којим је у Републици Србији дефинисано оснивање организација цивилног друштва јесте Закон о удружењима:[3]
Оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак удружења и друга питања значајна за рад удружења, статус и деловање страних удружења.
Затим – Закон о задужбинама и фондацијама[1], други закони који уређују положај и деловање других ОЦД, други прописи који уређују облике сарадње са ОЦД и њихово учешће у обликовању политика.
Процедура оснивања удружења[уреди | уреди извор]
Удружење могу основати најмање три оснивача, с тим што најмање један од оснивача мора имати пребивалиште/седиште на територији Републике Србије.
Оснивачи могу бити домаћа и страна правна и физичка лица.
Оснивачи не могу бити државни органи, јер су они носиоци власти.
Малолетно лице са навршених 14 година живота може бити оснивач уз сагласност законског заступника. [4]
Оснивачи удружења уједно су и његови чланови, али чланови могу постати и остала физичка и правна лица, која испуњавају услове дефинисане статутом саме организације.
Поступак уписа удружења у Регистар удружења са седиштем на територији Републике Србије покреће се подношењем:
- попуњене пријаве за упис,
- документације која се, у складу са Законом и Правилником, подноси за упис,
- доказа о уплати накнаде Агенцији за привредне регистре (АПР).[5]
У пријаву се уписује:
- назив савеза удружења,
- контакт подаци,
- начин на који ће бити извршено достављање одлуке,
- потпис подносиоца пријаве или заступника правног лица.
Улога ОЦД удружења[уреди | уреди извор]
Организације цивилног друштва пружају стручну подршку државним институцијама током креирања и спровођења политике безбедности.
Такође, оне надгледају примену политике безбедности, прате догађаје у сектору безедности и користе законски доступне облике деловања.[6]
Имају кључну улогу као трећи сектор у друштву, поред владиног и пословног. Модел сарадње јавног и невладиног сектора додатна је компонента контроле власти у стабилним друштвима са демократском традицијом.[7]
Организације цивилног друштва у Свету помажу у развоју и имплементацији образовних стратегија. Оне пружају адекватну подршку кроз званичну развојну помоћ како би се осигурало да земље у развоју имају ресурсе потребне за квалитетно образовање за сву децу. Мобилишу политичку вољу да подрже равноправно образовање за све у међународним програмима развоја и финансирања.[8]
Такође, ОЦД се баве заштитом људских права, националних мањина, слободе говора, природе...
Приходи ОЦД удружења[уреди | уреди извор]
„Удружење може стицати имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона, финансијских субвенција, оставина, камата на улоге, закупнине, дивиденди и на други законом дозвољени начин.
Физичка и правна лица која дају прилоге и поклоне удружењима могу бити ослобођена одговарајућих пореских обавеза у складу са законом којим се уводи одговарајући јавни приход“.[3]
Прикупљена средства морају се употребити за остварење циљева непрофитне делатности ОЦД удружења (нпр. за промоцију књига, штампање материјала...).
Прикупљена средства не смеју се делити члановима, оснивачима, запосленима и лицима повезаним са њима.[9]
Проблеми у примени[уреди | уреди извор]
Организације цивилног друштва сусрећу се са проблемом опстанка због финансирања за оперативно континуирано деловање. Оне се морају ослањати на периодичне приходе како би одржале структуру и свој начин пословања.
Као приоритетан проблем, како на нивоу целог сектора, тако и за сопствену организацију, наводи се недостатак подршке од државе.
На другом месту је неразвијеност донаторства у бизнис сектору, затим повлачење међународних донатора, недовољна сарадња са локалним властима, неразвијеност самог ОЦД сектора, недовољна сарадња између ОЦД, лоша сарадња са медијима и негативан став околине.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Закон о задужбинама и фондацијама”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Закон о раду”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ а б „Закон о удружењима”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Агенција за привредне регистре | Оснивање”. апр.гов.рс. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Агенција за привредне регистре | Почетна”. апр.гов.рс. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Организације цивилног друштва и сектор безбедности”. www.безбедност.орг. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Милашиновић, Јанча, Вања, Ивана (2015). Успостављање сарадње институција власти са организацијама цивилног друштва. Бања Лука: Штампарија “7М“.
- ^ „Цивил социетy организатионс”. www.глобалпартнерсхип.орг (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Удружење грађана: циљеви, приходи, опорезивање и чланови”. Белешке (на језику: српски). 15. 7. 2017. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Велат, Дубравка (2011). Процена стања у сектору организација цивилног друштва (ОЦД) у Србији. Београд: Грађанске иницијативе,. ИСБН 978-86-7408-056-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цивилно друштво Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
- Удружења грађана