Задужбина

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Задужбина (роман).

Задужбина у правом смислу, тј. према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима [1] јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом.

У свакодневном говору под задужбином се обично сматра здање или установа изграђена добровољним прилогом једне или више утицајних особа. Свака задужбина има своју посебну намену и циљеве што је одређено вољом задужбинара. Задужбине се оснивају најчешће за заштиту угрожених особа, као и за развој културе и просвете.

И поред тога, назив се очувао и у случају неких задужбина, које нису синоним за неко здање (нпр. Задужбина Андрејевић - издавање стручних књига).


Етимологија[уреди]

Некада се говорило и писало задушбина, а то је зграда за нечији спомен, за-душу. Сербски љетопис из 1823. [2] доноси ту реч:

Викицитати „...гради задушбине...”

Задужбинарство у Србији[уреди]

У средњовековној Србији владари и племићи уобичајено су подизали цркве и манастире као задужбине. Нпр., најважнија задужбина Стефана Немање је Манастир Студеница, Цара Душана Манастир Светих архангела код Призрена, док је Краљ Милутин имао више десетина задужбина.

Задужбинарство у Србији се нарочито развило после Првог светског рата. Мотиви за то су углавном били племенити ".. да буде на ползу српскога народа...", нарочито у случајевима када Задужбинар није имао потомке. Но, нажалост, било је и случајева да су задужбинари били ратни профитери и да су постали задужбинари на притисак јавног мњења.

После Другог светског рата врло често се није поштовала воља задужбинара и задужбинама се мењала намена.

Последњих година питање задужбинарства поново добија на значају.[3][4]

Галерија београдских задужбина[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. http://www.kultura.sr.gov.yu/download/ZAKON_O_ZADUZBINAMA_FONDACIJAMA_I_FONDOVIMA.doc
  2. ЦРНОГОРСКЕ И ПРИМОРСКЕ ТЕМЕ У ПРВИХ СТО БРОЈЕВА ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ, СЕРБСКИ ЉЕТОПИС ЗА ГОД 1838., год. 12, књига 43. ЧАСТИЦА ЧЕТВРТА, стр 63. Нови Сад: Матица српска, Бачко владичанство и Митрополија црногорско-приморска. 2003. 
  3. Никола Спасић био јачи чак и од Нобела („Вечерње новости“, 17. септембар 2013)
  4. Задужбинари давали према дубини џепа („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)

Литература и извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]