Задужбина
Задужбина у правном смислу, тј. према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима [1] јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом.
У свакодневном говору под задужбином се обично сматра здање или установа изграђена добровољним прилогом једне или више утицајних особа. Свака задужбина има своју посебну намену и циљеве што је одређено вољом задужбинара. Задужбине се оснивају најчешће за заштиту угрожених особа, као и за развој културе и просвете.
И поред тога, назив се очувао и у случају неких задужбина, које нису синоним за неко здање (нпр. Задужбина Андрејевић - издавање стручних књига).
Етимологија[уреди | уреди извор]
Некада се говорило и писало задушбина, а то је зграда за нечији спомен, за-душу. Сербски љетопис из 1823.[2] доноси ту реч:
...гради задушбине...
Задужбинарство у Србији[уреди | уреди извор]
Задужбинарство у Срба има историју која сеже још из средњег века и нарочито је популаризовано крајем 19. и почетком 20. века, да би током комунистичког периода било скоро заборављено. Након демократизације друштва, питање задужбинарства поново добија на значају.[3][4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2007. г. Приступљено 26. 06. 2012.
- ^ ЦРНОГОРСКЕ И ПРИМОРСКЕ ТЕМЕ У ПРВИХ СТО БРОЈЕВА ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ, СЕРБСКИ ЉЕТОПИС ЗА ГОД 1838, год. 12, књига 43. ЧАСТИЦА ЧЕТВРТА, стр 63. Нови Сад: Матица српска, Бачко владичанство и Митрополија црногорско-приморска. 2003.
- ^ Никола Спасић био јачи чак и од Нобела („Вечерње новости“, 17. септембар 2013)
- ^ Задужбинари давали према дубини џепа („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)
Литература и извори[уреди | уреди извор]
- Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.