Национална мањина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Национална мањина је део припадника једне нације или народа који не живи у својој националној (матичној) држави, већ у другој, заједно са другим нацијама.

Положај националних мањина одређен је данас међународним правом, али увек уз велики утицај друштвених прилика и политичких карактеристика државе у којој националне мањине живе. Данас је уобичајено да се положај и права националних мањина регулишу на највишем нивоу уставним одредбама, уз прецизирање законима.

У погледу концепта постојања националних мањина, разликују се грађанске и националне државе. У грађанским државама не врши се подела на етничке заједнице у оквиру државе, већ се сви грађани формално сматрају једном нацијом и као таквима им се гарантују права.

Често се сматра да је решење политичког, правног, културног и друштвеног положаја мањина у неком друштву мерило демократизације и модернизације тог друштва.

Литература[уреди]

  • Тодоровић М., Недовић С., Социолошки речник, Београд 1996.

Види још[уреди]