Пацијент контролисана аналгезија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пацијент контролисана аналгезија
Инфузиона пумпа која се користи у пацијент контролисаној аналгезији, конфигуририсана за епидуралну примену фентанила и бупивакаина у постоперативној аналгезији]]
МеСХД016058

Пацијент контролисана аналгезија (скраћено ПЦА од енгл. речи Патиент Цонтроллед Аналгесиа) терапијска је метода која омогућава пацијенту који пати од хроничног бола, да у одређеним границама сам регулише унос аналгетика.[1] Овај метод анелгезије може се успешно користити код одраслих и деце старије од 5 година, одмах након примене прве болус дозе аналгетика или количине аналгетика која се испоручује пацијенту када он сам активира инфузиону пумпу за примену лека.[2] Метода је показала врло добре резултате, а њен бениифит је могућност промене дозе аналгетика у зависности од јачине бола и објективно учешћа пацијента у његовом третману.

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Хронична бол је јавно-здравствени, друштвени, економски и хумани проблем у свету. Од хроничног бола пати око 22% светског становништва, због чега се синдрому хроничног бола посвећује велика пажња.

Приступ лечењу бола мултидисциплинаран је и мултимодалан. Више специјалиста суделује у дијагностици и лечењу хроничног бола. Фармакотерапија бола постала је камен темељац лечења овог синдрома чије лечење се проводи аналгетицима (парацетамол, ацетилсалицилна киселина, нестероидним антиреуматским лековима опиоидима),[3] и коаналгетицима (антиконвулзиви, антидепресиви).

Предности[уреди | уреди извор]

Главне предности ове аналгезије су:

  • Пацијент који има болове сам себи дозира аналгетике у односу на интензитет и карактер бола, и тако има сопствену контролу над болом
  • Смањен страх од појачања бола
  • Лек се одмах убризгава, пацијент не чека припрему
  • Изузетно корисна за превијање и физикалну терапију
  • Режим аналгезије прилагођен потребама пацијента
  • Повећање квалитета лечења и неге
  • Скраћење боравка у болници – мање болничких дана
  • Мањи трошкови лечења
  • Бољи утисак о лечењу у болници
  • Да лекар пре почетка терапије програмира инфузиону пумпу (ако се она користи) којом се испоручује аналгетик
  • Да код добро програмирана ПЦА, под условом да се правилно користи, је готово немогуће да се пацијент предозира анелгетиком.[4]

Начин примене[уреди | уреди извор]

Путеви примене пацијент контролисане аналгезије су:

  • Орално (преко уста)
  • Инхалационо (удисањем лека)
  • Интраназално (преко носних маски)
  • Интравенски (убризгавањем лека у вену).[5]

Комбинована примена аналгетика у ПЦА[уреди | уреди извор]

Комбинована примена аналгетика у пацијент контролисаној аналгезији омогућује њихову апликацију у мањим дозама, уз истовремено смањење ризика од нежељених дејстава.[6] Тако нпр. трамадол и метамизол се често користе у терапији акутног постоперативног бола у болус дозама.[7] Међутим, континуирана примена ова два аналгетика је ефикаснија3, јер се овим начином за кратко време, постиже пеак-плазма концентрација, која се у наредним сатима одржава, прилагођавањем брзине инфузије.[8]

Индикације[уреди | уреди извор]

Главна индикација за примену пацијент контролисане аналгезије је терапија акутног и хроничног бола, у амбулантним, болничким и кућним условима, код.

  • Канцерског бола
  • Пстоперативног бола
  • Пострауматског бола

Контариндикације[уреди | уреди извор]

Главне контраиндикације за примену ове методе су:

  • Конфузни, дезорјентисани пацијенти
  • Пацијенти који због природе болести не могу да уче
  • Пацијентуи који не могу да користе руке
  • Млађи од 5 година
  • Критично оболели (пацијенти који се лече у јединицама интензивне неге)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Караниколас M, Аретха D, Киеккас П, Монантера Г, Тсолакис I, Филос КС (Оцтобер 2010). "Цасе репорт. Интравеноус фентанyл патиент-цонтроллед аналгесиа фор периоперативе треатмент оф неуропатхиц/исцхаемиц паин ин хаемодиалyсис патиентс: а цасе сериес". Ј Цлин Пхарм Тхер. 35 (5): 603–8.
  2. ^ Патиент цонтроллед аналгесиа фор адултс. Тхомсон Хеалтхцаре, Инц. 2010.
  3. ^ Пацкер КЈ, Тител ЈХ (1969). "Метхоxyфлуране аналгесиа фор бурнс дрессингс: еxпериенце wитх тхе Аналгизер (субсцриптион реqуиред)". Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа. 41 (12): 1080–5
  4. ^ Ромагноли А, Бусqуе L, Поwер ДЈ (1970). "Тхе "аналгизер" ин а генерал хоспитал: а прелиминарy репорт" Цанадиан Јоурнал оф Анестхесиа. 17 (3): 275–8.
  5. ^ Патиент-цонтроллед аналгесиа сyстем (ПЦА). Цлиницал Референце Сyстемс. 10. МцКессон Хеалтх Солутионс. 2010.
  6. ^ Буванендран А, Кроин ЈС. Мултимодал аналгесиа фор цонтроллинг ацуте постоперативе паин.Цурр Опин Анестхесиол 2009; 22:588–93.
  7. ^ Ип ХY, Абрисхами А,Пенг ПW, Wонг Ј, Цхунг Ф: Предицторс оф постоперативе паин анд аналгесиц цонсумптион:а qуалитативе сyстематиц ревиеw. Анестхесиологy 2009; 111:657–77
  8. ^ Апфелбаум ЈЛ, Цхен C, Мехта СС, Ган ТЈ. Постоперативе паин еxпериенце: ресултс фром а натионал сурвеy суггест постоперативе паин цонтинуес то бе ундерменагед. Анестх Аналг 2003; 97:534–40

Литература[уреди | уреди извор]

  • Левy M, Зyлбер Катз Е, Росенкранз Б. Цлиницал пхарацоцинетицс оф дипyроне анд итс метаболитес. Цлин Пхармацокин 1995; 28:216–234.
  • Раффа Б, Фридерицхс Е, Реиманн W ет ал. Цомплементарy анд сyнергистиц антиноцицептиве интерацтион бетwеен тхе енантиомерс оф трамадол. Ј Пхармацол 1993; 267:331–40
  • Гронд С, Саблотзки А. Цлиницал пхармацологy оф трамадол. Цлин Пхармац 2004; 43:879–923.
  • Стамер У, Лехнен К, Хотхер Ф ет ал. Импацт оф ЦYП2Д6 генотyпе он постоперативе трамадол аналгесиа. Паин 2003; 231–238.
  • Тигхе П, Wендлинг L, Пател А ет ал. Цлиницаллy деривед еарлy постоперативе паин трајецториес диффер бy аге,сеx анд тyпе оф сургерy. Паин 2015; 156:609–617
  • Мацинтyре П, Јарвис D. Аге ис тхе бест предицтор оф постоперативе морпхине реqуирементс. Паин 1996; 64:357–364.
  • Лемпа M, Кохлер L. Постоперативе паин релиеф ин морбидлy обесе патиент:феасибилитy студy оф а цомбинед дипyроне/трамадол инфусион. Паин 1999; 2:172–175.
  • Цромбие, ЈМ (1876). „Он тхе селф-администратион оф цхлороформ”. Тхе Працтитионер. 16 (2): 97—101. ИССН 0032-6518. Приступљено 2. 8. 2018. 
  • Клиеман РЛ, Липман АГ, Харе БД, МацДоналд СД: А цомпарисон оф морпхине администеред бy патиент-цонтроллед аналгесиа анд регуларлy сцхедулед интрамусцулар ињецтион ин севере, постоперативе паин. Ј Паин Сyмпт Манаг 1988;3:15-22
  • Сецхзер, ПХ (1971). „Студиес ин паин wитх тхе аналгесиц-деманд сyстем”. Анестхесиа анд Аналгесиа. 50 (1): 1—10. ИССН 0003-2999. ПМИД 5100236. дои:10.1213/00000539-197101000-00001. 
  • Фаст Фацт анд Цонцепт #085: Епидурал Аналгесиа, Енд оф Лифе/Паллиативе Едуцатион Ресоурце Центер, Медицал Цоллеге оф Wисцонсин
  • Wхите ПФ: усе оф патиент-цонтроллед аналгесиа фор тхе треатмент оф ацуте паин. ЈАМА 1988;259:242-247

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pacijent_kontrolisana_analgezija&oldid=27448191”