Паламида

Паламида
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Астералес
Породица:	Астерацеае
Род:	Цирсиум
Врста:	C. арвенсе
Биномно име
	Цирсиум арвенсе; (L.) Сцоп.

Паламида или њивска паламида (лат. Cirsium arvense) је врста биљке из породице главочика. Првобитно је настањивала просторе Европе и северне Азије, одакле се раширила свуда по свету.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Паламида је вишегодишња биљка висока 30 до 160 центиметара. Има врло јак коренов систем са пупољцима, из којих се развијају надземни изданци. Размножава се вегетативно (изданцима) и генеративно (семеном). На један квадратни метар може се наћи преко 500 коренових пупољака, који могу дати нове биљке. Стабло је усправно и разгранато, почиње расти рано у пролеће. За кратко време може се развити и осеменити. Листови су наизменични, раздељени, имају бодље.

Цветови су скупљени у главичасте цвасти ружичасте боје. Дводома је биљка. Цвета лети и у јесен. Даје до 40000 семенки, (просечно 4 до 5 хиљада) клијавости и преко 6 година. Семенке се распростиру ветром (анемохорно). Клијају са врло мале дубине, у јесен. Свеже семе добро клија.

Значај[уреди | уреди извор]

Паламида је врло чест, жилав и штетан коров. Расте на ораницама, у виноградима, воћњацима и на ливадама, а такође и на непољопривредним теренима. Јак је компетитор. Може се јавити масовно, кад гуши усеве. Расте на дубоким, хумидним и плодним земљиштима. Нитрофилна је биљка.

Младе биљке стока једе, док су старе грубе и бодљикаве, па изазивају механичке повреде, нарочито на устима стоке. Ова биљка је домаћин за неке гљивичне болести, инсекте и нематоде.