Коров

Коров је биљка која самоникло расте тамо где је човек не жели, односно у агроекосистемима. Ове врсте биљака се још називају и сегеталним (лат. seges - усев, њива).

Животне форме[уреди | уреди извор]

Корови су претежно зељасте биљке, у чијем распрострањењу и динамичном развоју пресудан утицај има антропогени фактор. То могу бити аутохтоне врсте или са других поднебља, а које је опет човек донео. Њихов успешан развој на обрадивим површинама се објашњава не само тиме што им човек обезбеђује све услове, мада су они намењени културним биљкама, већ и тиме што су у таквим стаништима ослобођене компетиције какву имају у својим природним стаништима. Ове биљке су биоиндикатори земљишта које садржи органски отпад, али су и акумулатори тешких метала и других токсичних једињења која ствара човек.^[1]

Значај корова[уреди | уреди извор]

Коров је непожељан јер гајеним, односно културним биљкама одузима простор, воду, минерале из ђубрива, па и светлост. Ипак, неке коровске биљке могу бити веома декоративне, неретко лековите, па чак и јестиве. Без обзира на то, човек се труди да их одстрани из агроекосистема.^[2]^[3]

Сузбијање корова[уреди | уреди извор]

Углавном се против корова примењују такозване агротехничке мере, али и хемијске. Ове прве подразумевају механичко уклањање корова, чупањем или окопавањем између усева како би се онемогућио раст корова. Хемијске мере се спроводе брже и са мање напора, али њиховим примењивањем постоји ризик од загађивања природе и по људско здравље. Хемијска средства која се користе против корова називају се хербициди.^[2]

Примери корова[уреди | уреди извор]

Маслачак се тешко искорењује јер његово семе разноси и најмањи ветар.
Паламида је главочика чији цветови могу бити различитих боја.
Лисац или водени бибер се тешко искорењује са обрадивог земљишта.
Кукољ који је ушао и у пословицу како би дочарао лоше људе међу добрима, заправо је биљка лепог цвета из породице каранфила.
Мала водњача, паразитска биљка која живи на корену биљке-домаћина, чест је коров на пољима луцерке
Вилина косица, још једна паразитска биљка, паразитира на избојцима многих повртарских врста, а може потпуно уништити луцерку

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Стевановић, Б. & Јанковић, М. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд. ISBN 978-86-83635-04-7.
↑ ^2,0 ^2,1 Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.
^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Стевановић, Б. & Јанковић, М. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд. ISBN 978-86-83635-04-7.

[оксфорд-2] 2,0 ^2,1 Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.

[3] Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.

[1]

[2]

[3]