Пандемија грипа Х1Н1 у САД 1918.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Пандемија грипа Х1Н1 у САД 1918. била је једна од најтежих пандемија изазвана вирусом у новијој историји у Сједињених Америчких Држава али и целокупног човечанства, која је означена највећом тежином 5. Колика је била њена тежина илуструју подаци да је на глобалном нивоу, према проценама оболело око 500 милиона људи или једна трећина светске популације, а да је број умрлих, такође према процени, био најмање 50 милиона широм света. Од тог броја у САД је 675.000 људи умрло, док је 22 милиона становника захватила болест.

Историја[уреди | уреди извор]

Током лета 1918. пандемија грипа, за коју се сада зна да је узрокована сојем Х1Н1, проширила се целом Европом и Азијом. Само у Шпанији било је погођено 80% становништва, по чему су је неки назвали „пандемијом шпанског грипа“.

Како се епидемија јавила у последњој године Првог светског рата са америчким трупама које су се са фронта вратиле у Сједињене Америчке Државе након борби у Европи, болест се убрзо појавила у Бостону и Филаделфији, пре него што се проширила широм Северне Америке.

Све је почело 19. септембра 1918. када је грип стигао у морнаричку базу у Филаделфији у којој је за неколико дана 600 морнара захватила болест. Девет дана касније, на даље ширење грипа утицао је митинг у славу ветерана Првог светског рата, који је окупио 200.000 учесника на улицама Филаделфије. До 1. октобра регистровано је 635 нових случајева, а након овог митинга Филаделфија је убрзо постала град с највећим бројем смртних случајева од грипа у САД-у.

Комбинација бројних фактора узроковала је да Филаделфија посебно тешко погоди епидемију грипа. Град је с краја 1918. године већ имао око 1,7 милиона становника, а било је у граду и додатних 300.000 ратних ветерана. Многи људи, посебно сиромашни радници и досељеници из најниже класе и Афроамериканци, живели су и радили у пренасељеним, нехигијенским условима. Лекари и друго особље у јавном здравству нису схватили узрок ни лек за ову болест, нити су имали потребна медицинска сазнања како би се правилно борили с њом.

Надаљама, не само да није озбиљно схваћена епидемија грипа, већ су службеници јавног здравства подцјењивали њену озбиљност и прециењивали сопствене способност да епидемију могу да ставе под контролу.

На ток епидемије утицала је и чињеница да је велики број лекара и медицинских сестара био ангжована у ратним операцијама широм Европе, тако да је мањак медицинског особља озбиљно оптерети сваку болницу широм САД. Како би се супротставили овој пошасти помоћ здравственом систему САД пружали су бројни студенти, професори и лакше оболели од ове болести, који су се добровољно пријавили за рад у болницама како би помогли у борби против епидемије.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Ову пандемију је изазвао вирус Х1Н1 с генима птичјег порекла. Иако не постоји универзални консензус о томе одакле вирус потиче, он се проширио свиетом током 1918. и 1919. године. У Сједињеним Америчким Државама грип је први пут идентифициран међу војним особљем у пролеће 1918. године. Иако је вирус Х1Н1 из 1918. године синтетизован и оцењен, својства која су га учинила тако патогеним нису добро схваћена.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет/Морталитет

На глобалном нивоу, процјењује се да је овим вирусом заражено око 500 милиона људи или једна трећина светске популације, а да је број умрлих, према ппроцени, био најмање 50 милиона широм света. Само у Сједињеним Америчким Државама оболело је 675.000 људу.

Смртност је била висока код људи млађих од 5 година, 20-40 година и 65 и више година. Велика смртност код здравих људи, укључујући и оне у старосној групи од 20 до 40 година, што је била јединствена карактеристика ове пандемије.

Ова пандемија убила је преко 50 милиона људи широм света између 1918. и 1922. године и заразила отприлике једну трећину светске популације.

У САД-у је умрло око 675.000 људи, док је 22 милиона захватила болест. Пенсилванија, је била једна од држава која је најтеже погођена, јер сед суочила се са преко 60.000 смртних слућајева. Филаделфија је изгубила око 12.000 људи и имала је око 47.000 пријављених случајева у само четири недеље. У само првих шест месеци у Филаделпхији је било око 16.000 смртних случајева и пола милиона случајева грипа.

Највеће савремене пандемије грипа.[1][2][3]
Назив Датум Светска популација Подтип Стопа репродукције.[4] Број заражених Смрти широм света Стопа смртности Тежина пандемије
Пандемија грипа 1889–1890.[5] 1889–90 1,53 милијарде Ликелy Х3Н8 ор Х2Н2 2.10 (ИQР, 1.9–2.4)[5] 20–60%[5] (300–900 миллион) 1 милиона 0.10–0.28%[5] 2
Пандемија грипа 1918.[6] 1918–20 1,80 милијарде Х1Н1 1.80 (ИQР, 1.47–2.27) 33% (500 миллион)[7] 20[8][9]–100[10][11] миллион 2–3%[8] 5
Азијски грип 1957–58 2,90 милијарде Х2Н2 1.65 (ИQР, 1.53–1.70) 8–33% (0.25 – 1 биллион) 1–4 миллион[8] <0.2%[8] 2
Хонг Конг грип 1968–69 3,53 милијарде Х3Н2 1.80 (ИQР, 1.56–1.85) 7–28% (0.25 – 1 биллион) 1–4 миллион[8] <0.2%[8] 2
Руски грип 1977–78 4.28 биллион Х1Н1 Непознато Непознато Непознато Непознато Непознато
Пандемија грипа 2009.[12][13] 2009–10 6,85 милијарде Х1Н1/09 1.46 (ИQР, 1.30–1.70) 11-21% (0.7–1.4 биллион)[14] 151,700–575,400[15] 0.03%[16] 1
Типичан сезонски грип Сваке године 7,75 милијарде А/Х3Н2, А/Х1Н1, Б, ... 1.28 (ИQР, 1.19–1.37) 5–15% (340 миллион – 1 биллион)[17]
3–11% ор 5–20%[18][19] (240 миллион–1.6 биллион) 		290,000–650,000/yеар[20] <0.1%[21] 1
2019–20 сезонски грип[22][23][24] 2019–20 7,75 милијарде А(Х1Н1)пдм09, Б/Вицториа, А(Х3Н2) Непознато 11% (800 милиона; УСА, 34-49 милиона) 0,45-1,2 милиона (УСА: 20–52,000) онгоинг 1

Сузбијање пандемије[уреди | уреди извор]

Без вакцине за заштиту од инфекције грипа и без антибиотика (који 1918. још нису постојали) за лечење секундарних бактеријских инфекција које се могу повезати с инфекцијом грипом, све се сводило широм света на мере ограничене на нефармацеутске интервенције:

  • социјалну изолацију,
  • карантин,
  • пооштравање мера личене хигијене,
  • употребе дезинфекцијских средстава,
  • ограничења јавних скупова, која су се примјењивали неравномерно.

Један од најбољих примера у борби против пандемије је Универзитет у Пенсилванији, који иако није тако страшно био погођен као у осталим дијеловима Филаделфије, значајно смањио утјецај епидемије грипа. Предузете су мере забране јавног окупљања широм града, а отказани су и многи универзитетски догађаји. Бројни студенти, професори и лакше оболели од те болести, добровољно су се пријавили у болницама како би помогли у борби против епидемије. Захваљујући многим корацима које су службеници Универзитета предузели како би се суочили са епидемијом, помогли су ублажавању њеног утицаја на само на универзитетски кампус, већ и на добар део Пенсилваније.

Може ли се вирус сличан вирусу Х1Н1 из 1918. године поновно појавити и изазвати пандемију?[уреди | уреди извор]

Немогуће је са сигурношћу предвидети појаву будуће пандемије, укључујући вирус сличан оном из 1918. години. Пандемије настају када се појави вирус грипа на који постоји мало, или уопште, не постојећег имунитет у људској популацији. Међутим, сматра се да би пандемија слична оној из 1918. године чак иако би се поново јавила, била мање озбиљна због појаве вакцина за спречавање грипе, постојећих антивирусних лекова за лечење грипе одобрених од ФДА и постојећег глобалног система надзора над грипа који одржава Светска здравствена организација.[25]

Напомене[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хиллеман МР (август 2002). „Реалитиес анд енигмас оф хуман вирал инфлуенза: патхогенесис, епидемиологy анд цонтрол”. Ваццине. 20 (25–26): 3068—87. ПМИД 12163258. дои:10.1016/С0264-410X(02)00254-2. 
  2. ^ Поттер ЦW (октобар 2006). „А Хисторy оф Инфлуенза”. Ј Аппл Мицробиол. 91 (4): 572—79. ПМИД 11576290. дои:10.1046/ј.1365-2672.2001.01492.x. 
  3. ^ „Тен тхингс yоу неед то кноw абоут пандемиц инфлуенза”. Wорлд Хеалтх Организатион. 14. 10. 2005. Архивирано из оригинала 23. 9. 2009. г. Приступљено 26. 9. 2009. 
  4. ^ Биггерстафф, Маттхеw; Цауцхемез, Симон; Реед, Царрие; Гамбхир, Маној; Финелли, Лyн (4. 9. 2014). „Естиматес оф тхе репродуцтион нумбер фор сеасонал, пандемиц, анд зоонотиц инфлуенза: а сyстематиц ревиеw оф тхе литературе”. БМЦ Инфецтиоус Дисеасес. 14 (1): 480. ИССН 1471-2334. ПМЦ 4169819 Слободан приступ. ПМИД 25186370. дои:10.1186/1471-2334-14-480. 
  5. ^ а б в г Валлерон АЈ, Цори А, Валтат С, Меуриссе С, Царрат Ф, Боëлле ПY (мај 2010). „Трансмиссибилитy анд геограпхиц спреад оф тхе 1889 инфлуенза пандемиц”. Проц. Натл. Ацад. Сци. УСА. 107 (19): 8778—81. Бибцоде:2010ПНАС..107.8778В. ПМЦ 2889325 Слободан приступ. ПМИД 20421481. дои:10.1073/пнас.1000886107. 
  6. ^ Миллс ЦЕ, Робинс ЈМ, Липситцх M (децембар 2004). „Трансмиссибилитy оф 1918 пандемиц инфлуенза”. Натуре. 432 (7019): 904—06. Бибцоде:2004Натур.432..904М. ПМИД 15602562. дои:10.1038/натуре03063. 
  7. ^ Таубенбергер ЈК, Моренс ДМ (јануар 2006). „1918 Инфлуенза: тхе мотхер оф алл пандемицс”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 12 (1): 15—22. ПМЦ 3291398 Слободан приступ. ПМИД 16494711. дои:10.3201/еид1201.050979. 
  8. ^ а б в г д ђ „Репорт оф тхе Ревиеw Цоммиттее он тхе Фунцтионинг оф тхе Интернатионал Хеалтх Регулатионс (2005) ин релатион то Пандемиц (Х1Н1) 2009” (ПДФ). 5. 5. 2011. стр. 37. Архивирано (ПДФ) из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015. 
  9. ^ „Пандемиц инфлуенза препареднесс анд респонсе : а wхо гуиданце доцумент 2009” (ПДФ). 2009. стр. 13. ИСБН 9789241547680. 
  10. ^ Моренс, Давид M.; Фауци, Антхонy С. (1. 4. 2007). „Тхе 1918 Инфлуенза Пандемиц: Инсигхтс фор тхе 21ст Центурy”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес (на језику: енглески). 195 (7): 1018—1028. ИССН 0022-1899. дои:10.1086/511989. 
  11. ^ Јохнсон, Ниалл П. А. С.; Муеллер, Јуерген (2002). „Упдатинг тхе аццоунтс: глобал морталитy оф тхе 1918-1920 "Спанисх" инфлуенза пандемиц”. Буллетин оф тхе Хисторy оф Медицине. 76 (1): 105—115. ИССН 0007-5140. ПМИД 11875246. дои:10.1353/бхм.2002.0022. 
  12. ^ Доналдсон Љ, Руттер ПД, Еллис БМ, et al. (децембар 2009). „Морталитy фром пандемиц А/Х1Н1 2009 инфлуенза ин Енгланд: публиц хеалтх сурвеилланце студy”. БМЈ. 339: б5213. ПМЦ 2791802 Слободан приступ. ПМИД 20007665. дои:10.1136/бмј.б5213. 
  13. ^ „Фирст Глобал Естиматес оф 2009 Х1Н1 Пандемиц Морталитy Релеасед бy ЦДЦ-Лед Цоллаборатион”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (ЦДЦ). 25. 6. 2012. Приступљено 7. 7. 2012. 
  14. ^ Келлy, Хеатх; Пецк, Хеиди А.; Лаурие, Карен L.; Wу, Пенг; Нисхиура, Хиросхи; Цоwлинг, Бењамин Ј. (5. 8. 2011). „Тхе Аге-Специфиц Цумулативе Инциденце оф Инфецтион wитх Пандемиц Инфлуенза Х1Н1 2009 Wас Симилар ин Вариоус Цоунтриес Приор то Ваццинатион”. ПЛОС ОНЕ (на језику: енглески). 6 (8): е21828. ИССН 1932-6203. ПМЦ 3151238 Слободан приступ. ПМИД 21850217. дои:10.1371/јоурнал.поне.0021828. 
  15. ^ Даwоод ФС, Иулиано АД, Реед C, et al. (септембар 2012). „Естиматед глобал морталитy ассоциатед wитх тхе фирст 12 монтхс оф 2009 пандемиц инфлуенза А Х1Н1 вирус цирцулатион: а моделлинг студy”. Тхе Ланцет. Инфецтиоус Дисеасес. 12 (9): 687—95. ПМИД 22738893. дои:10.1016/С1473-3099(12)70121-4. 
  16. ^ Триггле, Ницк (10. 12. 2009). „Сwине флу лесс летхал тхан феаред”. ББЦ Неwс. ББЦ Неwс Онлине. Архивирано из оригинала 13. 12. 2009. г. Приступљено 10. 12. 2009. 
  17. ^ „WХО Еуропе – Инфлуенза”. Wорлд Хеалтх Организатион (WХО). јун 2009. Архивирано из оригинала 17. 6. 2009. г. Приступљено 12. 6. 2009. 
  18. ^ ЦДЦ (28. 10. 2019). „Кеy Фацтс Абоут Инфлуенза (Флу)”. www.цдц.гов (на језику: енглески). цитинг Токарс, Олсен& Реед (2018). Приступљено 10. 3. 2020. 
  19. ^ Токарс, Јероме I.; Олсен, Соња Ј.; Реед, Царрие (2. 5. 2018). „Сеасонал Инциденце оф Сyмптоматиц Инфлуенза ин тхе Унитед Статес”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес (на језику: енглески). 66 (10): 1511—1518. ИССН 1058-4838. ПМЦ 5934309 Слободан приступ. ПМИД 29206909. дои:10.1093/цид/циx1060. 
  20. ^ „Инфлуенза: Фацт схеет”. Wорлд Хеалтх Организатион (WХО). 6. 11. 2018. Архивирано из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2020. 
  21. ^ „Х1Н1 фаталитy ратес цомпарабле то сеасонал флу”. Тхе Малаyсиан Инсидер. Wасхингтон, D.C., УСА. Реутерс. 17. 9. 2009. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. Приступљено 26. 9. 2009. 
  22. ^ ЦДЦ (6. 3. 2020). „Прелиминарy Ин-Сеасон 2019-2020 Флу Бурден Естиматес”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 10. 3. 2020. 
  23. ^ ЦДЦ (28. 2. 2020). „Wееклy У.С. Инфлуенза Сурвеилланце Репорт (ФлуВиеw)”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 03. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  24. ^ Онгоинг епидемиц . Нумберс басед он УСА'с епидемиц со фар. Сее ЦДЦ 2019-20 инфлуенза'с соурце.
  25. ^ „Рецонструцтион оф тхе 1918 Инфлуенза Пандемиц Вирус”. www.цдц.гов. ЦДЦ-ИНФО, 17. 12. 2019. Приступљено 20. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pandemija_gripa_H1N1_u_SAD_1918.&oldid=27448550”