Пређи на садржај

Pandemija gripa H1N1 u SAD 1918.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Pandemija gripa H1N1 u SAD 1918. bila je jedna od najtežih pandemija izazvana virusom u novijoj istoriji u Sjedinjenih Američkih Država ali i celokupnog čovečanstva, koja je označena najvećom težinom 5. Kolika je bila njena težina ilustruju podaci da je na globalnom nivou, prema procenama obolelo oko 500 miliona ljudi ili jedna trećina svetske populacije, a da je broj umrlih, takođe prema proceni, bio najmanje 50 miliona širom sveta. Od tog broja u SAD je 675.000 ljudi umrlo, dok je 22 miliona stanovnika zahvatila bolest.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Tokom leta 1918. pandemija gripa, za koju se sada zna da je uzrokovana sojem H1N1, proširila se celom Evropom i Azijom. Samo u Španiji bilo je pogođeno 80% stanovništva, po čemu su je neki nazvali „pandemijom španskog gripa“.

Kako se epidemija javila u poslednjoj godine Prvog svetskog rata sa američkim trupama koje su se sa fronta vratile u Sjedinjene Američke Države nakon borbi u Evropi, bolest se ubrzo pojavila u Bostonu i Filadelfiji, pre nego što se proširila širom Severne Amerike.

Sve je počelo 19. septembra 1918. kada je grip stigao u mornaričku bazu u Filadelfiji u kojoj je za nekoliko dana 600 mornara zahvatila bolest. Devet dana kasnije, na dalje širenje gripa uticao je miting u slavu veterana Prvog svetskog rata, koji je okupio 200.000 učesnika na ulicama Filadelfije. Do 1. oktobra registrovano je 635 novih slučajeva, a nakon ovog mitinga Filadelfija je ubrzo postala grad s najvećim brojem smrtnih slučajeva od gripa u SAD-u.

Kombinacija brojnih faktora uzrokovala je da Filadelfija posebno teško pogodi epidemiju gripa. Grad je s kraja 1918. godine već imao oko 1,7 miliona stanovnika, a bilo je u gradu i dodatnih 300.000 ratnih veterana. Mnogi ljudi, posebno siromašni radnici i doseljenici iz najniže klase i Afroamerikanci, živeli su i radili u prenaseljenim, nehigijenskim uslovima. Lekari i drugo osoblje u javnom zdravstvu nisu shvatili uzrok ni lek za ovu bolest, niti su imali potrebna medicinska saznanja kako bi se pravilno borili s njom.

Nadaljama, ne samo da nije ozbiljno shvaćena epidemija gripa, već su službenici javnog zdravstva podcjenjivali njenu ozbiljnost i precienjivali sopstvene sposobnost da epidemiju mogu da stave pod kontrolu.

Na tok epidemije uticala je i činjenica da je veliki broj lekara i medicinskih sestara bio angžovana u ratnim operacijama širom Evrope, tako da je manjak medicinskog osoblja ozbiljno optereti svaku bolnicu širom SAD. Kako bi se suprotstavili ovoj pošasti pomoć zdravstvenom sistemu SAD pružali su brojni studenti, profesori i lakše oboleli od ove bolesti, koji su se dobrovoljno prijavili za rad u bolnicama kako bi pomogli u borbi protiv epidemije.

Etiologija

[уреди | уреди извор]

Ovu pandemiju je izazvao virus H1N1 s genima ptičjeg porekla. Iako ne postoji univerzalni konsenzus o tome odakle virus potiče, on se proširio svietom tokom 1918. i 1919. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama grip je prvi put identificiran među vojnim osobljem u proleće 1918. godine. Iako je virus H1N1 iz 1918. godine sintetizovan i ocenjen, svojstva koja su ga učinila tako patogenim nisu dobro shvaćena.

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]
Morbiditet/Mortalitet

Na globalnom nivou, procjenjuje se da je ovim virusom zaraženo oko 500 miliona ljudi ili jedna trećina svetske populacije, a da je broj umrlih, prema pproceni, bio najmanje 50 miliona širom sveta. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama obolelo je 675.000 ljudu.

Smrtnost je bila visoka kod ljudi mlađih od 5 godina, 20-40 godina i 65 i više godina. Velika smrtnost kod zdravih ljudi, uključujući i one u starosnoj grupi od 20 do 40 godina, što je bila jedinstvena karakteristika ove pandemije.

Ova pandemija ubila je preko 50 miliona ljudi širom sveta između 1918. i 1922. godine i zarazila otprilike jednu trećinu svetske populacije.

U SAD-u je umrlo oko 675.000 ljudi, dok je 22 miliona zahvatila bolest. Pensilvanija, je bila jedna od država koja je najteže pogođena, jer sed suočila se sa preko 60.000 smrtnih slućajeva. Filadelfija je izgubila oko 12.000 ljudi i imala je oko 47.000 prijavljenih slučajeva u samo četiri nedelje. U samo prvih šest meseci u Filadelphiji je bilo oko 16.000 smrtnih slučajeva i pola miliona slučajeva gripa.

Najveće savremene pandemije gripa.[1][2][3]
Naziv Datum Svetska populacija Podtip Stopa reprodukcije.[4] Broj zaraženih Smrti širom sveta Stopa smrtnosti Težina pandemije
Pandemija gripa 1889–1890.[5] 1889–90 1,53 milijarde Likely H3N8 or H2N2 2.10 (IQR, 1.9–2.4)[5] 20–60%[5] (300–900 million) 1 miliona 0.10–0.28%[5] 2
Pandemija gripa 1918.[6] 1918–20 1,80 milijarde H1N1 1.80 (IQR, 1.47–2.27) 33% (500 million)[7] 20[8][9]–100[10][11] million 2–3%[8] 5
Azijski grip 1957–58 2,90 milijarde H2N2 1.65 (IQR, 1.53–1.70) 8–33% (0.25 – 1 billion) 1–4 million[8] <0.2%[8] 2
Hong Kong grip 1968–69 3,53 milijarde H3N2 1.80 (IQR, 1.56–1.85) 7–28% (0.25 – 1 billion) 1–4 million[8] <0.2%[8] 2
Ruski grip 1977–78 4.28 billion H1N1 Непознато Непознато Непознато Непознато Непознато
Pandemija gripa 2009.[12][13] 2009–10 6,85 milijarde H1N1/09 1.46 (IQR, 1.30–1.70) 11-21% (0.7–1.4 billion)[14] 151,700–575,400[15] 0.03%[16] 1
Tipičan sezonski grip Svake godine 7,75 milijarde A/H3N2, A/H1N1, B, ... 1.28 (IQR, 1.19–1.37) 5–15% (340 million – 1 billion)[17]
3–11% or 5–20%[18][19] (240 million–1.6 billion) 		290,000–650,000/year[20] <0.1%[21] 1
2019–20 sezonski grip[22][23][24] 2019–20 7,75 milijarde A(H1N1)pdm09, B/Victoria, A(H3N2) Непознато 11% (800 miliona; USA, 34-49 miliona) 0,45-1,2 miliona (USA: 20–52,000) ongoing 1

Suzbijanje pandemije

[уреди | уреди извор]

Bez vakcine za zaštitu od infekcije gripa i bez antibiotika (koji 1918. još nisu postojali) za lečenje sekundarnih bakterijskih infekcija koje se mogu povezati s infekcijom gripom, sve se svodilo širom sveta na mere ograničene na nefarmaceutske intervencije:

  • socijalnu izolaciju,
  • karantin,
  • pooštravanje mera ličene higijene,
  • upotrebe dezinfekcijskih sredstava,
  • ograničenja javnih skupova, koja su se primjenjivali neravnomerno.

Jedan od najboljih primera u borbi protiv pandemije je Univerzitet u Pensilvaniji, koji iako nije tako strašno bio pogođen kao u ostalim dijelovima Filadelfije, značajno smanjio utjecaj epidemije gripa. Preduzete su mere zabrane javnog okupljanja širom grada, a otkazani su i mnogi univerzitetski događaji. Brojni studenti, profesori i lakše oboleli od te bolesti, dobrovoljno su se prijavili u bolnicama kako bi pomogli u borbi protiv epidemije. Zahvaljujući mnogim koracima koje su službenici Univerziteta preduzeli kako bi se suočili sa epidemijom, pomogli su ublažavanju njenog uticaja na samo na univerzitetski kampus, već i na dobar deo Pensilvanije.

Može li se virus sličan virusu H1N1 iz 1918. godine ponovno pojaviti i izazvati pandemiju?

[уреди | уреди извор]

Nemoguće je sa sigurnošću predvideti pojavu buduće pandemije, uključujući virus sličan onom iz 1918. godini. Pandemije nastaju kada se pojavi virus gripa na koji postoji malo, ili uopšte, ne postojećeg imunitet u ljudskoj populaciji. Međutim, smatra se da bi pandemija slična onoj iz 1918. godine čak iako bi se ponovo javila, bila manje ozbiljna zbog pojave vakcina za sprečavanje gripe, postojećih antivirusnih lekova za lečenje gripe odobrenih od FDA i postojećeg globalnog sistema nadzora nad gripa koji održava Svetska zdravstvena organizacija.[25]

Napomene

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hilleman MR (avgust 2002). „Realities and enigmas of human viral influenza: pathogenesis, epidemiology and control”. Vaccine. 20 (25–26): 3068—87. PMID 12163258. doi:10.1016/S0264-410X(02)00254-2. 
  2. ^ Potter CW (oktobar 2006). „A History of Influenza”. J Appl Microbiol. 91 (4): 572—79. PMID 11576290. doi:10.1046/j.1365-2672.2001.01492.x. 
  3. ^ „Ten things you need to know about pandemic influenza”. World Health Organization. 14. 10. 2005. Архивирано из оригинала 23. 9. 2009. г. Приступљено 26. 9. 2009. 
  4. ^ Biggerstaff, Matthew; Cauchemez, Simon; Reed, Carrie; Gambhir, Manoj; Finelli, Lyn (4. 9. 2014). „Estimates of the reproduction number for seasonal, pandemic, and zoonotic influenza: a systematic review of the literature”. BMC Infectious Diseases. 14 (1): 480. ISSN 1471-2334. PMC 4169819 Слободан приступ. PMID 25186370. doi:10.1186/1471-2334-14-480. 
  5. ^ а б в г Valleron AJ, Cori A, Valtat S, Meurisse S, Carrat F, Boëlle PY (maj 2010). „Transmissibility and geographic spread of the 1889 influenza pandemic”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (19): 8778—81. Bibcode:2010PNAS..107.8778V. PMC 2889325 Слободан приступ. PMID 20421481. doi:10.1073/pnas.1000886107. 
  6. ^ Mills CE, Robins JM, Lipsitch M (decembar 2004). „Transmissibility of 1918 pandemic influenza”. Nature. 432 (7019): 904—06. Bibcode:2004Natur.432..904M. PMID 15602562. doi:10.1038/nature03063. 
  7. ^ Taubenberger JK, Morens DM (januar 2006). „1918 Influenza: the mother of all pandemics”. Emerging Infectious Diseases. 12 (1): 15—22. PMC 3291398 Слободан приступ. PMID 16494711. doi:10.3201/eid1201.050979. 
  8. ^ а б в г д ђ „Report of the Review Committee on the Functioning of the International Health Regulations (2005) in relation to Pandemic (H1N1) 2009” (PDF). 5. 5. 2011. стр. 37. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015. 
  9. ^ „Pandemic influenza preparedness and response : a who guidance document 2009” (PDF). 2009. стр. 13. ISBN 9789241547680. 
  10. ^ Morens, David M.; Fauci, Anthony S. (1. 4. 2007). „The 1918 Influenza Pandemic: Insights for the 21st Century”. The Journal of Infectious Diseases (на језику: енглески). 195 (7): 1018—1028. ISSN 0022-1899. doi:10.1086/511989. 
  11. ^ Johnson, Niall P. A. S.; Mueller, Juergen (2002). „Updating the accounts: global mortality of the 1918-1920 "Spanish" influenza pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 76 (1): 105—115. ISSN 0007-5140. PMID 11875246. doi:10.1353/bhm.2002.0022. 
  12. ^ Donaldson LJ, Rutter PD, Ellis BM, et al. (decembar 2009). „Mortality from pandemic A/H1N1 2009 influenza in England: public health surveillance study”. BMJ. 339: b5213. PMC 2791802 Слободан приступ. PMID 20007665. doi:10.1136/bmj.b5213. 
  13. ^ „First Global Estimates of 2009 H1N1 Pandemic Mortality Released by CDC-Led Collaboration”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 25. 6. 2012. Приступљено 7. 7. 2012. 
  14. ^ Kelly, Heath; Peck, Heidi A.; Laurie, Karen L.; Wu, Peng; Nishiura, Hiroshi; Cowling, Benjamin J. (5. 8. 2011). „The Age-Specific Cumulative Incidence of Infection with Pandemic Influenza H1N1 2009 Was Similar in Various Countries Prior to Vaccination”. PLOS ONE (на језику: енглески). 6 (8): e21828. ISSN 1932-6203. PMC 3151238 Слободан приступ. PMID 21850217. doi:10.1371/journal.pone.0021828. 
  15. ^ Dawood FS, Iuliano AD, Reed C, et al. (septembar 2012). „Estimated global mortality associated with the first 12 months of 2009 pandemic influenza A H1N1 virus circulation: a modelling study”. The Lancet. Infectious Diseases. 12 (9): 687—95. PMID 22738893. doi:10.1016/S1473-3099(12)70121-4. 
  16. ^ Triggle, Nick (10. 12. 2009). „Swine flu less lethal than feared”. BBC News. BBC News Online. Архивирано из оригинала 13. 12. 2009. г. Приступљено 10. 12. 2009. 
  17. ^ „WHO Europe – Influenza”. World Health Organization (WHO). jun 2009. Архивирано из оригинала 17. 6. 2009. г. Приступљено 12. 6. 2009. 
  18. ^ CDC (28. 10. 2019). „Key Facts About Influenza (Flu)”. www.cdc.gov (на језику: енглески). citing Tokars, Olsen& Reed (2018). Приступљено 10. 3. 2020. 
  19. ^ Tokars, Jerome I.; Olsen, Sonja J.; Reed, Carrie (2. 5. 2018). „Seasonal Incidence of Symptomatic Influenza in the United States”. Clinical Infectious Diseases (на језику: енглески). 66 (10): 1511—1518. ISSN 1058-4838. PMC 5934309 Слободан приступ. PMID 29206909. doi:10.1093/cid/cix1060. 
  20. ^ „Influenza: Fact sheet”. World Health Organization (WHO). 6. 11. 2018. Архивирано из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2020. 
  21. ^ „H1N1 fatality rates comparable to seasonal flu”. The Malaysian Insider. Washington, D.C., USA. Reuters. 17. 9. 2009. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. Приступљено 26. 9. 2009. 
  22. ^ CDC (6. 3. 2020). „Preliminary In-Season 2019-2020 Flu Burden Estimates”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 10. 3. 2020. 
  23. ^ CDC (28. 2. 2020). „Weekly U.S. Influenza Surveillance Report (FluView)”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 03. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  24. ^ Ongoing epidemic . Numbers based on USA's epidemic so far. See CDC 2019-20 influenza's source.
  25. ^ „Reconstruction of the 1918 Influenza Pandemic Virus”. www.cdc.gov. CDC-INFO, 17. 12. 2019. Приступљено 20. 3. 2020. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pandemija_gripa_H1N1_u_SAD_1918.&oldid=27448550”