Пређи на садржај

Паркинсонова деменција

С Википедије, слободне енциклопедије

Паркинсонова деменција (ПДД) је деменција која је повезана са Паркинсоновом болешћу (ПД).[1] Заједно са деменцијом са Левијевим телима (ДЛБ), то је једна од деменција Левијевих тела коју карактеришу абнормалне наслаге Левијевих тела у мозгу.[2][3][4][5]

Паркинсонова болест почиње као поремећај кретања, али у већини случајева напредује и укључује деменцију и промене расположења и понашања.[6] Знаци, симптоми и когнитивни профил ПДД су слични онима код ДЛБ;[2] ДЛБ и ПДД су клинички слични након појаве деменције код Паркинсонове болести.[5] Паркинсонова болест је фактор ризика за ПДД; убрзава опадање когниције што доводи до ПДД.[2] До 78% људи са ПД има деменцију.[2] Делузије код ПДД су мање уобичајене него код ДЛБ,[2] а особе са ПД су обично мање захваћене својим визуелним халуцинацијама од оних са ДЛБ.[7] Постоји већа инциденца тремора у мировању код ПД него код ДЛБ, а знаци паркинсонизма код ПДД су мање симетрични него код ДЛБ.[8]

Деменција од Паркинсонове болести може се дефинитивно дијагностиковати тек након смрти аутопсијом мозга.[6] Четврти консензусни извештај за 2017. утврдио је дијагностичке критеријуме за ПДД и ДЛБ. Дијагностички критеријуми су исти за оба стања, осим што се ПДД разликује од ДЛБ по временском оквиру у коме се симптоми деменције појављују у односу на паркинсонске симптоме. ДЛБ се дијагнозира када когнитивни симптоми почну пре или истовремено са паркинсонизмом. Деменција Паркинсонове болести је дијагноза када је Паркинсонова болест добро утврђена пре него што се деменција појави; односно почетак деменције је више од годину дана након појаве паркинсонских симптома.[9]

Когнитивна бихејвиорална терапија може помоћи пацијентима са Паркинсоновом болешћу са паркинсонским болом, несаницом, депресијом, анксиозношћу и импулсним поремећајима, ако су те интервенције правилно прилагођене моторним, когнитивним и извршним дисфункцијама које се виде код Паркинсонове болести, укључујући Паркинсонову деменцију.[10]

Друштво и култура[уреди | уреди извор]

Општа свест о ЛБД-у знатно заостаје за оном о Паркинсоновој и Алцхајмеровој болести, иако је ЛБД друга најчешћа деменција, после Алцхајмерове.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wеил РС, Ласхлеy ТЛ, Брас Ј, Сцхраг АЕ, Сцхотт ЈМ (2017). „Цуррент цонцептс анд цонтроверсиес ин тхе патхогенесис оф Паркинсон'с дисеасе дементиа анд Дементиа wитх Леwy Бодиес”. Ф1000Рес (Ревиеw). 6: 1604. ПМЦ 5580419 Слободан приступ. ПМИД 28928962. дои:10.12688/ф1000ресеарцх.11725.1 Слободан приступ. 
  2. ^ а б в г д Гомпертс СН (април 2016). „Леwy Бодy Дементиас: Дементиа Wитх Леwy Бодиес анд Паркинсон Дисеасе Дементиа”. Цонтинуум (Миннеап Минн) (Ревиеw). 22 (2 Дементиа): 435—63. ПМЦ 5390937 Слободан приступ. ПМИД 27042903. дои:10.1212/ЦОН.0000000000000309. 
  3. ^ Пеззоли С, Цагнин А, Бандманн О, Веннери А (јул 2017). „Струцтурал анд Фунцтионал Неуроимагинг оф Висуал Халлуцинатионс ин Леwy Бодy Дисеасе: А Сyстематиц Литературе Ревиеw”. Браин Сци (Ревиеw). 7 (12): 84. ПМЦ 5532597 Слободан приступ. ПМИД 28714891. дои:10.3390/браинсци7070084 Слободан приступ. 
  4. ^ Галаско D (мај 2017). „Леwy Бодy Дисордерс”. Неурол Цлин (Ревиеw). 35 (2): 325—338. ПМЦ 5912679 Слободан приступ. ПМИД 28410662. дои:10.1016/ј.нцл.2017.01.004. 
  5. ^ а б Wалкер З, Поссин КЛ, Боеве БФ, Аарсланд D (октобар 2015). „Леwy бодy дементиас”. Ланцет (Ревиеw). 386 (10004): 1683—97. ПМЦ 5792067 Слободан приступ. ПМИД 26595642. дои:10.1016/С0140-6736(15)00462-6. 
  6. ^ а б „Леwy бодy дементиа: Хопе тхроугх ресеарцх”. Натионал Институте оф Неурологицал Дисордерс анд Строке. УС Натионал Институтес оф Хеалтх. 8. 12. 2017. Приступљено 6. 4. 2018. 
  7. ^ Бургхаус L, Еггерс C, Тиммерманн L, Финк ГР, Диедерицх Њ (фебруар 2012). „Халлуцинатионс ин неуродегенеративе дисеасес”. ЦНС Неуросци Тхер (Ревиеw). 18 (2): 149—59. ПМЦ 6493408 Слободан приступ. ПМИД 21592320. дои:10.1111/ј.1755-5949.2011.00247.x. 
  8. ^ Ст Лоуис ЕК, Боеве АР, Боеве БФ (мај 2017). „РЕМ слееп бехавиор дисордер ин Паркинсон'с дисеасе анд отхер сyнуцлеинопатхиес”. Мов. Дисорд. (Ревиеw). 32 (5): 645—58. ПМИД 28513079. С2ЦИД 46881921. дои:10.1002/мдс.27018. 
  9. ^ МцКеитх ИГ, Боеве БФ, Дицксон ДW, et al. (јул 2017). „Диагносис анд манагемент оф дементиа wитх Леwy бодиес: Фоуртх цонсенсус репорт оф тхе ДЛБ Цонсортиум”. Неурологy (Ревиеw). 89 (1): 88—100. ПМЦ 5496518 Слободан приступ. ПМИД 28592453. дои:10.1212/WНЛ.0000000000004058. 
  10. ^ Зечевић I (март 2020). „Цлиницал Працтице Гуиделинес Басед он Евиденце фор Цогнитиве-Бехавиорал Тхерапy ин Паркинсон'с Дисеасе Цоморбидитиес: А Литературе Ревиеw”. Цлин Псyцхол Псyцхотхер (Ревиеw). 27 (4): 504—514. ПМИД 32196842. С2ЦИД 214601157. дои:10.1002/цпп.2448. 
  11. ^ Таyлор А, Yардлеy C (2014). „Адвоцацy, едуцатион, анд тхе роле оф нот-фор-профит организатионс ин Леwy бодy дементиас”. Алзхеимерс Рес Тхер (Ревиеw). 6 (5): 59. ПМЦ 4468791 Слободан приступ. ПМИД 26082807. дои:10.1186/с13195-014-0059-0 Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Parkinsonova_demencija&oldid=27448700”