Несаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Инсомнија
Chronic insomnia? ask your doctor (6798221560).jpg
Ако несаница пређе у хроничну инсомнију она захтева помоћ лекара
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност неурологија, психологија, психотерапија
ICD-10 F51.0, G47.0
ICD-9-CM 307.42, 307.41, 327.0, 780.51, 780.52
DiseasesDB 26877
eMedicine med/2698
Patient UK Несаница
MeSH D007319

Несаница је поремећај сна и један од симптома који претходи болести спавања. Особе које хронично пате од несанице, могу да оболе од бoлeсти изазване несаницом која носи назив инсомнија. Такве особе често не могу поново да заспу или не могу да заспу уопште. Најчешће се жале да не могу да склопе капке дуже од пар минута или се непрестано преврћу у кревету и учестало буде.

Несаница доводи до поремећаја дневног циклуса, тако да инсоманици замене дан и ноћ (уколико су уопште способни да заспу). Ако је несаница прешла у инсомнију она доводи до теже психичке и физичке исцрпљености и драстично смањује концентрацију и радну способност. Уколико се инсомнија настави више ноћи узастопно, може да постане хронична и доведе до трајног губитка сна, што може имати тешке здравствене и социјалне последице.

Неки људи који мисле да су инсоманици у ствари само имају мању потребу за сном. Нормална последица старења је „лакши“ и краћи сан.

Дефиниција несанице и инсомније[уреди]

Несаница се као термин користи у разним контекстима како би се означио симптом или специфичан поремећај. У Националном водичу за дијагностику и лечење несаница се дефинише

У oвoм вoдичу, тeрмин „инсoмниja” користи се да означи бoлeст изазвану несаницом (a нe симптoм).[2]

Етиологија[уреди]

Несаница може бити последица стреса, нежељеног ефекта лека, емотивне растројености, неког психичког или физичког обољења, алергије или лоше навике спавања. Инсомнија је један од главних симптома несанице код особа које пате од биполарног поремећаја, и може бити симптом хиперактивности тироидне жлезде, депресије, и разних других физичких непријатности са стимулативним ефектима.

Ретки генетички поремећај могу да изазове прион-базирани, стални и на крају смртни облик инсомније која се зове „фатална фамилијална инсомнија“.[3]

Епидемиологија и симптоматологија[уреди]

Несаница као болест или инсoмниja jaвљa се кoд људи свих узрaстa и рaсa, кao и кoд свих културa и у свим зeмљамa.[4][5] Прeвaлeнцa инсoмниja вaрирa у зaвиснoсти oд дeфинициje инсoмниje.

Симптoми инсoмниje сe jaвљajу кoд 33% до 50% oдрaслe пoпулaциje; симптoми инсoмниje сa пoслeдицaмa (нпр. инсoмнијa кao oпшти пoрeмeћaj) jaвљaју се кoд 10% до 15% пoпулaциje; спeцифични oблици инсoмниje jaвљajу се кoд 5% до 10% особа које пате од несанице.

Кoнзистeнтaн ризик зa инсoмниje oбухвaтa стaриjи узрaст, жeнски пoл, кoмoрбидитeт (соматски, психиjaтриjски, додaтни пoрeмeћaj спaвaњa и злoупoтрeбa супстaнци), смeнски рaд и вeрoвaтнo нeзaпoслeнoст и низaк сoциo-eкoнoмски стaтус.

Бoлeсници сa кoмoрбидитeтoм соматске или психиjaтриjскe бoлeсти су пoд пoсeбнo пoвeћaним ризикoм; кoд психиjaтриjских поремећаја и пoрeмећaja сa бoлoм инсoмниja сe јавља у 50% до 75% случajeвa.[6] [7] Ризик oднoсa измeђу инсoмниje и психиjaтриjскoг пoрeмeћaja je двосмеран; нeкoликo студиja тaкoђe је пoкaзaло пoвeћaн ризик oд психиjaтриjскoг oбoљeњa мeђу испитaницимa кojи су рaниje имaли инсoмниjу.[8]

Toк инсoмниje je нajчeшћe хрoничaн. Досадашње студиjе су пoкaзaлe пeрзистeнциjу кoд 50% до 85% испитaникa тoкoм прaћeњa oд jeднe до нeкoликo гoдинa.[9]

Дијагностички критеријуми за несаницу.[10][уреди]

Критераијум Знаци и симптоми
А
Тешкоће са иницијацијом спавања, отежаним одржавањем спавања или са преурањеним буђењем, или спавање које хронично не доноси опоравак или је слабог квалитета
Б
Наведене тешкоће са спавањем догађају се упркос адекватној прилици или условима за спавање
В
Постоји најмање један од следећих облика дневног поремећаја који се односи на тешкоће са ноћним спавањем:
  1. замор или исцрпљеност
  2. поремећај пажње, концентрације или памћења
  3. неуспех на друштвеном или пословном плану или лош успех у школи
  4. поремећај расположења или иритабилност
  5. дневна поспаност
  6. смањење мотивације, енергије или иницијативе
  7. склоност грешкама/акцидентима на послу или током вожње
  8. тензија, главобоље или гастроинтестинални симптоми настали због неспавања
  9. забринутост и страхови у вези са спавањем

Лечење[уреди]

Неки инсоманици узимају таблете за спавање у покушају да се наспавају, други користе биљне третмане који могу да садрже одољен, камилицу, лаванду, хмељ и/или христов венац.

Неки од традиционалних начина отклањања инсомније су пијење топлог млека пре спавања, топле купке у вечерњим сатима, енергично вежбање у трајању од пола сата током поподнева, конзумирање великих оброка за ручак и лаких оброка за вечеру најмање три сата пред спавање, избегавање интелектуалних активности у вечерњим сатима, рано устајање и рано одлажење у кревет.

Лечење инсомније у оквиру традиционалне кинеске медицине се може састојати од акупунктуре, анализе дијете и начина живота, хербалних третмана као и других метода, са циљем „ребалансирања телесне енергије“ са циљем да реше проблем на постепен начин.

Иако могу изгледати лаички, многи од ових третмана су довољни да се прекине циклус инсомније без потребе за седативима и таблетама за спавање. Топло млеко садржи висок ниво триптофана, који је природан седатив. Уље од лаванде, као и друга основна уља, се могу користити за постизање стања одморености и опуштености.

Најчешће преписивана група седатива са хипнотичким дејствима против инсомније су бензодиазепами. У ову групу спадају лекови као што су диазепам, лоразепам, нитразепам и мидазолам.

Отклањање честих узрока[уреди]

  • Особе које пате од инсомније би требало да избегавају кофеин у било ком облику. Кофеин је чест узрочник инсомније, укључујући инсомнију примећену код радника ноћних смена. Кофеин се налази у кафи, чају, какау, ораху (ово обухвата сва пића); такође је нађен у енергетским напицима као што су ред бул и гуарана, затим у чоколади и различитим слаткишима. Уместо напитака које садрже кофеин, пити хербалне чајеве или обичну воду.
  • Простор где се спава би требало да буде угодан за спавање. Док су неке особе осетљиве на светлост, неке су осетљиве на буку. Спаваћа соба би требало да буде мрачна и тиха током ноћи.
  • Имати добре навике у спаваћој соби. Не користити спаваћу собу за друге активности осим спавања. Коришћење спаваће собе за читање, писање, гледање телевизије и осталих активности ће допринети ниском нивоу асоцирања спаваће собе са спавањем. Такође, одржавати регуларан распоред одлазака на спавање и буђења. Избегавати спавање током дана.
  • Престанак дисања у сну може бити узрок инсомније. Док одлазак лекару може помоћи при дијагнози и елиминисању поремећаја, дефинитивно решење мора доћи након проучавања у лабораторији за спавање.
  • Понекад је несаница симптом емотивних проблема са којима особа избегава суочавање. Незадовољство начином живота или избегавање суочавања са проблемима такође могу довести до несанице. Како тело има дијетске потребе, тако има и друштвене потребе. Понекад виши степен друштвене активности може да помогне.
  • Пацијенти који болују од клиничке депресије, могу патити и од инсомније. Лекар може допринети побољшању овог стања преписивањем или променом лекова.
  • У будизму особама које пате од инсомније и ноћних мора препоручује се медитација на бази нежности и љубави, тј. „мета“. Навика да се испољавају осећања љубави и доброте према другима може имати умирујући и ублажавајући ефекат на тело и душу. У „мета сута“, забележено је да је Буда рекао да је добар сан један од једанеаст корисних резултата овакве врсте медитације.
  • Алергије, као што су млечне алергије, могу допринети поремећају сна. Неки од симптома могу бити веома благи, као нпр. благо затворени синуси. Нутрициониста може да препоручи добре и корисне савете за начин исхране.
  • Ако је будилник навијен за буђење на одређени сат, обавезно избегавати гледање у сат током ноћи и ако је потребно прекрити га. На тај начин се спречава рачунање у глави колико је сна изгубљено и колико мало сна ће бити постигнуто пре него што будилник зазвони. Прихватањем чињенице да количину сна можемо утврдити само након буђења, а не када покушавамо да заспимо, такође може бити корисно.

Приступ проблему са више аспеката[уреди]

Већина људи која се излечила од инсомније је постигла то експериментисањем и испробавањем различитих ствари. Обично, комбинација дијете и начина живота је најкориснији приступ. Као и са многим другим здравственим проблемима, најефикасније решење проблема у спавању је одлучан приступ.[11]

Извори[уреди]

  1. ^ "Sleep Wake Disorders ." Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5.. 5th ed. Washington, D.C.: American Psychiatric Association, 2013. -. Print.
  2. ^ Thomas Roth, Insomnia: Definition, Prevalence, Etiology, and Consequences, „Journal of Clinical Sleep Medicine : JCSM : official publication of the American Academy of Sleep Medicine”, 3 (5 Suppl), 2007,
  3. ^ National Institutes of Health. National Institutes of Health State of the Science Conference statement on Manifestations and Management of Chronic Insomnia in Adults, June 13-15, 2005. Sleep 2005;28:1049-57.
  4. ^ Johnson E. Epidemiology of insomnia: from adolescence to old age. Sleep Med Clin 2006;1:305-17.
  5. ^ Кryger M. The burden of chronic insomnia on society: awaкening insomnia management. Presented at: 20th AnniversaryMeeting of APSS, 2006, Salt Laкe City, UT
  6. ^ Taylor D, Mallory LJ, Lichstein КL, et al. Comorbidity of chronic insomnia with medical problems. Sleep, 2007;30:213-8.
  7. ^ Benca R, Ancoli-Israel S, Moldofsкy H. Special considerations in insomnia diagnosis and management: depressed,elderly, and chronic pain populations. J Clin Psychiatry 2004;65:S26-S35
  8. ^ Ohayon M. Epidemiology of insomnia: what we кnow and what we still need to learn. Sleep Med Rev 2002;6:97-111
  9. ^ Perlis M, Smith MT, Pigeon WR. Etiology and pathophysiology of insomnia. In: Кryger MH, Roth T, Dement. WC, eds. Principles and practice of sleep medicine, 4th ed. Philadelphia: Elsevier Saunders, 2005:714-25.
  10. ^ American Academy of Sleep Medicine. International classification of sleep disorders, 2nd ed.: diagnostic and coding manual. Westchester, IL: American Academy of Sleep Medicine, 2005.
  11. ^ Lichstein КL, Wilson NM, Johnson CT. Psychological treatment of secondary insomnia. Psychol Aging 2000;15:232-40.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).