Павле Предраговић
 |
| Павле Предраговић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. март 1884. |
| Место рођења | Србобран, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1928. (43/44 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина СХС |
Павле Предраговић (Србобран, 10. март 1884 — 1928) био је српски сликар. Скоро је непознат данашњој ликовној јавности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Његови родитељи Милан Предраговић, родом из Бечеја и мајка Неранџа, рођена Страхињић, имали су деветоро деце од којих су шесторо доживели зреле године: Павле, Даринка, Јулијана, Персида, Босиљка и Милица. У Србобрану где је Милан Предраговић једно време радио као банкарски чиновник, рођени су само Павле и Даринка. Када је Павле имао нешто више од годину дана, породица се преселила у Београд. У Београду је Павле са родитељима првобитно становао на Дорћолу, у улици Страхињића Бана, а затим дуго у близини Савинца у Невесињској улици.
Основну школу и четири разреда гимназије Павле Предраговић је завршио у Београду, а затим се уписао у Уметничко-занатску школу код Бете и Ристе Вукановић. У Уметничко-занатској школи, по сећању Павлове сестре Јулијане, Павлу је предавао и Марко Мурат. Предраговић је непуне две године похађао наставу у Уметничко-занатској школи.
Први светски рат мења планове и жеље Павла Предраговића. Тридесетогодишњи сликар, као и многи његови вршњаци и колеге, одлази у рат. У борби код Ваљева, Павле је тешко рањен и заробљен на бојном пољу. До краја рата као ратни заробљеник провео је у Ашаху, логору у Аустрији. После рата Предраговић се вратио у Београд.
Од 1919. године Предраговић интензивно слика. Нешто касније Павле се огледа и као вајар радећи на декоративној пластици. Са Драганом Арамбашићем и Шикопаријом изводи скулптуре за зграду на углу Немањине и Милоша Великог улице, бившем Министарству шума и руда. Предраговић се бавио и музиком.
Укупно је евидентирано око осамдесет Предраговићевих слика и цртежа, а од тог броја више од половине су слике рађене у техници уља, док су остале акварели и цртежи кредом и оловком. Његова сликарска заоставштина налази се углавном код породице и београдских колекционара, а само шест слика је у музејима и то четири у Народном музеју у Београду и две у Народном музеју у Смедеревској Паланци. Прикупљене слике нашле су се пред јавношћу први пут 1975. године на изложби приређеној у галерији "Душан Влајић" у Скадарлији. Тада изложене слике, као и многе друге виђене у приватним поседима, наметнуле су потребу да се о личности и делу Павла Предраговића сазна нешто више, да се аутор и дело отму од заборава. Павле Предраговић је истрошеног здравља умро у Београду 1928. године.
