Бета Вукановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бета Вукановић

Бета Вукановић
Бета Вукановић

Информације
Датум рођења (1872-04-18) 18. април 1872.
Место рођења Бамберг (Немачко царство)
Датум смрти 31. октобар 1972.(1972-10-31)(100 год.)
Место смрти Београд (СФРЈ)
Дела

Бета Вукановић (Бамберг, 18. април 1872Београд, 31. октобар 1972) је била српска сликарка која је припадала импресионизму. Каснија дела су била реалистичка али је увек задржала импресионистичку палету.

Живот и школовање[уреди]

Родила се 18. априла 1872. године у Бамбергу у Немачкој као Бабет Бахмајер. После завршетка основне школе и више женске школе уписала се 1890. године на приватну сликарску школу Карл Мара и Антон Ажбеа у Минхену. Ту се упознала са Ристом Вукановићем са којим је као његова супруга отпутовала у Београд за кога су јој пријатељи причали да је мали град у којем не постоји интересовање за уметност. 1899. године брачни пар Вукановић добио је дозволу Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача Цирил Кутљика после његове смрти. Пошто су променили две адресе, Вукановићи су школу уселили у своју кућу у Капетан-Мишиној 13 (кућа још постоји). Бета Вукановић је пленериста и тај је правац прихватила још у Минхену. Она је наше уметнике научила да раде у пленеру. Када је импресионизам почео да слаби она је нагласила цртеж, учврстела облик и задржала боје импресионизма. Сликала је портрете, пејзаже и мртве природе и сматрамо је зачетником уметничке карикатуре у Југославији. Она је излагала на свим југословенским изложбама Ладе а поред тога у Риму, Минхену и Паризу.

Главни радови[уреди]

  • Портрет Ристе Вукановића (Музеј у Софији)
  • Портрет Вука Караџића (Вукова сала у Библиотеци града Београда)[1]
  • Задушнице (зграда Скупштине Београда)
  • На мојој тераси (зграда Београдске општине)
  • Летњи дан (Народни Музеј у Београду)
  • Крсна слава (Загреб- слика је нестала у Другом светском рату и постоје само копије)
  • Брање шљива (зграда Министарства финансија)
  • Колекција карикатура (била је у поседу њеног пријатеља краља Петра Карађорђевића али то никада није доказано)

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  • Народна енциклопедија Станоје Стефановић, Загреб 1925.- 1929.
  • ((en))en: Beta Vukanović из енглеске Википедије
  • Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд,1959.,
  • Протић, Миодраг Б. (1970) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. pp. 42 страна. 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Портрет Вука Караџића”. Централна библиотека града Београда: "Вукова сала" -. Приступљено 15. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди]