Пређи на садржај

Платинум фулминат

С Википедије, слободне енциклопедије
Платинум фулминат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • InChI=1S/2CNO.Pt/c2*1-2-3;/q2*-1;+2
    Кључ: FOJXSPFJHZRDKF-UHFFFAOYSA-N
  • [C-]#[N+][O-].[Pt+2].[C-]#[N+][O-]
Својства
Пт(ЦНО)2
Агрегатно стање Смеђи прах
Експлозивност
Осетљивост на шок Ниско
Осетљивост на трење Високо
Опасности
Главне опасности експлозивно
400[1] °Ц (752 °Ф; 673 К)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
НеН верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Платинум фулминат је примарни експлозив који је фулминатна со платине коју је открио Едмунд Дави. [2][3][4][5]

Платинум фулминат је моћно и експлозивно хемијско једињење које се често користи у војној индустрији због својих експлозивних особина. Ово једињење се најчешће користи као иницијатор за детонацију у војним и индустријским експлозивима, као и у другим апликацијама које захтевају снажну експлозивну реакцију. Међутим, важно је истаћи да је платинум фулминат веома опасна супстанца и захтева екстремне мере опреза у руковању.

Хемијски састав платинум фулмината је сложен и укључује платински атом као централни атом, окружен угљеником, азотом и кисеоником. Ова структура чини платинум фулминат веома осетљивим на спољне факторе као што су ударци, трење или топлота, што може изазвати наглу и неконтролисану експлозију. Због ове карактеристике, платинум фулминат се користи са великом пажњом и само искусни стручњаци се баве руковањем овом супстанцом.

Поред своје примене у војној индустрији, платинум фулминат је такође истраживан у академским круговима као хемијско једињење од посебног интереса због својих јединствених особина. Његова структура и реактивност пружају увид у хемијске процесе и особине платине као елемената, што има широк спектар примена у хемији и технологији.

У пракси, платинум фулминат се често користи као основни састојак у иницијаторима за детонацију експлозива, где се користи за брзо и ефикасно иницирање ланчане реакције експлозије. Осим тога, платинум фулминат може бити и тема истраживања у областима као што су нанотехнологија и материјали са посебним особинама, где платинин атом игра важну улогу.

Хемијска структура и својства

[уреди | уреди извор]

Платинасти фулминат се формира реакцијом платине са фулминском киселином. Међутим, због изузетне нестабилности фулминске киселине, ово једињење се производи индиректним методама. Фулминати су генерално врло нестабилни и експлозивни, а платинасти фулминат није изузетак. Његова екстрактна структура и особине нису детаљно истражене због ових ризика.

Фулминат платине има хемијску формулу Пт(ЦНО)
2
. Састоји се од централног јона платине(II) окруженог са два линеарна цијанатна лиганда. Молекул има тетрагоналну геометрију.

Фулминат платине је жута или бела кристална супстанца која је нерастворљива у води. Има густину од 4,76 г/цм³ и тачку топљења од 210 °Ц (410 °Ф; 483 К).

Лабараторијска испитивања и припрема

[уреди | уреди извор]

Платинум фулминат се, због своје експлозивне природе, користи са великим опрезом у лабораторијским истраживањима. Његова примена је релативно ограничена, али постоји неколико подручја где се може користити.

  1. Детонатори: Платинум фулминат се користи као основни састојак у детонаторима. Детонатори се користе за иницирање експлозија у контролисаним условима, као што су у рударству или у индустрији за експлозивно разбијање стена или отварање рудних налазишта. Међутим, због експлозивности платинум фулмината, ова примена захтева посебне мере сигурности и стручност приликом руковања.
  2. Хемикалије за тестирање експлозива: Платинум фулминат се користи као стандардна референтна супстанца за тестирање и поређење експлозивних својстава других материјала. У лабораторијским истраживањима која се баве хемијом експлозива, платинум фулминат се може користити као контролна супстанца за одређивање снаге експлозије или за развој нових експлозивних материјала.
  3. Истраживање детонација: Платинум фулминат се користи у лабораторијским истраживањима детонација како би се проучиле брзине реакција, механизми детонације и карактеристике експлозивних материјала. Ова истраживања могу бити од интереса у области војне технологије, сигурности и развоја нових материјала.

Фулминат платине се обично припрема реакцијом раствора хексахлороплатинатне(IV) киселине са етанолом у присуству натријум хидроксида.

Реакција се одвија на следећи начин:

Х
2
ПтЦл
6
+ 6 C
2
Х
5
ОХ + 4 НаОХ → Пт(ЦНО)
2
+ 6 НаЦл + 6 Х
2
О

Подручја испитивања

[уреди | уреди извор]

Платинум фулминат се, због своје експлозивне природе, генерално користи само у ограниченим подручјима истраживања. Међутим, постоје нека специфична подручја где се може користити као део истраживачких активности. Неки од тих подручја укључују:

  1. Експериментална хемија: Платинум фулминат се може користити у експерименталној хемији као део синтезе или реакција које захтевају експлозивну реактивност. Ово се може применити у контексту развоја нових једињења или проучавања реакционих механизама под екстремним условима.
  2. Форензика и криминалистика: Платинум фулминат може се користити у форензичким истраживањима као референтна супстанца за анализу и идентификацију експлозивних остатака на местима злочина. Он може послужити као стандард за упоређивање и верификацију резултата анализа узорака.
  3. Енергетска истраживања: Платинум фулминат се понекад користи у истраживањима енергетике, посебно у проучавању експлозивних материјала и њихових карактеристика. То може укључивати проучавање енергетских вредности, брзина детонације и других параметара релевантних за енергетску ефикасност и сигурност.

Алтернатива Платинум фулмината

[уреди | уреди извор]

Ове алтернативе се користе како би се смањио ризик од експлозија и олакшало руковање у лабораторијским условима. Неки од заменских материјала укључују:

  1. Други фулминати: Уместо платинум фулмината, могу се користити други фулминати као алтернатива. На пример, сребрни фулминат (АгЦНО) је један од најчешће коришћених заменских материјала. Иако је сребрни фулминат такође експлозиван, сматра се да је нешто мање осетљив на стимулансе у односу на платинум фулминат.
  2. Безазотни експлозиви: Безазотни експлозиви су супстанце које не садрже азот у својој хемијској структури и имају мању осетљивост на ударе и трење. Примери безазотних експлозива укључују триазидо бензен (ТАТБ), хексоген (РДX) и октоген (ХМX). Ови материјали се често користе као сигурније алтернативе у истраживањима експлозивних материјала.
  3. Симулације и моделирање: Уместо коришћења експлозивних материјала директно у лабораторији, симулације и моделирање се могу користити за проучавање експлозивних својстава. Напредни рачунарски програми и симулације омогућавају истраживачима да виртуелно проучавају експлозије и анализирају параметре без стварног руковања експлозивним материјалима.

Коришћење алтернатива за платинум фулминат зависи од специфичних истраживачких потреба и услова. Важно је да истраживачи придржавају сигурносних смерница и прописа приликом руковања било којом експлозивном супстанцом или заменским материјалом.

Синтеза и Реактивност

[уреди | уреди извор]

Због опасности које са собом носи руковање фулминатима, детаљи о синтези платинастог фулмината су ограничени и обавијени додатним мерама опреза. Синтеза обухвата реакције платине са једињењима која ослобађају фулминску киселину или њене деривате под контролисаним условима.

Експлозивна својства

[уреди | уреди извор]

Фулминат платине је изузетно моћан експлозив са брзином детонације од око 4.200 м/с. Има релативну снагу од око 1,5 у односу на тротил. Осетљив је на удар, топлоту и трење, што га чини веома опасним за руковање.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Због своје високе цене и нестабилности, употреба платинастог фулмината је веома ограничена у поређењу са другим фулминатима попут сребрног и живиног фулмината. Потенцијалне примене би могле укључивати веома специфичне типове детонатора или као катализаторе у одређеним хемијским реакцијама. Ове компоненте се користе за активирање главних експлозива у муницији, попут динамита и ТНТ-а, али практична употреба је ограничена.

Безбедност и Руковање

[уреди | уреди извор]

Као и код других фулмината, платинасти фулминат је изузетно осетљив на удар, трење, топлоту и електричне искре. Строге мере опреза су неопходне приликом руковања, складиштења и транспорта овог једињења. Потребна је специјализована опрема и обука за безбедно руковање оваквим материјалима.

Безбедност и правилно руковање експлозивним материјалима, укључујући платинум фулминат или његове алтернативе, од изузетне су важности како би се минимизирао ризик од несрећа и повреда. Ево неколико кључних смерница за безбедно руковање:

  1. Обука и стручност: Пре почетка руковања експлозивним материјалима, особље мора бити адекватно обучено у вези са безбедношћу, правилном манипулацијом и поступцима у случају ванредних ситуација. Разумевање својстава материјала, сигурносних протокола и поступака заштите од експлозија је кључно.
  2. Сигурносна опрема: Особље треба носити одговарајућу сигурносну опрему, укључујући заштитне наочаре, заштитне рукавице, заштитну одећу и, где је потребно, заштитне маске или респираторе. Ова опрема помаже у смањењу ризика од повреда и изложености експлозивним материјалима.
  3. Рад у контролисаним условима: Све активности које укључују експлозивне материјале треба да се изводе у контролисаним условима, као што су посебне лабораторије или просторије са одговарајућим сигурносним мерама. Ограничавање приступа неовлашћеним особама и успостављање заштитних баријера су такође важни.
  4. Правилно складиштење: Експлозивни материјали требају бити правилно складиштени у посебним контејнерима или орманима који су отпорни на ударце и пожаре. Складиштење треба бити одвојено од других хемикалија или материјала који могу изазвати реакције. Такође, треба се придржавати прописа о складиштењу и транспорту експлозивних материјала.
  5. Поступање с отпадом: Правилно одлагање отпада који садржи експлозивне материјале је од велике важности. Треба се придржавати прописа и смерница за одлагање хемијског отпада како би се избегле штете по околину и ризик по здравље људи.

Фулминат платине је веома нестабилна и опасна супстанца. Може експлодирати чак и од најмањег удара или трења. Због тога се мора руковати са највећим опрезом.

Историја и Откриће

[уреди | уреди извор]

Историја и откриће платинастог фулмината није добро документована као код других, чешће коришћених фулмината. Генерално, интересовање за фулминате порасло је у 19. веку са открићем њихових експлозивних својстава. Развој и истраживање фулмината било је усмерено на проналажење стабилнијих и сигурнијих иницијатора за експлозиве. Ипак нека документа показују да је фулминат платине први пут синтетизовао Едвард Чарлс Хауард 1800. године. У почетку се користио као запаљива супстанца у оружју са кременим окидачем. Међутим, његова осетљивост и нестабилност су га учинили неприкладним за ову намену.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Фулминат платине је био први познати иницијални експлозив.

Користио се у раним фотографијама као извор светлости за стварање бљеска.

Због своје осетљивости, фулминат платине се обично производио у малим количинама и одмах се користио.

Закључак

[уреди | уреди извор]

Иако платинасти фулминат може деловати као маргинално једињење у односу на остале чланове своје групе, његова синтеза, особине и потенцијалне примене представљају интересантно подручје за истраживање у хемији експлозива. Због своје нестабилности и високе цене, практична употреба је ограничена, али проучавање овог једињења може пружити увид у разумевање експлозивних материјала и развој нових технологија у овој области.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тхомсон, Тхомас (1817). „Анналс оф Пхилосопхy, Ор, Магазине оф Цхемистрy, Минералогy, Мецханицс ... - Гоогле Боокс”. Приступљено 15. 12. 2014. 
  2. ^ А сyстем оф цхемистрy. Абрахам Смалл, Но. 112, Цхеснут Стреет. 1818. стр. 35. Приступљено 15. 12. 2014 — преко Интернет Арцхиве. „платинум фулминате. 
  3. ^ Лецтурес он Еxплосивес. Ј. Wилеy & сонс. 1897. стр. 364. Приступљено 15. 12. 2014 — преко Интернет Арцхиве. „платинум фулминате. 
  4. ^ Давy, Едмунд (1817). „Он а Неw Фулминатинг Платинум”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Тхе Роyал Социетy. 107: 136—157. ЈСТОР 107576. 
  5. ^ Тхомсон, Тхомас (1818). „А сyстем оф цхемистрy”. Приступљено 15. 12. 2014.