Покрет "Науку младима" Босне и Херцеговине
Покрет „Науку младима“ – Савез младих истраживача Босне и Херцеговине, формално је, све до 1992, када је престао са радом, а након рата није обновљен. Дјеловао у оквиру „Народне технике Босне и Херцеговине“, асоцијације иноватора која је основана 1946. Међутим, носилац цјелокупне организације, дјелатности, руковођења и смјештаја администрације Покрета, био је Природно-математички факултет. Међу првим организаторима и предсједницима били су професори Природно-математичког факултета у Сарајеву.[1]
Активности Покрета су организиране у мрежи локалних клубова младих истраживача, а затим на годишњим смотрама на бх. и савезном нивоу бивше Југославије. Смотре су имале и такмичарски и едукацијски карактер. Учесници – углавном средњешколци – надметали су се у знањима из свих природних и математичких наука, на слободно одабране теме. Радови су писани у форми матурских/дипломских радова, а затим су их кандидати (на смотрама) бранили пред комисијама које су чинили професори Природно-математичког факултета и факултета биотехничких и биомедицинских наука, те Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Додјељиване су (обично) по три награде (годишње, у виду одговарајућих књига), (на републичком и савезном нивоу).[1]
Одржаване су и редовне, петнаестодневне или мјесечне, љетне школе Покрета, које су обично одржаване у хисторијски познатим градовима и локацијама, као што су Тјентиште, Борачко језеро, Трескавица – Вучја Лука , Језеро (код Јајца) и друга.
Већина најангажиранијих активиста са Природно-математичког факултета добила је највиша признања Покрета и „Народне технике“ (што се може регистрирати интернетским претраживањем).[1]
Историјат и дјелатност[уреди | уреди извор]
Иницијатива за оснивање Покрета у Босни и Херцеговини потекла је са конгреса "Народне технике Југославије", 1963. године и то је већ тада био увод у организованији рад на плану научноистраживачког стваралаштва младих и рада са младим талентима.
У акцију "Науку младима" укључили су се:
- тадашњи ЦКСОЈ-е, затим
- Државни секретаријат за послове народне одбране,
- Југославенски завод за проучавање школских и просвјетних питања,
- Југославенско друштво за ширење научних сазнања "Никола Тесла",
- Савез инжњера и техничара Југославије,
- Савезна привредна комора,
- Савезни савјет за координацију научних дјелатности,
- Савезни секретаријат за привреду,
- Савезни секретаријат за образовање и културу,
- Синдикат радника друштвених дјелатности,
- Синдикат радника индустрије и рударства,
- Удружење универзитетских наставника и других научнх радника Југославије.[2]
Тако је велики број учесника при оснивању Покрета "Науку младима" јасно говорио о ширини и дубини разумијевања овог феномена, што је довело до одлуке о формирању Савезног одбора Покрета "Науку младима" као органа Вијећа "Народне технике Југославије", чији задатак је био да координира укупну активност научноистражвачког стваралаштва младих Југославије, односно да координира активност републичких одбора.
Крајем 1964. године, основан је Покрет "Науку младлма" у СРБИХ, који је окупљао око 2.000 ученика средњих школа, организованих у клубове, кружоке, секције и научне групе широм Републике. Почетне активности имале су, поред истраживачког и такм1чарски карактер, гдје су првобитно учествовали млади физичари, хемичари, биолози, а од 1966. године и астрономи, да би се касније све више ширио круг научних дисциплина и области, а од 1979. годлне уводе се друштвене науке.[2]
Од 1972. године у Покрету су и ученици основних школа, као и мањи број студената. Велики број наставника је преузео улогу ментора, а бројни афирмирани научни и стручни радници обављали су провјеру и овјеру научноистраливачких резултата младих аутора, посебно оних радова који су презентирани на републичким и савезним смотрама. У првим годинама постојања и развоја Покрета, била је адекватнија друштвена валоризација дјелатности Покрета, а посебно друштвена валоризација ангажовања наставника - ментора, као и вредновање њихових трошкова, те научних и стручних радника, да би се то, посебно у посљедњих десетак година, свело скоро на занемарљиво, па све до отпора њиховом ангажирању у Покрету, што је свакако имало одраза и на укупан развој ове организације.
Убијеђени у будуаност развоја науке и научноистраживачких потенцијала у стваралаштву младих, инспирисани заинтересованошћу све већег броја младлх за дјелатност Покрета и, у првом реду, ентузијазму великог броја наставника - ментора и научн1х и стручних радника, и поред свих тешкоћа, Покрет је наставио своју мисију све до 1992.
Добрим дијелом су остварени контакти и одредена сарадња са једним бројем факултета у СРБИХ, већим школским центрима, СИЗ-овима образовања, једним бројем предузећа и колектива ЈНА. Медутим, поред резултата који су постигнути, у органима Покрета постојало је незадовољство статусом ове дјелатности, друштвеном валорлзацљом рада, а посебно остварених резултата.
Са становишта инкорпорирања ове дјелатности у научнотехнолошки развој, остваривана је сарадња са образовним и научним институцијама, надлежним државним органима за ову област, као ни са привредом, при чему је остао неријешен системски начаин финансирања, уз неадекватну финансијску подртку програмским активностима и пројектима.[2]
Организације Покрета "Науку младима" - Савеза младих истраживача полазиште свог дјеловања имале су, у првом реду, у потребама и интересима младих да се баве науком и упознају научно-технолотко-технички развој. Те потребе и интереси уистину су схваћени као потреба и нтерес друштва, нормативно регулисани, друштвено договорени и исказани у Уставу СРБиХ, Закону о науаноистраливчакој дјелатности, законима о основном, средњем и високом образовању, законима о јавним фондовима, дугорочним и средњорочним плановима и програмима развоја друштвено-политичких заједница итд.
Уз поменуте активности Покрет је у свим активносима, поред истраживачког духа, развијао, афирмирао и на друге начине стимулирао и развој морално-одгојних вриједности чланства, уз организовано дјеловање на сузбијању данашњих порока, који су већ 70-тих година прошлог стољећа озбилчјно запријетили ширањем и у нижим добима бх. младежи.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Хаџиселимовић Р., Калабушић С., ур. (2016). Првих 56 година - Монографија ПМФ УНСА. Сарајево: Природно-математички факултет Сарајево. ИСБН 978-9958-592-84-3.
- ^ а б в г Станојевић Б., ур. (1991). „Будућност не чека, већ се планира и ствара”. Информатор Покрета „Науку младима“. Посебно издање (2): 2—10.