Земаљски музеј Босне и Херцеговине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земаљски музеј Босне и Херцеговине
Sarajevo National Museum of Bosnia and Hercegovina.JPG
Земаљски музеј у Сарајеву
Земаљски музеј Босне и Херцеговине на мапи Сарајева
Земаљски музеј Босне и Херцеговине
Локација на мапи Сарајева
Оснивање 1888.
Локација Сарајево
 Босна и Херцеговина
Координате 43°51′18″ СГШ; 18°24′09″ ИГД / 43.855002° СГШ; 18.402580° ИГД / 43.855002; 18.402580
Директор Мирсад Сијарић
Веб-сајт www.zemaljskimuzej.ba

Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву је музејска институција у Босни и Херцеговини, основана 1888. године. Скица данашње зграде музеја и његова изградња у средишњем дијелу града Сарајева су одређени регулационим планом из 1909. године. Архитекта Карло Паржик је урадио пројекат зграде, која се састоји од четири засебна павиљона међусобно повезана терасама, са унутрашњим атријумом у којем је смјештена ботаничка башта. Зграда је рађена у неоренесансном стилу.

Историја[уреди]

Доласком аустроугарске управе на простор Босне и Херцеговине, почела се остваривати мисао, покренута још прије много година. Створили су се услови да Босна и Херцеговина добију први музеј, у коме би се јавно изложиле рукотворине и знаменитости српског народа у Босни и Херцеговини. Крајем 1884. године је конституисан одбор од 15 чланова, који су чинили најугледнији и најинтелигентнији грађани из Сарајева. На Бадњи дан сљедеће, 1885. одбор се преставио барону Апелу, и упознао га са идејом оснивања музеја и плановима конститутивног одбора. Чуварем музеја именован је Никола Арсеновић познати технолог и етнограф јужно-славенски. Циљеви овог друштва су били да својим радом и музејском дјелатношћу спасу од пропадања богати историјску, етнографску, ареолошку грађу у Босни и Херцеговини.[1]

Земаљски музеј у Сарајеву је током свог постојања успио да сакупи дио културног националног наслеђа земље и свих њених народа. Експонати су разврстани по одјељењима (археолошко, етнолошко и одјељење природних наука) у неколико различитих збирки (фолклорна, нумизматичка, природословна, праисторијска, античка и друге), а најзначајнији музејски експонат је позната сарајевска Хагада, традиционална јеврејска књига коју су Сефарди донијели у Сарајево након њиховог прогона из Шпаније.

Музеј је тешко оштећен током последњих ратних сукоба у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. У јесен 2004. је био привремено затворен за јавност због недостатка финансијских средстава.

Ботанички врт[уреди]

Ботанички врт се налази у централном дијелу комплекса Земаљског музеја. Једини је споменик ове врсте у Сарајеву. Основан је 1913. године, а његов оснивач је био ботаничар Карло Мали. Површина ботаничког врта износи 14.270 m2 и у њему се узгаја више од 3000 биљних врста. Овдје се на једном мјесту могу видјети бројне егзотичне врсте дрвећа као што су: јапанска трешња, мамутовац, гинко и сл. Врт посједује и веома вриједан хербаријум.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • „Музеј у Сарајеву”. Босанска вила. 1. 16. децембар 1885. 

Спољашње везе[уреди]