Земаљски музеј Босне и Херцеговине
| Земаљски музеј Босне и Херцеговине | |
|---|---|
 Земаљски музеј у Сарајеву | |
  Локација на мапи Сарајева | |
| Оснивање | 1888. |
| Локација | Сарајево Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 51′ 18″ С; 18° 24′ 09″ И / 43.855002° С; 18.402580° И |
| Директор | Мирсад Сијарић |
| Веб-сајт | www |
Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву је музејска установа у Босни и Херцеговини, основана 1888. године од стране аустроугарских окупационих власти. Скица данашње зграде музеја и његова изградња у средишњем делу града Сарајева су одређени регулационим планом из 1909. године. Архитекта Карло Паржик је урадио пројекат зграде, која се састоји од четири засебна павиљона међусобно повезана терасама, са унутрашњим атријумом у којем је смештена ботаничка башта. Зграда је рађена у неоренесансном стилу.
Историја
[уреди | уреди извор]Аусторугарском окупацијом Босне и Херцеговине, створили су се услови да Босна и Херцеговина добије први музеј, у коме би се јавно изложиле рукотворине и знаменитости српског народа у Босни и Херцеговини. Крајем 1884. године је конституисан одбор од 15 чланова, који су чинили најугледнији грађани Сарајева. На Бадњи дан 1885. године одбор се преставио барону Апелу, и упознао га са идејом оснивања музеја и плановима конститутивног одбора. Чуварем музеја именован је Никола Арсеновић познати технолог и етнограф. Циљеви овог друштва су били да својим радом и музејском делатношћу спасу од пропадања богату историјску, етнографску и археолошку грађу у Босни и Херцеговини.[1]
Музеј је основан у фебруару 1888. године. За првог директора је постављен Коста Херман. Од тог тренутка ова културна установа постаје полазна тачка за сваког истраживача који долази у Босну и Херцеговину и уједно постаје део званичног наратива Бенјамина Калаја, бивајући потпуно уклопљен у идеју о изградњи босанске нације. Уједно је овај музеј био део шире слике успешне модернизације некадашње османске провинције. Зграда музеја припадала је новом центру Сарајева које је убрзано мењало лик и самим тим је била физичко отелотворење новог доба. На много мање опипљивом, али подједнако важном нивоу музеј је објављивао научне радове, организовао конференције и био право пропагандно средство Двојне монархије у обзнањивању њених успеха. [2]
Земаљски музеј у Сарајеву је током свог постојања успео да сакупи део културног националног наслеђа земље и њених народа. Експонати су разврстани по одељењима (археолошко, етнолошко и одељење природних наука) у неколико различитих збирки (фолклорна, нумизматичка, природословна, праисторијска, античка и друге), а најзначајнији музејски експонат је позната сарајевска Хагада, традиционална јеврејска књига коју су Сефарди донели у Сарајево након њиховог прогона из Шпаније.
Музеј је тешко оштећен током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. У јесен 2004. је био привремено затворен за јавност због недостатка финансијских средстава.
Ботанички врт
[уреди | уреди извор]Ботанички врт се налази у централном делу комплекса Земаљског музеја. Једини је споменик ове врсте у Сарајеву. Основан је 1913. године, а његов оснивач је био ботаничар Карло Мали. Површина ботаничког врта износи 14.270 m2 и у њему се узгаја више од 3000 биљних врста. Овде се на једном месту могу видети бројне егзотичне врсте дрвећа као што су: јапанска трешња, мамутовац, гинко и сл. Врт поседује и веома вредан хербаријум.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Босанска вила 1893, стр. 15.
- ^ „Secure Verification” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. Приступљено 2025-12-09.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Музеј у Сарајеву”. Босанска вила. 1. 16. 12. 1885.
