Порцелански зуби

С Википедије, слободне енциклопедије
Металокерамичка круница на гипсаном моделу вилице, спремна за цементирање у устима пацијента

Порцелански/порцулански зуби или керамичке крунице су вештачке надокнаде којима се замењује један или више зуба из различитих разлога. Индикације за постављање керамичких круница су различите, а неке од њих су губитак зуба, каријесом захваћен зуб, измењен облик или положај зуба итд.[1]

Круница треба идеално да надокнади изгубљену зубну супстанцу. То подразумева рубно затварање и природност. Круница може да се постави на виталан и на девитализован зуб, с тим што је девитализован зуб претходно потребно ојачати ливеном надоградњом. Зуб на који се поставља круница треба претходно припремити за постављање крунице. То подразумева такозвано „брушење зуба”, којим се ствара простор за вештачки материјал од ког се круница прави.

Израда[уреди | уреди извор]

Порцелански зуби могу да се раде на металној основи, па су то металокерамичке крунице. Метална основа може бити од обичног метала (челичних легура), испод којих зуб пропада. Керамика се у порцијама наноси на металну основу и системом печења на високим температурама се моделује зуб, који на тај начин добија финални изглед. Због металне основе зуби са оваквим надокнадама често изгледају неприродно и може се уочити да је у питању вештачка надокнада, а основни разлог томе је провидност керамике која имитира природну транспарентност и транслуцентност зуба, па се кроз њу може уочити метална основа. Квалитетнија метална подлога је она од легура племенитих метала које углавном садрже око 80% злата и 10% платине, са примесама осталих метала који дају чврстину оваквој конструкцији. Клинички се показало да је пропадање зуба испод оваквих надокнада знатно мање. Веза између керамике и легура племенитих метала је боља, а и саме надокнаде изгледају лепше и природније.

Израда безметалних керамичких надокнада[уреди | уреди извор]

У данашње време се тежи изради безметалних керамичких надокнада. Разликују се два принципа:

  • Први принцип је CAD-CAM, а препарација зуба у овом случају захтева поштовање одређених правила. Отисак може да се уради на два начина: класичним или камером. Снимљен патрљак за надокнаду представља информацију која се прослеђује до хардвера, који потом обрађује претходно фабрички формирану керамичку гредицу. Керамичке гредице се разликују по боји, дужини и чврстини. Добијена надокнада може да се ради само као основа па да се у лабораторији изради моделовање и глазура, а може да се добије и готова надокнада коју је накнадно потребно само изглазирати.[2]
  • Други принцип је Zircon Zahn који омогућава израду циркуларног безметалног моста у блоку као и појединачних круница и свих варијанти мостова између ове две граничне варијанте.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Б.С. Рицхард L. Мyерсон (1957). „Тхе усе оф порцелаин анд пластиц теетх ин оппосинг цомплете дентурес”. Тхе Јоурнал оф Простхетиц Дентистрy. 7 (5): 625—633. 
  2. ^ Гиордано, Русселл. „Материалс фор цхаирсиде ЦАД/ЦАМ–продуцед ресторатионс”. Ј Ам Дент Ассоц. 137: 14С—21С. [мртва веза]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]