Платина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Платина,  78Pt
Pt,78.jpg
Општа својства
Име, симбол платина, Pt
Платина у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Pd

Pt

Ds
иридијумплатиназлато
Атомски број (Z) 78
Група, периода група 8, периода 6
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 195,078 u
Ел. конфигурација [Xe]4f145d96s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 17, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.041 K (1.768 °‍C)
Тачка кључања 4.098 K (3.825 °‍C)
Густина 21.090 kg/m3
Моларна запремина 9,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије 19,6 kJ/mol
Топлота испаравања 510 kJ/mol
Притисак паре 0,0312 Pa (2.045 K)
Сп. топл. капацитет 130 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 4
Особине оксида средње базни
Електронегативност 2,28 (Полинг)
1,44 (Олред)
Енергије јонизације 1: 870 kJ/mol
2: 1.791 kJ/mol
3: 2.800 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (177) pm
Ковалентни радијус 128 pm
Валсов радијус 175 pm
Остало
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Регуларна зидноцентрирана кристална структура за платина
Брзина звука 2.680 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 71,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 9,66×106 S/m
Мосова тврдоћа 3,5
CAS број 7440-06-4
референцеВикиподаци

Платина (Pt, лат. platinum) јесте хемијски елемент, прелазни метал.[1] Назив потиче од шпанске речи platina што означава сребро.[2]

Има 36 изотопа чије се атомске масе налазе између 172—201. У природи се налазе изотопи са атомским масама 190, 192, 194, 195, 196 i 198, од којих су постојани 194, 195, 196 i 198.

Заступљена је у земљиној кори у количини од 0,001 ppm, облику руда платине и као пратилац руда никла и бакра.

У Америци је био познат још у време пре Колумба. У Европу су га донели Шпанци 1750, који су сматрали да је то само друга врста сребра.

Најважнија једињења платине су: хексахлороплатинска киселина, платинахлорид и комплексна органскометална једињења која настају из њих, која се масовно користе као катализатори у индустрији.

Биолошки значај: Неотровна и не узрокује рак. Нека њена једињења се користе у хемотерапији у борби против одређених врста рака.

У чистом облику је сребрнобели метал, кован и лако се извлачи у жице. Убраја се у племените метале, не реагује са водом, ваздухом, већином киселина и база. Реагује само са царском водом, флуороводоником и другим такозваним суперкиселинама.

Користи се и за израду накита.

Налазиште платине је откривено у околини Трстеника.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Платина на Викимедијиној остави