Платина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Платина,  78Pt
Pt,78.jpg
Општа својства
Име, симбол платина, Pt
Платина у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Европијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Pd

Pt

Ds
иридијумплатиназлато
Атомски број (Z) 78
Група, периода група 8, периода 6
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 195,078 u
Ел. конфигурација [Xe]4f145d96s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 17, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.041 K (1.768 °‍C)
Тачка кључања 4.098 K (3.825 °‍C)
Густина 21.090 kg/m3
Моларна запремина 9,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије 19,6 kJ/mol
Топлота испаравања 510 kJ/mol
Притисак паре 0,0312 Pa (2.045 K)
Сп. топл. капацитет 130 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 4
Особине оксида средње базни
Електронегативност 2,28 (Полинг)
1,44 (Олред)
Енергије јонизације 1: 870 kJ/mol
2: 1.791 kJ/mol
3: 2.800 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (177) pm
Ковалентни радијус 128 pm
Валсов радијус 175 pm
Остало
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Регуларна зидноцентрирана кристална структура за платина
Брзина звука 2.680 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 71,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 9,66×106 S/m
Мосова тврдоћа 3,5
CAS број 7440-06-4
референцеВикиподаци

Платина (Pt, лат. platinum) јесте хемијски елемент, прелазни метал.[1] Назив потиче од шпанске речи platina што означава сребро.[2]

Има 36 изотопа чије се атомске масе налазе између 172—201. У природи се налазе изотопи са атомским масама 190, 192, 194, 195, 196 i 198, од којих су постојани 194, 195, 196 i 198.

Заступљена је у земљиној кори у количини од 0,001 ppm, облику руда платине и као пратилац руда никла и бакра.

У Америци је био познат још у време пре Колумба. У Европу су га донели Шпанци 1750, који су сматрали да је то само друга врста сребра.

Најважнија једињења платине су: хексахлороплатинска киселина, платинахлорид и комплексна органскометална једињења која настају из њих, која се масовно користе као катализатори у индустрији.

Биолошки значај: Неотровна и не узрокује рак. Нека њена једињења се користе у хемотерапији у борби против одређених врста рака.

У чистом облику је сребрнобели метал, кован и лако се извлачи у жице. Убраја се у племените метале, не реагује са водом, ваздухом, већином киселина и база. Реагује само са царском водом, флуороводоником и другим такозваним суперкиселинама.

Користи се и за израду накита.

Налазиште платине је откривено у околини Трстеника.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Платина на Викимедијиној остави