Повратак у будућност III

С Википедије, слободне енциклопедије
Повратак у будућност III део
Back to the Future Part III
Филмски постер на српском језику
Изворни насловБацк то тхе Футуре Парт III
Жанрнаучна фантастика, авантура, комедија
РежијаРоберт Земекис (Robert Zemeckis)
СценариоБоб Гејл (Bob Gale)
Роберт Земекис
ПродуцентНил Кантон (Neil Canton)
Боб Гејл (Bob Gale)
Извршни продуценти:
Стивен Спилберг (Steven Spielberg)
Кетлин Кенеди (Kathleen Kennedy)
Френк Маршал (Frank Marshall)
Главне улогеМајкл Џеј Фокс (Michael J. Fox)
Кристофер Лојд (Christopher Lloyd)
Мери Стинберџен (Mary Steenburgen)
Леа Томпсон (Lea Thompson)
Томас Ф. Вилсон (Thomas F. Wilson)
МузикаАлан Силвестри (Alan Silvestri)
КинематографијаДин Канди (Dean Cundey)
Издавачка кућаAmblin Entertainment
Godina1990.
Trajanje119 minuta
ZemljaСједињене Америчке Државе SAD
Jezikengleski
Budžet40 miliona dolara[1]
Zarada246,1 miliona dolara[1]
Prethodni
Веб-сајтwww.backtothefuture.com/movies/backtothefuture3
IMDb веза

Повратак у будућност III део (енгл. Back to the Future Part III) је амерички научнофантастични вестерн филм из 1990. године, који представља треће и последње остварење филмске трилогије Повратак у будућност. Филм је режирао Роберт Земекис, а главне улоге тумаче Мајкл Џеј Фокс, Кристофер Лојд, Мери Стинберџен, Томас Ф. Вилсон и Леа Томпсон. Радња се наставља директно на крај филма Повратак у будућност II (1989); док је заробљен у 1955. години током својих авантура путовања кроз време, Марти Мекфлај открива да је његовог пријатеља др Емета „Дока” Брауна, заробљеног у 1885. години, убио Бјуфорд „Бесни пас” Танен, Бифов прадеда. Марти путује у 1885. годину да спаси Дока и поново се врати у 1985. годину, али ствари постају сложене када се Док заљуби у Клару Клејтон.[2]

Филм је снимљен у Калифорнији и Аризони, са буџетом од 40 милиона долара, истовремено са филмом Повратак у будућност II. Реализован је у америчким биоскопима 25. маја 1990. године, шест месеци након свог претходника и зарадио је преко 246 милиона долара широм света, што га чини шестим најуспешнијим филмом те године. Добио је похвале од стране критичара, који су га сматрали побољшањем у односу на претходни филм.

Радња[уреди | уреди извор]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Дана 12. новембра 1955. године, неколико тренутака након што је гром ударио у ДеЛореан, Марти Мекфлај је сазнао да је др Емет Браун послат у 1885. годину.[а] Марти и Док из 1955. године добили су Доково писмо из 1885. и на основу његовог упутства пронашли и поправили ДеЛореан како би се Марти вратио у 1985; Доково писмо изражава његове жеље да остане на старом западу. Марти уочава и фотографише надгробни споменик са Доковим именом, датиран шест дана након писма, и сазнаје да је Дока у леђа упуцао Бифов прадеда, Бјуфорд „Бесни пас” Танен, због њихове свађе око 80 долара.

Марти путује у прошлост, 2. септембра 1885. године, како би спасао Дока. Стиже усред коњичке потраге за Индијанцима. Том приликом је ДеЛореанов цевовод за гориво оштећен, па Марти сакрива аутомобил у пећини, где га медвед напада и он се онесвешћује. Проналази га његов чукундеда, ирски досељеник, Шејмус Мекфлај, са својом женом Меги, и он проводи ноћ на њиховој фарми. Следећег јутра, одлази до Хил Валија и налеће на Бјуфорда и његову банду. Бјуфорд покушава да линчује Мартија, али Док га спашава. Док пристаје да напусти 1885. годину након што је видео фотографију, али схвата да без бензина, ДеЛореан не може достићи брзину од 142 км/х потребних за путовање кроз време.

Док предлаже коришћење парне локомотиве за гурање ДеЛореана по шинама до достизања потребне брзине како би се вратили у 1985. годину. Док он и Марти прегледавају пругу, примећују одбегли коњски запрежни вагон. Док спашава путницу, Клару Клејтон, мењајући њену смрт у односу на првобитну временску линију; њих двоје се заљубљују. На градском фестивалу, Бјуфорд покушава да упуца Дока, али Марти га спречава у томе. Бјуфорд потом изазива Мартија на обрачун за два дана, што љути Марти прихвата. Док упозорава Мартија да избегава провокације прозивањем и наговештава да ће због тога Марти у будућности доживети саобраћајну несрећу. Доково име на фотографији се брише, али датум и надгробни споменик остају.

Док долази да се опрости од Кларе, али она га с презиром одбија, не верујући његовој причи да је из будућности. Очајан, он одлази до салона где се пропија. Онесвешћава се након једне чаше вискија. Ујутро долази Бјуфорд и прозива Мартија, који посматра фотографију и види да се на надгробном споменику појављује „Клинт Иствуд” (његов псеудоним из 1885. године), па одбија да се суочи са Бјуфордом. Док се освешћује и покушава да побегне са Мартијем, али Бјуфордова банда присиљава Мартија на двобој. Марти завара Бјуфорда да верује да га је смртоносно устрелио, а затим га удара и он пада у вагон са ђубривом. Бјуфорд је потом ухапшен због раније пљачке.

У возу за Сан Франциско, Клара чује разговор о томе колико је Док сломљеног срца. Клара повлачи кочницу за хитне случајеве и враћа се до Хил Валија. Открива Доков модел временске машине у његовој радионици и схвата да је говорио истину, након чега јаше за њим. Користећи украдену локомотиву, Док и Марти гурају ДеЛореан дуж пруге. Клара се укрцава на локомотиву док се Док пење према ДеЛореану. Угледавши Клару, Док је охрабрује да га досегне, али она пада, обешена о своју хаљину. Марти, у ДеЛореану, додаје свој футуристички хаверборд Доку и он га користи да спаси Клару, одмичући се док локомотива пада са недовршеног железничког моста у провалију; Марти је транспортован у 1985. годину и стиже на сада завршени мост.

Марти, стигавши назад у 1985. годину, бежи из ДеЛореана кога уништава надолазећи воз. Временска линија се вратила у нормалу и Марти затиче Џенифер како спава на свом трему. Марти сада не наседа на провокације и избегава уличну трку са Дагласом Нидлсом, спречавајући тако своју будућу аутомобилску несрећу на коју га је Док упозорио. Џенифер погледа факс поруку коју је донела из 2015. године и види како њен текст у вези са Мартијевим отказом нестаје.

Док Марти и Џенифер истражују олупину ДеЛореана, појављује се парна локомотива опремљена кондензатором флукса, којом управљају Док, Клара и њихова два млада сина Жил и Верн. Док даје Мартију фотографију на којој они стоје поред градског сата, снимљену 1885. године. Џенифер га упита за факс, а Док каже да то значи да будућност још није написана. Док и његова породица опраштају се на локомотиви која полеће, након чега нестаје у непознатом временском оквиру.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Мајкл Џеј Фокс Марти Мекфлај / Шејмус Мекфлај
Кристофер Лојд др Емет „Док” Браун
Мери Стинберџен Клара Клејтон
Томас Ф. Вилсон Бјуфорд „Бесни пас” Танен / Биф Танен
Леа Томпсон Меги Мекфлај / Лорејн Бејнс-Мекфлај
Џејмс Толкан шериф Џејмс Стрикленд
Елизабет Шу Џенифер Паркер
Фли Даглас Нидлс

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Што је приказано на крају филма Повратак у будућност II.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Бацк то тхе Футуре III (1990)”. Боx Оффице Мојо. Архивирано из оригинала 18. 2. 2020. г. Приступљено 31. 12. 2016. 
  2. ^ Плот Суммарy фор Бацк то тхе Футуре Парт III}- на -{ИМДб

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Повратак у будућност III на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Povratak_u_budućnost_III&oldid=27524283”