Превлака (технологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Превлака означава слој материјала који је природним или вештачким путем створен на површини, или је нанесен неким поступком на структурно различити основни материјал у сврху испуњавања одговарајућих технолошких и декоративних својстава.[1] Премаз је облога која се наноси на површину предмета, која се обично назива подлога.[2][3] Сврха је заштитних превлака и премаза да довољно дуго штите конструкцијски материјал на који су нанесене од штетних утицаја околине, то јест од трошења корозијом, абразијом, ерозијом или кавитацијом, од појава замора, пукотина, лома и пузања, од бубрења и излуживања, разарања биолошким чиниоцима, оштећивања светлошћу или топлотним зрачењем и тако даље. Заштитна функција превлака и премаза остварује се првенствено одвајањем материјала подлоге од околине, те оне саме морају бити довољно постојане и трајне у условима кориштења. Стога је најважније техничко својство превлака и премаза њихова трајност, то јест век трајања. За такозвану трајну заштиту у току кориштења тражени век трајања се мења до 10 година. Само за такозвану привремену заштиту, то јест за међуоперацијско, превозно, складишно и сезонско конзервирање, трајност превлаке је од 0,5 до 2 године.

Многим превлакама основна сврха није заштита материјала, већ побољшање естетског изгледа (декоративне превлаке) или промена електричних, топлотних, оптичких и других својстава површине конструкције (функционалне превлаке). Неке се превлаке и премази примењују у сврху поправке похабаних или шкартних делова повећањем димензија до прописаних вредности (репаратурне превлаке). Треба нагласити да је и за те превлаке врло значајна њихова трајност, те према томе и заштитна улога, будући да би без ње сви остали корисни учинци наношења превлака и премаза били кратког века.[4]

Боје и лакови су премази који углавном имају двоструку намену, који штите подлогу и декоративни су, мада су неке уметничке боје само за декорацију, а боје на великим индустријским цевима служе за спречавање корозије и идентификацију нпр. плава за процесну воду, црвена за контролу гашења пожара. Функционални премази се могу применити за промену површинских својстава подлоге, као што су адхезија, квашење, отпорност на корозију или отпорност на хабање.[5] У другим случајевима, нпр. производња полупроводничких уређаја (где је супстрат плоча), премаз додаје потпуно ново својство, као што је магнетни одзив или електрична проводљивост, и чини суштински део готовог производа.[6][7]

Подела превлака[уреди | уреди извор]

Превлаке за заштиту од корозије могу се поделити на металне превлаке, конверзијске превлаке и неметалне превлаке.

Металне превлаке[уреди | уреди извор]

Металне превлаке са становишта заштите од корозије могу бити: племените превлаке (катодне) и жртвоване превлаке (анодне).

Племените превлаке[уреди | уреди извор]

Племените превлаке су превлаке метала чији је електродни потенцијал у постматраним условима позитивнији од електродног потенцијала метала који се заштићује. Овде спадају на пример превлаке од никла, сребра, бакра, олова и хрома на челику.

Жртвоване превлаке[уреди | уреди извор]

Превлаке метала чији је електродни потенцијал у посматраној средини негативнији од електродног потенцијала метала који се заштићује, називају се жртвоване превлаке. То су на пример превлаке цинка, кадмијума, алуминијума на челику.

Конверзијске превлаке[уреди | уреди извор]

Конверзијске превлаке настају на површини метала услед хемијских или електрохемијских реакција. Најчешће су то фосфатне и оксидне превлаке. У раствору који садржи металне фосфате и фосфорну киселину, метал кородира стварајући нерастворне фосфате, као и корозијске продукте који чврсто пријањају уз метал и тако га штите од корозије (на пример брунирање). Оксидне превлаке на металима могу настати контролисаном оксидацијом, урањањем у одговарајуће растворе на пример лужине, те електрохемијски – анодном оксидацијом на пример код алуминијума (на пример елоксирање). Приликом настајања оксидних превлака метал се преводи из активног у пасивно стање. Метали поседују повећану хемијску отпорност све дотле док конверзијске превлаке одржавају метал у пасивном стању, то јест док је мања површина метала у контакту с електролитом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хоwартх, Г А; Маноцк, Х L (јул 1997). „Wатер-борне полyуретхане дисперсионс анд тхеир усе ин фунцтионал цоатингс”. Сурфаце Цоатингс Интернатионал. 80 (7): 324—328. ИССН 1356-0751. С2ЦИД 137433262. дои:10.1007/бф02692680. 
  2. ^ Сабери, А.; Бакхсхесхи-Рад, Х.Р.; Абазари, С.; Исмаил, А.Ф.; Схариф, С.; Рамакрисхна, С.; Дароонпарвар, M.; Берто, Ф. А Цомпрехенсиве Ревиеw он Сурфаце Модифицатионс оф Биодеградабле Магнесиум-Басед Имплант Аллоy: Полyмер Цоатингс Оппортунитиес анд Цхалленгес. Цоатингс 2021, 11, 747. https://doi.org/10.3390/coatings11070747
  3. ^ Царролл, Грегорy Т.; Турро, Ницхолас Ј.; Маммана, Ангела; Коберстеин, Јеффреy Т. (2017). „Пхотоцхемицал Иммобилизатион оф Полyмерс он а Сурфаце: Цонтроллинг Филм Тхицкнесс анд Wеттабилитy”. Пхотоцхемистрy анд Пхотобиологy (на језику: енглески). 93 (5): 1165—1169. ИССН 0031-8655. ПМИД 28295380. С2ЦИД 32105803. дои:10.1111/пхп.12751. 
  4. ^ Маја Клишкић и Ладислав Врсаловић: Вјежбе из технологије површинске заштите, Кемијско-технолошки факултет у Сплиту, 2005.
  5. ^ Хоwартх Г.А "Сyнтхесис оф а легислатион цомплиант цорросион протецтион цоатинг сyстем басед он уретхане, оxазолидине анд wатерборне епоxy тецхнологy" Мастер оф Сциенце Тхесис Април 1997 Империал Цоллеге Лондон
  6. ^ Wу, Куњие; Ли, Хонгwеи; Ли, Лиqианг; Зханг, Суна; Цхен, Xиаосонг; Xу, Зеyанг; Зханг, Xи; Ху, Wенпинг; Цхи, Лифенг; Гао, Xике; Менг, Yанцхенг (2016-06-28). „Цонтроллед Гроwтх оф Ултратхин Филм оф Органиц Семицондуцторс бy Баланцинг тхе Цомпетитиве Процессес ин Дип-Цоатинг фор Органиц Трансисторс”. Лангмуир (на језику: енглески). 32 (25): 6246—6254. ИССН 0743-7463. ПМИД 27267545. дои:10.1021/ацс.лангмуир.6б01083. 
  7. ^ Цампоy-Qуилес, M.; Сцхмидт, M.; Нассyров, D.; Пеñа, О.; Гоñи, А. Р.; Алонсо, M. I.; Гаррига, M. (2011-02-28). „Реал-тиме студиес дуринг цоатинг анд пост-депоситион аннеалинг ин органиц семицондуцторс”. Тхин Солид Филмс. 5тх Интернатионал Цонференце он Спецтросцопиц Еллипсометрy (ИЦСЕ-V) (на језику: енглески). 519 (9): 2678—2681. Бибцоде:2011ТСФ...519.2678Ц. ИССН 0040-6090. дои:10.1016/ј.тсф.2010.12.228. 

Литература[уреди | уреди извор]