Pričam ti priču
Настанак и садржај | |
---|---|
Ориг. наслов | ' |
Аутор | Перица Јокић |
Земља | Србија |
Језик | српски |
Жанр / врста дела | сатира |
Издавање | |
Датум издавања | 16. мај 2013. |
Број страница | 176 |
Класификација | |
ISBN ? | 978-86-84169-65-7 |
Хронологија | |
Претходник | Лифт |
Наследник | Искуства Роберта Ниманија |
Причам ти причу је књига сатиричних прича Перице Јокића, књижевника и сатиричара. Књига је изашла у издању Удружења балканских сатиричара Србије „ЈЕЖ“, Београд, 2013. године.
Концепција књиге[уреди | уреди извор]
Збирку чини 57 сатиричних прича распоређених у шест тематских целина. Перица Јокић је аутор и тридесет четири илустрације специјално рађене за потребе ове књиге. На шест илустрација које отварају тематске целине исписани су у рукопису Јокићеви афоризми. [1]
Три деценије[уреди | уреди извор]
Најстарија прича у књизи Мирмина слика у мени, настала је јануара 1983, а најновија, Кад будем најмлађи, марта 2013. Између је избор из тридесетогодишњек опуса аутора, укључујући објављене и награђене приче.
Новине и радио[уреди | уреди извор]
Већина прича Перице Јокића најпре је нашла место у новинама и часописима (Јеж, Арена) и студентској збирци Из истог корена, а онда су те приче ушле у избор за књигу. [2]Али су, исто тако, многе приче из књиге нашле своје место у разним листовима међу којима су Разбибрига, Вечерње новости[1], а затим и у електронским гласилима Етна, Еспона[2][3][4][5], Опуштено[6][7][8][9][10]... Треба поменути и то да је, на иницијативу уредништва Радио Берана, за потребе овог радија, у аудио издању снимљена прича Кишобран. Текст је читао првак црногорског глумишта Мирко Влаховић, а било је то 1997.[11]
Награде[уреди | уреди извор]
О квалитету прича довољно говори чињеница да Перица Јокић на Конкурсу за сатиричну причу, Нушићијада 2012. у Ивањци, причом Етно море [3] осваја прву награду. Поред осталог, прича налази своје почасно место и у Зборнику Нушићијаде.
Рецензије[уреди | уреди извор]
- Перица Јокић не би погрешио и да је уместо ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ свој нови рукопис насловио ПЕРИЧИНИ ЗАКОНИ. Наиме, држећи се свог књижевног законодавства Перица Јокић није губио време и празнословио већ од прве речи прешао на ствар хватајући се у коштац са мраком као једином светлом тачком, мраком који је најзаслужнији што нисмо остали невидљиви,мраком који виде они који нису слепи. Култивисана реч даровитог и духовитог Перице Јокића чека издавача кога још нема. Са своје стране бих сваком издавачу препоручио да објави овај рукопис знајући да би више добио него уложио. Ако бисмо судили само по новом рукопису Перице Јокића из Берана лако бисмо закључили и "да тој вароши нема мане!" Матија Бећковић
- Већ својим првим рукописом, који сам имао прилике да препоручим за штампу, Перица Јокић је с неочекиване стране бануо у наш књижевни живот. Са новим рукописом ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ Перица Јокић из Берана, поново доказује да ни њему нема мане! Душан Ковачевић
Извори[уреди | уреди извор]
- Перица Јокић, Причам ти причу, УБСС „Јеж“, Београд, 2013.COBISS.SR 197899788
- Виртуелна библиотека Црне Горе (ЦОБИСС.ЦГ)[мртва веза]
- Жикишон, Књига „Причам ти причу“ – Перица Јокић
- Еспона, Нове књиге, „Причам ти причу“ – Перица Јокић Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2019)
Препоруке[уреди | уреди извор]
- ^ ЕТНО МОРЕ - Перица Јокић, Вечерње новости, Београд, 16.2.2014.[мртва веза]
- ^ „МОЈ МАЈСТОР - Перица Јокић, Еспона”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 04. 12. 2015.
- ^ „САМ СВОЈ ДОКТОР - Перица Јокић, Еспона”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 04. 12. 2015.
- ^ „ТРЕБА ПОЗВАТИ ХОЛИВУД - Перица Јокић, Еспона”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 04. 12. 2015.
- ^ „ЖЕНЕ ЖАБЕ - Перица Јокић, Еспона”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 04. 12. 2015.
- ^ ИЗАБРАНИ ЉЕКАР - Перица Јокић, Опуштебо
- ^ БИЛО КО ДРУГИ - Перица Јокић, Опуштено
- ^ ИЗБАВИТЕ МЕ ОДАВДЕ - Перица Јокић, Опуштено
- ^ У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНОМ ОПШТИНОМ - Перица Јокић, Опуштено
- ^ НЕКЕ ДРУГЕ ЖЕНЕ - Перица Јокић, Опуштено
- ^ КИШОБРАН – Перица Јокић, говори Мирко Влаховић, Радио Беране, 1997.