Пређи на садржај

Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести
Инсулинска пумпа са пратећим прибором

Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести представља једану од савремених метода у лечењу трудница која значајно побољшава све параметре гликорегулације, смањује потребе за инсулином и показује значајну корелацију између: масе плода на рођењу, нивоа триглицерида, броја трудноћа и нивоа холестерола пре пласирања инсулинске пумпе.[1]

Како је према Ст. Винцент декларацији, донетој 1989. године, између осталог заузет став да ...исход трудноће код жена са дијабетесом треба да буде приближан исходу трудноће код женакоје од њега не болују,[2]...увођење инсулинских пумпи (скрачено СЦИИ) у терапију значајно је допринело реализавцији циља задатог у наведеној декларацији.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Шећерна болест представља значајан узрок перинаталног морбидитета и морталитета Тип 1 дијабетеса, и компликује једну од 300 трудноћа: Током. последњих 20 година његова инциденција је код жена у генеративном периоду порасла за 50−70%.[1]

Доказ да се побољшањем гликорегулације смањује морталитет и морбидитет новорођенчади пружила је и добро позната Студија контроле дијабетеса и његових компликација (енгл. Diabetes Control and Complication Research Trial − DCCT) у којој је преваленција конгениталних малформација износила 4,7%, за разлику од опште популације жена са дијабетесом где је преваленција око 10%.[3] Велике конгениталне малформације су главни узрок перинаталног морталитета и у трудноћи компликованој дијабетесом се налазе код 6−12% новорођенчади, док се у општој популацији јављају код 3% трудноћа. Феталне малформације и малформације које захватају више од једног система органа су шест пута чешће код деце жена са дијабетесом.

Многи аутори истраживања ђећерне болести показали су да уколико је вредност ХбАлц испод 8,5%, могућност за појаву малформација износи 3,4%, а уколико вредност ХбА1ц прелази 9,5% ова могућност расте на око 22%.[4][5][6][7]

Етиопатогенеза шећерне болести у трудноћи[уреди | уреди извор]

Механизми којима шећерна болест доводи до феталних аномалија и васкуларних компликација код мајке (нпр еклампсија) нису довољно познати. Клиничке манифестације дијабетеса код плода могу бити последица:

  • феталне хипергликемије,
  • хиперлипидемије,
  • хиперинсулинемије и
  • дисфункције ендотела плаценте.[4]

Субоптималне контрола гликемије пре концепције и у првим недељама трудноће показале су удруженост са већом учесталошћу конгениталних малформација и спонтаним побачајима Сматра се да је незадовољавајућа гликорегулација у фази органогенезе (период од пете до осме недеље после последње менструације) главни етиолошки фактор за настанак феталних малформација.[8]

Макрозомија је један од најчешћих нежељених исхода удружених са дијебетесом и трудноћом и налази се код 35– 70% новорођенчади мајки са дијабетесом. Ексцесиван раст фетуса се одиграва рано у трудноћи и сматра се да строга контрола гликемије после овог периода нема утицаја на тежину плода на рођењу. Мерењем обима трбуха плода у 18. недељи може се открити да ли ће фетус бити макрозомичан.[1][9][10][11]

Терапија инсулинском пумпом (ЦСИИ)[уреди | уреди извор]

Ради смањења учесталости како малформација плода, тако и спонтаних побачаја инсистира се на оптималној гликорегулацији пре концепције и у раном постконцепцијском периоду. Последњих година се посебан значај придаје постпрандијалним скоковима гликемије, при чему се неки аутори опредељују за контролу гликемије један, а други два сата после оброка.[12][13][14]

Америчка дијабетолошка асоцијација (АДА) препоручује да гликемија један сат после оброка буде нижа од 6,6 ммол/л, док друге групе препоручују да гликемија један сат после оброка треба да буде нижа од 7,7 ммол/л, а два сата после оброка нижа од 6,6 ммол/л.[15]

Системом континуираног праћења нивоа гликозе у супкутаном интестицијском ткиву (енгл. Continous glucosae monitoring system − CGMS MiniMed) доказано је да највиша вредност гликемије после јела варирала од болеснице до болеснице и да се у испитиваној групи јавила око 90. минута, да је максимум вредности гликемије био у исто време после доручка, ручка и вечере, док се хипогликемија јављала око 160 минута после оброка.[16]

Доступност нових врста инсулина, преносних инсулинских пумпи, као и могућност учестале контроле вредности гликемије довели су до револуционарних помака у вођењу трудноћа компликованих шећерном болешцу.

Одржавање вредности гликемије мајке унутар физиолошких вредности је важан циљ у вођењу трудноће компликоване шећерном болешћу. За достизање овог циља већина лекара клиничара користи често одређивање вредности гликемије из капиларне крви, индивидуално прилагођену дијету и конвенционалну интензивирану инсулинску терапију.

Континуирана супкутана инфузија инсулина, односно терапија самоносећом инсулинском пумпом, користи се као алтернатива конвенционалној интензивираној терапији више од 20 година. Самоносећа пумпа убацује брзоделујући инсулин на начин који опонаша физиолошку секрецију инсулина, при чему се базална инфузија инсулина комбинује са болусима који се дају пред оброке.[17]

Могући ризици у СЦИИ[уреди | уреди извор]

Хипогликемија

Постизања стриктне контроле гликемије у трудноћи повећава ризик за настајање озбиљних хипогликемија. Зато је неоходна индивидуалзиација инсулинске терапије, — препоручује да гликемија препрандијално буде у распону од 5,5 до 6,5 ммол/л.[16]

Треба узети у обзир да у првом триместру после краткотрајног повећања потреба за инсулином на његовом крају долази до пада потребе за око 10%, што доприноси честој појави озбиљних хипогликемија крајем тог периода.

Штетни утицај хипергликемије на ток и исход трудноће недвосмислено је доказан, тератогени утицај хипогликемије проучавани је на животињским моделима, али јасна веза није нађена.

Кетоацидоза

За разлику од ранијих студија, где је кетоацидоза била чешће компликација, са развојем нових инсулинских пумпи са системом аларма, уз адекватнан одабир и едукацију болесника од стране лекара који поседује искуство у раду са пумпама, могућност за развој кетоацидозе код болесника на терапији пумпом је истоветна као и код оних на конвенционалној интензивираној инсулинској терапији.[4] У студији коју је спровео Клинички центар Србије, Институт за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма,

...у групи тестираних болесница верификоване су две кетоацидозе, за које је доказано да су обе настале као последица инфекције (иста болесница) и пет кетоза насталих као последица прекида испоруке инсулина (испадање и запушење игле и/или катетера).[8]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Добра преконцепцијска гликорегулација је значајан прогностички фактор исхода и квалитета трудноће. Значајно побољшање параметара гликорегулације терапијом у ЦСИИ режиму доприноси задовољавајућем исходу и квалитету трудноћа.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Wалкинсхоw СА. Прегнанцy ин wоман wитх пре-еxистинг диабетес: манагемент иссуес. Семин Фетал Неонатал Мед 2005; 10(4): 307−15.
  2. ^ Диабетес царе анд ресеарцх ин Еуропе: тхе Саинт Винцент децларатион. Диабет Мед 1990; 7(4): 360.
  3. ^ Прегнанцy оутцомес ин тхе Диабетес Цонтрол анд Цомплицатионс Триал. Ам Ј Обстет Гyнецол 1996; 174(4): 1343–53.
  4. ^ а б в Габбе СГ, Гравес ЦР. Манагемент оф диабетес меллитус цомплицатинг прегнанцy. Обстет Гyнецол 2003; 102(4): 857–68. 3. Диабетес царе анд ресеарцх ин Еуропе: тхе Саинт Винцент децларатион. Диабет Мед 1990; 7(4): 360.
  5. ^ Миллер Е, Харе ЈW, Цлохертy ЈП, Дунн ПЈ, Глеасон РЕ, Соелднер ЈС, ет ал. Елеватед матернал хемоглобин А1ц ин еарлy прегнанцy анд мајор цонгенитал аномалиес ин инфантс оф диабетиц мотхерс. Н Енгл Ј Мед 1981; 304(22): 1331–4.
  6. ^ Yлинен К, Аула П, Стенман УХ, Кесаниеми-Куокканен Т, Терамо К. Риск оф минор анд мајор фетал малформатионс ин диабетицс wитх хигх хаемоглобин А1ц валуес ин еарлy прегнанцy. Бр Мед Ј (Цлин Рес Ед) 1984; 289(6441): 345–6
  7. ^ Бернаско Ј. Цонтемпорарy манагемент оф тyпе 1 диабетес меллитус ин прегнанцy. Обстет Гyнецол Сурв 2004; 59(8): 628–36.
  8. ^ а б в Светлана Зорић, Драган Мицић, Александра Кендерешки, Мирјана Шумарац-Думановић, Горан Цвијовић, Даница Пејковић, Милош Цветковић, Александар Љубић, Јелена Дуканац-Стаменковић, Примена континуиране супкутане инфузије инсулина самоносећом инсулинском пумпом код трудница са типом 1 дијабетеса, Војносанит Прегл 2006; 63(7): 648–651
  9. ^ Хадлоцк ФП, Детер РЛ, Харрист РБ, Парк СК. Естиматинг фетал аге: цомпутер-ассистед аналyсис оф мултипле фетал гроwтх параметерс. Радиологy 1984; 152(2): 497–501.
  10. ^ Кyне-Грзебалски D, Wоод L, Марсхалл СМ, Таyлор Р. Еписодиц хyперглyцаемиа ин прегнант wомен wитх wелл-цонтроллед Тyпе 1 диабетес меллитус: а мајор потентиал фацтор ундерлyинг мацросомиа. Диабет Мед 1999; 16(8): 702–6.
  11. ^ Боулет СЛ, Алеxандер ГР, Салиху ХМ, Пасс M. Мацросомиц биртхс ин тхе унитед статес: детерминантс, оутцомес, анд пропосед градес оф риск. Ам Ј Обстет Гyнецол 2003; 188(5): 1372–8.
  12. ^ Цомбс ЦА, Гундерсон Е, Китзмиллер ЈЛ, Гавин ЛА, Маин ЕК. Релатионсхип оф фетал мацросомиа то матернал постпрандиал глуцосе цонтрол дуринг прегнанцy. Диабетес Царе 1992; 15(10): 1251–7.
  13. ^ Худдлестон ЈФ, Црамер МК, Вроон ДХ. А ратионале фор омиттинг тwо-хоур постпрандиал глуцосе детерминатионс ин гестатионал диабетес. Ам Ј Обстет Гyнецол 1993; 169(2 Пт 1): 257-62.
  14. ^ Сиван Е, Wеисз Б, Хомко ЦЈ, Рееце ЕА, Сцхифф Е. Оне ор тwо хоурс постпрандиал глуцосе меасурементс: аре тхеy тхе саме? Ам Ј Обстет Гyнецол 2001; 185(3): 604–7.
  15. ^ Америцан Диабетес Ассоциатион. Гестатионал диабетес меллитус. Диабетес Царе 2003; 26 Суппл 1: С103–5.
  16. ^ а б Бен-Хароусх А, Yогев Y, Цхен Р, Росенн Б, Ход M, Лангер О. Тхе постпрандиал глуцосе профиле ин тхе диабетиц прегнанцy. Ам Ј Обстет Гyнецол 2004; 191(2): 576–81.
  17. ^ Габбе СГ, Холинг Е, Темпле П, Броwн ЗА. Бенефитс, рискс, цостс, анд патиент сатисфацтион ассоциатед wитх инсулин пумп тхерапyфор тхе прегнанцy цомплицатед бy тyпе 1 диабетес меллитус. АмЈ Обстет Гyнецол 2000; 182(6): 1283–91.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Primena_insulinske_pumpe_kod_tudnica_sa_tipom_1_šećerne_bolesti&oldid=27448155”