Приморски туризам
Приморски туризам је најмасовнији вид мотивских туристичких кретања. Масовност је везана за специфичну атрактивност хидро-климатског комплекса топлих морских обала: јасно је да се топла морска вода, атрактивне пешчане плаже и обиље сунчевог сјаја не могу поредити ни са једном другом врстом мотива на континентима. Због тога се подручја суптропских приморја убрајају у туристички најатрактивније просторе у којима се региструје изузетно обиман туристички промет.[1]
Атрактивно дејство мора и морске обале[уреди | уреди извор]
Првенствено је везано за рекреативне (купање, пливање, сунчање, веслање, скијање на води, риболов), али и естетске атрибуте (разгледање обала, острва, залива, ртова и затона, који плене хармонијом облика и боја), који чине основу за остварење туристичког доживљаја високог квалитета. Имајући у виду да су приморски климати били погодни за настањивање у најранијем периоду људске цивилизације, разумљиво је што споменичко наследје античких цивилизација, такодје, чини битну компоненту понуде и садржаја боравка у овој врсти промета. Значи, туристички боравак на обалама мора може бити врло разноврстан и базиран на хетерогености мотивског садржаја. Услед складног преплитања и прожимања природних и антропогених вредности, Средоземље је непоновљив природни амбијент и јединствена ризница културног наследја. Топло Средоземно море, са температуром која у свим његовим деловима, идући од запада ка истоку, у августу прелази 22 °Ц (изузев крајњег севера Црног мора), дуга и топла лета а благе и кратке зиме, квалитетне пешчане плаже, атрактивни острвски архипелази, богатство вегетације, раскошни пејзажи, бројни историјски споменици који сведоче о различитим културним циклусима које је Медитеран пролазио, пружају одличне могућности за развој туризма. Имајући све ово у виду, лако је објаснити податак да се у области Медитеранског приморја, укључујући острва, реализује око 1/3 годишњег медјународног туристичког промета. У складу са поменутим, Јадранска туристичка макрорегија (Истра, Кварнер, Далмација, Дубровачко приморје) туристички је најатрактивнији део Хрватске, обухватајући узак приморски појас, бројна острва, хриди и гребене, од рта Савудрија на северозападу Истре до Бококоторског залива на југоистоку. Иако ова просторна целина обухвата нешто мање од трећине територије Хрватске, у њој се региструје око 75% туристичких посетилаца, односно преко 90% укупних туристичких ноћења у овој држави.[1]
Карактеристике приморског туризма[уреди | уреди извор]
Приморски туризам карактеришу три битне особине:
- Дужи туристички боравак - Радијус кретања код приморског туризма није детерминисан само удаљеношћу обала и приморја од матичних подручја, већ и степеном атрактивности хидроклиматског комплекса, при чему се мисли на разлике у температури воде и ваздуха, дужини инсолације, јачини естетских атрибута и сл. О овоме треба посебно водити рачуна приликом формирања и пласмана понуде у приморском туризму, јер од тога зависе физички обим и економски ефекти туристичког промета.
- Велика сезонска концентрација - Изразита сезонска концентрација приморског туризма у летњем делу године (када је реч о умереним и суптропским географским ширинама) климатски је условљена, имајући у виду да летњи купалишни туризам представља основу туристичког привредјивања. Иако се фактор сезоничности приморског туризма не може избећи постоје начини да се његови утицаји ублаже, омогући равномернија дистрибуција тражње током године, оствари већи профит и побољша упосленост локалног становништва. Из поменутог проистиче потреба обогаћивања понуде вансезонским садржајима, квалитетније валоризације културног наследја, софистициранијег истраживања туристичког садржаја, осмишљенијег развоја манифестационог, конгресног и екскурзионог туризма. У сваком случају, питање продужења сезоне је од суштинског значаја за ефикасно и рентабилно привредјивање, али је оно и у приморском туризму комплексно и деликатно.
- Изразито рекреативно обележје - Иако купалишно-рекреативни садржаји представљају основу развоја приморског туризма, у приобалним деловима океана и мора све успешније се развијају и други облици промета: манифестациони, конгресни, екскурзиони, наутички, споменички, здравствено-рекреативни, климатски туризам и др.[2]
Туристички развијена приморска места[уреди | уреди извор]
Регију Кварнера, као једну од туристички најразвијенијих у Хрватској (Ријека, Опатија, Нови Винодолски, Ловран, Раб и друга места), карактерише изразита сезоничност туристичког промета, који се највећим делом (више од 80%) реализује у периоду од почетка јула до краја септембра. Најслабију посећеност Кварнер бележи у позно јесењим и зимским месецима, када је и степен искоришћености туристичких капацитета најмањи, што се највећим делом може објаснити неповољним климатским условима у овом делу године. Треба истаћи позитиван пример приморског места Бенидорм у провинцији Аликанте (Шпанија), где основу туристичког привредјивања представљају квалитетне плаже, чисто и топло море и блага медитеранска клима. Иако туристички промет има наглашену сезонску концентрацију, јер се у три летња месеца остварује око 50% ноћења, све је већи број туриста који Бенидорм посећују зими. Обогаћивање понуде културним и забавним садржајима у вансезонском периоду доприноси равномерној дистрибуцији промета у години и остваривању већих прихода од туризма.[3]
Црногорско приморје[уреди | уреди извор]
Црногорско приморје је доминантна туристичка регија Црне Горе, на националном и медјународном плану, и то по значају примарних природних вредности, културно-историјског наслеђа и нивоу материјалне туристичке базе, која може бити солидан ослонац за покретање туризма. Тиме је потврђено да на овом подручју постоје одлични природни услови и објективне могућности за развој више облика туризма, од којих су најважнији:
- Боравишни, купалишно-рекреативни, као главни и најмасовнији облик туризма уопште са највише обезбеђених услова за развој;
- Здравствено-рекреативни (бањски и климатски), са афирмисаним бањским центром Игало и здравствено-рекреативним центрима у развоју (Прчањ, Рисан);
- Наутички, до сада мало развијен, али потенцијално врло значајан;
- Манифестациони туризам (културно-забавни и спортско-рекреативни програми и манифестације, сајамске приредбе, научни, стручни и други скупови), са солидним организационо-институционалним капацитетима за реализацију овог облика промета.[4]