Игало

Из Википедије, слободне енциклопедије
Игало

Игало
Игало

Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Херцег Нови
Становништво
Становништво (2003) 3754
Положај
Координате 42°27′19″N 18°30′26″E / 42.455333, 18.507333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 0 m
Игало на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Игало
Игало на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85347
Позивни број 031
Регистарска ознака HN


Координате: 42° 27′ 19" СГШ, 18° 30′ 26" ИГД

Игало је град у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 3754 становника (према попису из 1991. било је 3676 становника). Ово је град који се, иако са Херцег Новим чини јединствену градску целину, може сматрати и посебним насељем. Назив је добило по истој речи грчког порекла, која значи „обала - плажа - жало“.

Лечилиште[уреди]

Игало је познато као туристичко место, а захваљујући радиоактивном - морском муљу са Блатне плаже - или како је још називају Стара бања, центар је здравственог туризма Црне Горе. Игало је познато и по неексплоатисаној минералној води названој „Игаљка“. Године 1930. је извршено испитивање игаљског блата у лабораторији познатог француског лечилишта Виши („Vichy“), које је дефинитивно потврдило његову изузетну лековитост, али тек након Другог светског рата, на иницијативу Мирка Ј. Стијепчића, који ангажује др. Светозара Живојновића реализовани су давно донети планови о оснивању лечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.XI 1949. године коначно и основано.

У Игалу се налази црква Св. Преображења господњег, из друге половине 17. века, која је бновљена 1857. године.

Спорт[уреди]

Игало је сједиште омладинског спортског клуба Игало.

Демографија[уреди]

У насељу Игало живи 2988 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 1300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 378 [1]
1953. 455
1961. 638
1971. 1063
1981. 3556
1991. 3676 3613
2003. 3855 3754
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
2.270 60,46%
Црногорци
  
1.011 26,93%
Хрвати
  
94 2,50%
Муслимани
  
22 0,58%
Југословени
  
15 0,39%
Роми
  
14 0,37%
Македонци
  
11 0,29%
Мађари
  
6 0,15%
Бошњаци
  
5 0,13%
Словенци
  
3 0,07%
Руси
  
2 0,05%
Немци
  
1 0,02%
Италијани
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
72 1,91%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Игало