Пређи на садржај

Прчањ

Прчањ
Прчањ
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — 2023.1.115
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 11″ С; 18° 44′ 55″ И / 42.45295° С; 18.748667° И / 42.45295; 18.748667
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина989 m
Прчањ на карти Црне Горе
Прчањ
Прчањ
Прчањ на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85335
Позивни број032
Регистарска ознакаKO

Прчањ је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 1.115 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Прчањ се налази на обали Бококоторског залива, у општини Котор у Црној Гори. У документима которског архива помиње се почевши од 13. века и завичај је чувених бокешких ратника, али и вештих помораца који су још у 17. веку одржавали први поштански саобраћај између Венеције и Цариграда.

Због повољног географског положаја Прчањ има веома пријатну климу. Због тога је још 1920. године донет званичан краљевски указ којим је Прчањ проглашен природним климатским лечилиштем.[1]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Данас је Прчањ туристичко место и ризница културно-историјских споменика који задивљују посетиоце. Међу њима је посебно доминантна жупна црква Рођења Блажене Дјевице Марије на падини Врмца, иначе и највећа у Боки которској. Изграђена је у периоду од 1789. до 1913. године по пројекту венецијанског архитекте Бернадина Макаруција. Уз цркву се налазе и бисте Његоша, Андрије Змајевића, Јосипа Јураја Штросмајера, Андрије Качића Миошића, Франа Учелинија, те Јоза Ђуровића капетана и вода народног препорода у Боки, као и Ива Визина, поморца који је опловио свет.

У Прчању се налази и православна црква Св. Петра Цетињског, саграђена 1976. године.

Поред цркава у Прчању се, уз саму Јадранску магистралу, налази и палата Тре сореле (итал. Tre sorelle), око које је настала и чувена легенда о три сестре које су своју љубав поклониле једном истом мушкарцу, херцегновском капетану.[2] Легенда је заштићена као нематеријално културно наслеђе Црне Горе.[3] На основу ове легенде драмски писац Стеван Копривица написао је драму „Тре сореле”[4] која се изводи на позоришним сценама у региону.[5][6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Лазар Томановић је записао да (католички) житељи овог места славе крсна имена, али и да су доста искварили језик под утицајем италијанског језика. Тако су многе речи скраћивали: ма (мајка), праљу (пријатељу), али су уводили и нове: бопо и боца (ђеде и баба)...[7]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У Прчању[а] живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,1 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 619
1953. 965
1961. 896
1971. 1.007
1981. 1.211
1991. 1.213 1.202
2003. 1.289 1.244
Етнички састав према попису из 2003.[10]‍
Црногорци
 
591 47,50%
Срби
 
267 21,46%
Хрвати
 
186 14,95%
Руси
 
12 0,96%
Југословени
 
12 0,96%
Македонци
 
10 0,80%
Албанци
 
9 0,72%
Италијани
 
6 0,48%
Муслимани
 
5 0,40%
Словенци
 
3 0,24%
Бошњаци
 
3 0,24%
непознато
 
0 0,0%
Становништво према полу и старости[11]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 188 252 271 299 361 363 418


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 415 90 87 69 97 53 15 3 0 1 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 483 177 275 15 15 1
Женски 533 133 291 92 16 1
УКУПНО 1.016 310 566 107 31 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 155 4 0 0 11
Женски 146 1 0 0 10
Укупно 301 5 0 0 21
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 10 35 10 28
Женски 1 1 34 11 7
Укупно 2 11 69 21 35
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 21 8 12
Женски 3 3 12 15 44
Укупно 3 5 33 23 56
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 3
Женски 2 0 0 2
Укупно 12 0 0 5

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Према Ивану Клајну, топоним „Прчањ” мења се по падежима „Прчању, Прчања” (а не Прчњу и др)[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Blažević, Aleksandra (9. 8. 2021). „Legenda o 3 sestre koje su čekale istog mornara živi vekovima: Kuća u Prčanju je atrakcija za turiste”. Telegraf. Приступљено 1. 10. 2021. 
  2. ^ Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2021. 
  3. ^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Приступљено 23. 9. 2021. 
  4. ^ Копривица, Стеван. „TRE SORELLE (драма)” (PDF). Пројекат Растко. Приступљено 1. 10. 2021. 
  5. ^ „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Приступљено 1. 10. 2021. 
  6. ^ Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Приступљено 1. 10. 2021. 
  7. ^ Томановић 2007, стр. 62.
  8. ^ Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica (4. prerađeno i dopunjeno изд.). стр. 140. Архивирано из оригинала 18. 08. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  9. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  10. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  11. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дон Нико Луковић, Прчањ. Хисторијско-естетски приказ, Котор 1937.
  • Дон Нико Луковић, Богородичин храм на Прчању. Илустровани културно-историјски приказ, Котор 1965.
  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]