Пређи на садржај

Протеини који везују гвожђе

С Википедије, слободне енциклопедије

Протеини који везују гвожђе су транспортни протеини[1][2] и металопротеини,[3][4] који играју мноштво значајних улога у метаболизму. Гвожђе је неопходно људима и бактеријама да би њихови ензими и метаболизам коректно функционисали. Протеини који везују гвожђе садрже чврсто везано гвожђе, те је оно недоступно за микробну употребу, што ограничава њихов раст. Најзначајнији међу протеинима који везују гвожђе су хемоглобин, феритин, лактоферин[5][6][7] и трансферин.[8][9] Хемоглобин је лоциран у црвеним крвним зрнцима. Трансферрн се налази у крви и ткивним флуидима. Лактоферин је присутан у млеку, крви, сузама и пљувачци. Феритин се налази у свим ћелијским типовима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хедигер, Маттхиас А.; Ромеро, Мицхаел Ф.; Пенг, Ји-Бин; Ролфс, Андреас; Таканага, Хитоми; Бруфорд, Елспетх А. (фебруар 2004). „Тхе АБЦс оф солуте царриерс: пхyсиологицал, патхологицал анд тхерапеутиц имплицатионс оф хуман мембране транспорт протеинсИнтродуцтион”. Пфлüгерс Арцхив: Еуропеан Јоурнал оф Пхyсиологy. 447 (5): 465—468. ИССН 0031-6768. ПМИД 14624363. дои:10.1007/с00424-003-1192-y. 
  2. ^ Перланд, Емелие; Фредрикссон, Роберт (март 2017). „Цлассифицатион Сyстемс оф Сецондарy Ацтиве Транспортерс”. Трендс ин Пхармацологицал Сциенцес. 38 (3): 305—315. ИССН 1873-3735. ПМИД 27939446. дои:10.1016/ј.типс.2016.11.008. 
  3. ^ Банци, Луциа (2013). Сигел, Астрид; Сигел, Хелмут; Сигел, Роланд К. О., ур. Металломицс анд тхе Целл. Спрингер. ИСБН 978-94-007-5561-1. ИССН 1868-0402. 
  4. ^ Банци & Аткинс 1999
  5. ^ Сáнцхез L, Цалво M, Броцк ЈХ (1992). „Биологицал роле оф лацтоферрин”. Арцхивес оф Дисеасе ин Цхилдхоод. 67 (5): 657—61. ПМЦ 1793702Слободан приступ. ПМИД 1599309. дои:10.1136/адц.67.5.657. 
  6. ^ Левин РЕ, Калидас С, Гопинадхан П, Пометто А (2006). Фоод биотецхнологy. Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ/Таyлор & Францис. стр. 1028. ИСБН 978-0-8247-5329-0. 
  7. ^ Пурсел ВГ (1998). „Модифицатион оф Продуцтион Траитс”. Ур.: Цларк АЈ. Анимал Бреединг: Тецхнологy фор тхе 21ст Центурy (Модерн Генетицс). Боца Ратон: ЦРЦ. стр. 191. ИСБН 978-90-5702-292-0. 
  8. ^ Црицхтон РР, Цхарлотеауx-Wаутерс M (1987). „Ирон транспорт анд стораге”. Еуропеан Јоурнал оф Биоцхемистрy / ФЕБС. 164 (3): 485—506. ПМИД 3032619. дои:10.1111/ј.1432-1033.1987.тб11155.x. 
  9. ^ Yанг Ф, Лум ЈБ, МцГилл ЈР, Мооре CM, Наyлор СЛ, ван Брагт ПХ, Балдwин WД, Боwман БХ (1984). „Хуман трансферрин: цДНА цхарацтеризатион анд цхромосомал лоцализатион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 81 (9): 2752—6. ПМЦ 345148Слободан приступ. ПМИД 6585826. дои:10.1073/пнас.81.9.2752. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Схривер, D. Ф.; Аткинс, П. W. (1999). „Цхарпер 19, Биоинорганиц цхемистрy”. Инорганиц цхемистрy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850330-9. 
  • Левин РЕ, Калидас С, Гопинадхан П, Пометто А (2006). Фоод биотецхнологy. Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ/Таyлор & Францис. стр. 1028. ИСБН 978-0-8247-5329-0. 
  • Банци, Луциа (2013). Сигел, Астрид; Сигел, Хелмут; Сигел, Роланд К. О., ур. Металломицс анд тхе Целл. Спрингер. ИСБН 978-94-007-5561-1. ИССН 1868-0402. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]