Први концерт за клавир и оркестар (Брамс)

ПРВИ КЛАВИРСКИ КОНЦЕРТ, д-молл, опус 15, Јоханеса Брамса

Битна обележја

Компонован је између 1854. и 1858. године и ове потоње премијерно изведен. Овај Концерт је младалачко, али по тонској и формалној грађи врхунско Брамсово дело. Одликује га снажан драматски набој у бочним ставовима и истинска побожност и мелодика у средишњем ставу. Концерт је најпре био замишљен као симфонија са облигатним клавиром, па отуда и необична колосална грађа. Три његова става, дају укупно трајање дела 49 минута.

Ставови и извођачи

Ставови Концерта су:

I Маестосо

II Адагио

III Аллегро нон троппо

Међу извођачима, издвајају се:

Бери Даглас-клавир и Московски Симфонијски Оркестар, диригент: Василиј Синајски. Интерпретација потиче из јула 1986. године.

Александар Шандоров-клавир и Симфонијски Оркестар Радио Телевизије Београд, диригент: Павле Дешпаљ. Интерпретација је настала јуна 1990. године.

Александар Шандоров-клавир и Оркестар Београдске Филхармопније, диригент: Игор Головчин. Интерпретација потиче из јануара 1992. године.

Доријан Лељак-клавир и Оркестар Београдске Филхармоније, диригент: Ангел Шурев. Интерпретација је настала почетком децембра 1992. године.

Дубравка Томшић - Среботњак, клавир и Симфонијски Оркестар Радио Телевизије Љубљана. Диригент: Антон Нанут.

Први став : Маестосо

Посебно је монументалан први став, Маестосо, кога уводе драматични удари тимпана, праћени паузама и трилерима. Над том подлогом, оркестар излаже тематски материјал који затим развија солиста. Класична сонатна форма, овде је значајно проширена и тематски материјал се у развојном делу разрађује врло темељито. Чине га прва тема, демонска у својој снази и друга, која само прати изразитост снаге прве. Тако сви извођачи развијају један снажан, драматичан дијалог, кога у репризи доводи до врхунца опсежна каденца солисте заснована на основном тематском материјалу и на крају логично, крунише снажна кода. Став је трајања 23 минута.

Други став: Адагио

Други став је један побожни Адагио, који је био компонован већ током 1854, а четири године касније уграђен у овај Концерт. Почињу га у свечаном руху виолине, а затим клавир излаже тематски материјал. Став као мото има текст из Мисе: Бенедицтус qуи венит, ин номине домини. Заправо, у њему Брамс изражава своју тугу поводом тешког лудила које је коначно захватило његовог ментора, Роберта Шумана и претеће смрти која се над мајстором надвила. Клавир и оркестар током целог става кроз дијалог излажу и разрађују тематски материјал изразите мелодиозности и побожности. Став се окончава достојанствени, узвишеним и сетним замирањем. Став траје 14 минута.

Трећи став: Аллегро нон троппо

Трећи, финални став, Аллегро нон троппо, је тек у коначној, концертантној верзији постао рондо, са бљештавим, праскавим темама у солисти и оркестру, које кроз разраду и снажну финалну, кратку солистичку каденцу, доводе до снажног али и понешто развученог, бурног завршетка. Став је трајања 12 минута.