Пређи на садржај

Расејавање корова

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За главни чланак у овој тематици из биологије видети: Расејавање плодова и семена

Семе и плодови корова су морали поред размножавања да обезбеде своје ширење у простору, да би се одржали у природи. Семена немају начин кретања и због тога они зависе од других снага за ширење. Без обзира на ову чињеницу, они су доста распрострањени. Ширење семена и њихова способност да остану стабилна у земљишту дуги низ година(дормантна) представља један од најсложенијих проблема корова.

Расејавање семена у простору је једна од основних карактеристика биљака као живих бића, према томе и корова. Корови се одликују веома високом продукцијом семена. Код коровских биљака са биолошког становишта изражене су разноврсне прилагођености за брже и ефикасније разношење семена, често и на врло велике удаљености.

Ширење семена је изузетно значајно за пољопривредну производњу. Оно представља једну од основних особина семена заједно са мировањем, односно особином да семе може да сачува виталност и способност клијања дужи низ година.

Начин распростирања корова[уреди | уреди извор]

Семена и плодови код корова као и код других биљака могу се расејавати на више начина :

  • Аутохорно- саморасејавањем
  • Анемохорно - помоћу ветра
  • Хидрохорно - помоћу воде
  • Зоохорно - уз помоћ животиња
  • Антропохорно - распростирање уз помоћ човека
Врста Фамилија Животна Форма Почетак клијања Начин расејавања
Цирсиум арвенсе Астерацеае Г зима/пролеће Анемохорија
Дауцус царота Апиацеае Х јесен/пролеће Зоохорија
Румеx цриспус Полyгонацеае Х инд Анемохорија
Семе Дауцус Царота

Аутохорија[уреди | уреди извор]

Аутохорија представља распростирање семена посредством саме биљке и у малом броју је заступљена код коровских биљака. Помоћу аутоматских особина зрели плодови неких биљака се нагло отварају или се брзо увијају и на тај начин одбацују семе на извесну даљину. Овај начин расејавања семена заступљен је код коровских биљака:

Еродиум Цицутариум - (плод је шизокарпијум и при зрењу се распада на 5 орашица чији се кљун спирално увија у зависности од влажности средине.Кљун је дуг 2-4 цм, а приликом експлозивног одбацивања кљун се може окренути и до 9 пута око своје осе, након чега се самоусејава у земљиште[1]

Присутно је и распростирање и на мале удаљености од саме биљке, што је и мање ефикасно, па се и самим тим мали број коровских врста распростире на овај начин. Примери за то су семена корова:

Анемохорија[уреди | уреди извор]

Анемохорија представља расејавање коровских семена и плодова уз помоћ ветра (ваздушних струја) и то је један од најважнијих начина расејавања корова.

За пољопривреду овај начин разношења има посебан значај јер површина на којој су једном уништени корови не остаје таква трајно, већ је брзо насељавају нове врсте и то најчешће оне које се разносе ветром. За овакав начин ширења не постоје превентивне мере спречавања закоровљавања, чиме је сузбијање ових врста отежано.

Код неких коровских биљака семена су веома ситна, лака, мале специфичне масе па их ветар лако разноси на велике удаљености. У великом броју плодова и семена налазе се разни додаци који потпомажу лакшем разношењу ваздушним струјама. То могу бити:

  • шупљине које су испуњене ваздухом и налазе се у унутрашњости плода или семена, у ћелијама (интрацелуларно) или између ћелија (интерцелуларно)
  • присуство различитих додатака на перикарпу или ендокарпу:
  1. крилати израштаји (Румеx цриспус, Румеx обтусифолиус, Тхласпи арвенсе)
  2. длаке - које су испуњене ваздухом и мртве. Длаке често образују посебан апарат за летење који се назива папус(перница), као на пример код многих представника фамилије Астерацеае. Длаке могу бити директно причвршћене за ахенију или се налазе на дужој или краћој дршци (подсећају на падобран).

Длаке папуса могу бити:

Хидрохорија[уреди | уреди извор]

Хидрохорија представља распростирање плодова и семена посредством воде и мање је значајна за коровске биљке од анемохорије. Овај начин преношења може имати велики значај у случајевима када се воде сливају са виших терена у равнице, после јаких киша или при топљењу снега. Воде које се сливају низ обронке брда, носе увек извесне количине коровских семена и тако се распростиру на велика растојања.

Семена и плодови коровских биљака са пољопривредних површина могу отицањем површинских вода да доспеју у заливне системе и водотокове, а затим се са водом преносе на мање или веће удаљености. Такође, са водом за заливање доспевају на пољопривредне површине, чиме се остварује распростирање корова.

У условима наводњавања и одводњавања, разношење корова помоћу воде има посебан значај. Вода која се користи за наводњавање је посебно важна за ширење семена . У три канала за наводњавање пољопривредних површина у Колораду (САД) пронађена су семена 81 коровске врсте и установљено је да кроз канале за наводњавање у току једног дана „протекне“ неколико милиона семена корова[2]

Семена и плодови имају специфичну масу мању од воде, као и посебне додатке као мехуре или интерцелуларе испуњене ваздухом што им омогућава лакше лебдење у води, а како би се заштитили од штетног дејства воде, поседују воштану превлаку, јако развијену кутикулу чиме постижу неквашљивост семена. Удубљење и међупростор између папилла и длака испуњени су ваздухом који спречава квашење површине плода и семена.

Зоохорија[уреди | уреди извор]

Зоохорија представља расејавање плодова и семена помоћу животиња које имају значајну улогу у ширењу корова. Зоохорија може бити:

  • Ендозоична - расејавање изметом
  • Епизоична - качењем на крзно
  • Синзоична - складиштењем

Ендозоична зоохорија[уреди | уреди извор]

Ендозооична зоохорија представља значајан фактор разношења плодова и семена корова унутрашњим органима животиња. Да би се семена разносила ендозоохорно потребно је да буду прилагођена овом типу разношења, односно да буду добро заштићена од механичких и биохемијских утицаја.

Дрозд (преноси семе имеле)

Животиње најчешће садрже разне инхибиторе варења (протеазне инхибиторе, танине и др.), тако да се готово неоштећена, након неколико сати, избацују из цревног тракта и клијају на местима где су избачена.[3] У неким експериментима показано је да се проласком кроз дигестивни тракт птица може повећати проценат клијавости семена[4]

Када су у питању домаће животиње истраживања су показала да кроз цео цревни тракт прође неоштећено код:

краве 58% семена - Плантаго ланцеолата

  • 27% семена - Антхемис сп.
  • 23% семена - Синапис арвенсис свиње
  • 40% семена - Румеx ацетоселла
  • 64% семена - Атриплеx патула
  • 5,5% семена - Синапис арвенсис овце
  • 29%семена - Синапис арвенсис

птице 85% семена - Синапис срвенсис

Епизоична зоохорија[уреди | уреди извор]

Епизоична зоохорија представља разношење плодова и семена на површини тела животиња. За овај начин расејавања потребно је да површина семена и плодова буде храпава или да имају различите израштаје у облику: бодљи, чекиња, кукица (којима могу да се каче за длаку), емергенци, тврдих длака, крзна или руна животиња или да се на њих лепе уз помоћ лепљивих излучевина, блата, влажне земље или воде.

  • Длаке су углавном епидермалне- једноћелијске или вишећелијске (Галиум апарине, Асперула арвенсис)
  • Емергенце су израштаји који захватају ткиво испод епидермиса (Ранунцулус арвенсис, Медицаго сп., Арцтиум лаппа, Цауцалис дауцоидес)

Епизоично расејавање присутно је код биљака из родова: Арцтиум, Биденс, Галиум, Хордеум, Медицаго, Мyосотис, Сетариа, Соланум, Торилис, Трифолиум, Xантхиум и других.

На овај начин се понекад могу разносити и неадаптирани плодови и семена које животиње случајно сакупљају на свом крзну, кожи или перју, такође се разносе и плодови са семеном инвазивних врста Xантхиум струмариум и Xантхиум спиносум.

Синзоична зоохорија[уреди | уреди извор]

Синзоична зоохорија представља разношење плодова и семена, у устима или вољци птица и њихово складиштење у гнездима и склоништима као залиха за неповољно доба године или за исхрану потомства. Плодови и семена који се разносе на овај начин садрже мале количине воде и материје које се тешко разграђују и труле (скроб). Овај начин разношења карактеристичан је за шумско дрвеће, а у њему најчешће учествују веверице, пухови, шумски мишеви који сакупљају и разносе у своја склоништа орахе, жиреве и друге шумске плодове.[5] За инвазивне коровске врсте овај начин ширења није значајан. Класификација начина расејавања плодова и семена може извршити и према групама животиња које ову активност обављају:

  • расејавање бескичмењацима:
  • пужевима – малакохорија
  1. инсектима – ентомохорија
  2. мравима – мирмекохорија:
  • облигатна мирмекохорија-када се биљке једино мравима расејавају.
  • факултативна мирмекохорија-када се расејавају и другим средствима.

Мирмекохорне биљке- цветају рано у години, па им плодови и семена брзо сазревају, ту спадају: Виола сп., Ранунцулус сп., Ламиум сп.

  • расејавање кичмењацима:
  • птицама – орнитохорија
  1. сисарима – териохорија
  2. рибама– ихтиохорија
  3. гмизавцима – саурохорија
  4. слепим мишевима – хироптерохорија

Антропохорија[уреди | уреди извор]

Антропохорија представља распростирање плодова и семена биљака уз помоћ човека. Развојем људског друштва мењао се утицај човека на животну средину, а развојем пољопривреде човек је почео директно да утиче и мења природне биоценозе.Антропохорији је у великој мери допринела сеоба народа, ратови, трговина и туризам, па су се на стаништима и пољопривредним површинама појавиле врсте које до тада нису биле познате.

Човек расејава плодове и семена, тргујући семеном и садним материјалом, у току обраде земљишта и жетве, машинама које се користе у пољопривредној производњи, коришћењем недовољно негованог стајњака, у току процеса прераде пољопривредних производа, транспортом, саобраћајем, моторним возилима, бродовима, итд.У земљишту се налази велика количина семена, плодова и биљних остатака.

Обрада земљишта врло често убрзава ширење вишегодишњих корова који се размножавају и шире ризомима, кртолама и луковицама, као што су на пример Соргхум халепенсе и Цyнодон дацтyлон. Ове вишегодишње врсте стварају ризоме чије резнице имају велику моћ регенерације у контакту са земљиштем.Семе корова се шири и као нечистоћа која прати семена гајених биљака.

Недовољно чист семенски материјал извор је нових коровских врста и важан фактор закоровљавања усева. Захваљујући унапређеним технолошким поступцима пречишћавања семена, као и употреба хербицида, присуство Амбросиа артемисиифолиау семенској роби пшенице је искорењено.

Корови који не одбацују семе до жетве успешно се расејавају комбајнима на веће удаљености, како у оквиру самог поља тако и на нова станишта. МцЦаннy и Цаверс (1988) су пронашли да се највећа количина семена Паницум милиацеум разноси комбајнима на удаљеност од 50 м, док се само 3,3% семена разноси даље од 50 м.

Значајно је и разношење семена моторним возилима.Семе које се транспортује на овај начин може да очува виталност дужи временски период (нпр. Плантаго мајор, Поа аннуа, Поа тривиалис)[6]

Све унете иностране врсте (адвентивне тј. алохтоне) према времену натурализације могу се поделити на 4 групе:

  • ЕФЕМЕРОФИТЕ - (привремене врсте) - обухватају велики број унетих иностраних врста и оне углавном доспевају у услове који нису климатски погодни за њих. Неке од ових биљака развијају се само до цветања, али не могу да се размножавају, друге достижу плодоношење, али не дају зрело семе или га у јако малим количинама образују. Ту убрајамо: Вероница арвенсис, Хибисцус трионум, Кицкxиа спуриа.

Значај расејавања семена и плодова[уреди | уреди извор]

Расејавање семена и плодова је од великог значаја, пре свега ради остављања потомства и ширења своје врсте, што је и циљ живота сваке биљке. Када се семе расеје на неку удаљену површину, биљка шири свој ареал односно простор на коме ће да расте и да се развија. Ширење на нове просторе који су удаљени од матичне биљке важно је јер се на тај начин спречава компетиција(однос у природи при коме се два или више организма бори за исте услове- простор, храну, партнера за размножавање).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (Врбницанин,С.,цит., Евангелиста и сар., 2011.)
  2. ^ (Монацо и сар., 2002).
  3. ^ Буллоцк, С. Х., Примацк, Р. Б.: Цомпаративе еxпериментал студy оф сеед дисперсал он анималс. Ецологy, 58: 681-686, 1977.
  4. ^ (Радивојевиц, Љ., Гајиц, Умиљендиц, Ј., цит., Хиггинс и сар., 2003).
  5. ^ Стевановић, Б., Јанковић, M.: Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. ННК Интернатионал, Београд, 2001.
  6. ^ (цит. по Ходкинсон, D. Ј., Тхомпсон, К. 1997).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Буллоцк, С. Х., Примацк, Р. Б.: Цомпаративе еxпериментал студy оф сеед дисперсал он анималс. Ецологy, 58: 681-686, 1977.
  • Фуманал, Б., Гирод, C., Фриед, Г., Бретагнолле, Ф., Цхаувел, Б.: Цан тхе ларге ецологицал амплитуде од Амбросиа артемисиифолиа еxплаин инвасиве суццесс ин Франце? Wеед Ресеарцх, 48: 349-359, 2008.
  • Ходкинсон, D. Ј., Тхомпсон, К.: Плант дисперсал: тхе роле оф ман. Јоурнал оф Апплиед Ецологy, 34: 1484-1496, 1997.
  • Хиггинс, С. I., Натхан, Р., Цаин, M. L.: Аре лонг-дистанце евентс ин плантс усуаллy цаусед бy нонстандард меанс оф дисперсал? Ецологy, 84: 1945-1956, 2003.
  • Којиц, M. и Синзар, Б. (1985): Корови. стр. 93-101
  • Монацо, Т. Ј., Wеллер, С. C., Асхтон, Ф. M.: Wеед Сциенце принциплес анд Працтицес. Јон Wилеy анд Сонс, ИНЦ., Неw Yорк, УСА, 2002.
  • Орлоwски, Г., Цзарнецка, Ј.: Граниворy оф бирдс анд сеед дисперсал: виабле сеедс оф Амарантхус ретрофлеxус L. рецоверед фром тхе дроппингс оф тхе греy партридге Пердиx пердиx L. Полисх Јоурнал оф Ецологy, 57(1): 177-182, 2009.
  • Радивојевић, Љ., Гашић, С., Гајић Умиљендић, Ј., Шантрић, Љ., Бркић, D.: Импацт оф дифферент адјувантс анд модес оф апплицатион он еффицацy оф римсулфурон ин маизе. Пестициди и фитомедицина, 26: 255-263, 2011
  • Стевановић, Б., Јанковић, M.: Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. ННК Интернатионал, Београд, 2001.
  • Електронска презентација из Хербологије (др Сава Врбницанин)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rasejavanje_korova&oldid=27754627”